Pepeo

Moja duša se ponovo rađa,
Tvoja je krivica što sam u plamenu,
Nakon milion svađa,
Kao da je sve nestalo,
Kao da su se duboki osećaji u meni ugasili.

Moja nevolja je tvoj večni mrak,
Možda nisi čuo i nećeš hteti,
Zbog tebe, moja ramena puna tereta,
Ali ne odustajem, jer nije sve gotovo.

Nisam ti bila posebna, niti tako nešto,
Ali pored tebe sam se uvek tako osećala,
Tako se osećam, iako ti je sada
Misao o meni tako čudna, već postala gadna,
Nismo bili za lepa vremena,
Što vetar sa sobom nikad ne odnosi.

Setićeš se i ti toga, ali biće prekasno,
Kasno je, zar će sve ostati samo pepeo,
Otišao si, jer nisi hteo da se boriš,
Ali nikada nisam želela da odustanem,
Zar sve što gori treba da postane pepeo,
Zar moraš postati pepeo pre nego što izgoriš?