CRKVENO POJANJE

Za vreme bogosluženja koristimo kratke crkvene pesme – to su tropari. Međutim, tropari su prvobitno bili predviđeni za pevanje kao antifoni ili refreni posle stihova psalama.

Faktički je 59. kanon Laodikijskog sabora (360– 381. godine) zabranio korišćenje autonomnih pesama zbog bojazni od prodiranja jeretičkih učenja. U kanonu se kaže: „Ne priliči da se u Crkvi čitaju neosvećeni psalmi ili knjige neodređene pravilom, nego samo knjige u pravilima označene kao knjige Novog i Starog Zaveta”.

tropari

Svo ranije pojanje bile su psalmodije, a tekstovi su bili psalmopojca Davida. Druge crkvene pesme nisu bile samostalne. U svakom slučaju, služile su samo kao refren koji se ponavlja posle psalma.

U idealu, tekstovi ovih pesama služili su poetskom razvoju unutrašnjeg smisla stihova Pisma, kojima su se oni priključivali. Tek kasnije – kada su arijanci i druge jeretičke grupe raširile svoje učenje – crkvena poezija je posegnula za psalmodijom.

Na primer, Heruvimska pesma koju pevamo na Liturgiji takođe je proizvod antifona, koja je trebala da sledi posle stihova psalma. Isto je opravdano i za Trisveto. On je takođe služio kao refren za tekst psalma. Isto se odnosi i na Pričastan.

Ono što pevamo u Hvalite – to je odlomak 150. psalma – pevamo samo delimično. Isto se odnosi i na Liturgiju Pređeosvećenih Darova, u kojoj pevamo: „Okusite i vidite kako je blag Gospod”. To je deveti stih 33. psalma i ova strofa se pojavljuje kao refren posle svakog stiha psalma.

Tada se praksa razlikovala od naše savremene prakse, tada je jedan te isti stih psalma trajao tokom celog Pričešćivanja. Ruski muzičari izmislili su drugačiji metod – koncert: vi možete izvoditi sve što je prikladno, samo da biste popunili vreme.

Kako se stvaraju tropari?

Kao što smo već govorili, tropar je ono što se „tropira” („obrće se”), ili čemu se pridaje umetnički izraz. Što se tiče crkvene himnodije, to je tropirani tekst – to je prošireni tekst.

Uzmimo, na primer, drevni i veoma kratak liturgijski vozglas „Gospode, smiluj se!”. Njega možemo proširiti da bismo izazvali nove asocijacije. Dakle, ako hoću da tropiram ovaj vozglas „Gospode, smiluj se!”, mogu da dodam neke karakteristike reči „Gospode” i proširim značenje reči „smiluj se”. „Gospode Svemogući, koji sediš na ramenima heruvima, koji vidiš svaku nuždu, pomiluj nas i sav narod Tvoj, jer si Blag i Čovekoljubiv”.

Prema tome, tropirao sam obe reči „Gospode” i „smiluj se”, rekao sam više o Gospodu i razvio misao o Njegovoj milosti. Drugim rečima, izmenio sam manir ili „tropirao” sam vozglas. Ovaj princip možemo sresti svuda u bogosluženjima, naročito za vreme jutrenja i večernje.

Ovakvim tekstualnim dodacima obiluje ceo vizantijski duhovni repertoar, u kojem se dodati tropari, kao po pravilu, oslanjaju na stihove Pisma, naročito na stihove Psalama. Naravno, ako se proširuje tekst, onda je neophodno produbiti melodije, da se pevanje pesama „tropira” i u tekstualnim i u muzičkim odnosima. Ponekad takav trop postaje samostalna poema. Slični poetski tropi već su postali tropari.

Hajde da se osvrnemo na pevanje pesme Trisveto u onom vidu u kakvom se ono vršilo posle V veka, kada je pesma bila napisana. Ovaj tropar predstavlja po sebi trop na reči treće strofe šeste glave iz knjige proroka Isaije: „Svet, svet, svet je Gospod Savaot!”. U Trisvetom svaki „sveti” okrenut je ukazivanjima na lica Božanstva: „Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmertni, smiluj se na nas!” Kasnije je imperator Lav Mudri obrnuo i produbio pevanje pesme Trisveto u svojoj čuvenoj pesmi posvećenoj prazniku Trojice:

„Sveti Bože, sve podrži Sinom, sadejstvom Svetog Duha; Sveti Krepki, kojim Oca poznasmo i Duh Sveti dođe u svet; Sveti Besmertni, Utešiteljni Duše, od Oca ishodiš i u Sinu počivaš: Trojice Sveta, slava Tebi!”

Pred nama je primer doslednog tropiranja. „Trisveto” proroka Isaije iz Svetog Pisma u V veku biće prošireno i ući će u Trisveto, a u IX veku postaće poetska pesma imperatora Lava Mudrog na večernji Trojice.

Pomislite samo, ceo akatist Bogorodice sa njegove 24 strofe možemo razmatrati kao ogroman trop jedne reči „Raduj se!” – iz Jevanđelja po Luki. Sigurno znate da se svi kanoni, vršeni tokom godine na jutrenjima, pokazuju kao ukrasi biblijskih himni.