CREVNI MIKOBIOM

Sve više podataka ukazuje da neravnoteža gljivica u telu može doprineti razvoju ili pogoršanju autoimunih bolesti.

Većina ljudi je upoznata sa pojmom mikrobioma – zajednice bakterija koje naseljavaju telo i igraju ključnu ulogu u varenju, imunitetu i opštem zdravlju.

gljivica

Međutim, manje je poznato da naš mikrobiom ne čine samo bakterije, već i gljivice – tzv. mikobiom. Iako gljivice u crevima postoje u znatno manjem broju od bakterija, sve je više dokaza da njihova neravnoteža može imati značajan uticaj na razvoj autoimunih bolesti.

Šta je mikobiom?

Mikobiom predstavlja skup svih gljivičnih organizama (pretežno kvasaca i plesni) koji naseljavaju ljudsko telo, prvenstveno:

  • Digestivni trakt

  • Kožu

  • Usta i nos

  • Polni sistem

Najpoznatiji predstavnik je Candida albicans, ali u crevima žive i druge vrste poput Saccharomyces, Malassezia, Aspergillus, itd.

Kako mikobiom utiče na imunitet?

  • Gljivice u telu komuniciraju s imunim sistemom – njihovi delovi (zid ćelije, metaboliti) prepoznaju se kao potencijalni patogeni.

  • Zdrava ravnoteža gljivica može pomoći u regulaciji imune reakcije, dok njihovo prekomerno razmnožavanje (disbioza) može aktivirati upalne procese.

  • Disbalans u mikobiomu može doprineti leaky gut sindromu – povećanoj propustljivosti crevne barijere, što dovodi do ulaska gljivičnih molekula u krvotok i autoimunih reakcija.

Povezanost sa autoimunim bolestima

Sve je više istraživanja koja ukazuju na potencijalnu povezanost mikobioma i bolesti kao što su:

  • Kronova bolest – prisustvo određenih gljivica (npr. Candida tropicalis) povezano je s težim oblicima bolesti.

  • Multipla skleroza (MS) – istražuju se autoimune reakcije izazvane gljivičnim proteinima.

  • Reumatoidni artritis – neravnoteža crevnih gljivica viđena je kod obolelih.

  • Psorijaza i lupus – sve se češće razmatra uloga gljivica u stimulaciji inflamatornih puteva.

Faktori koji utiču na mikobiom

  • Upotreba antibiotika (narušava bakterijsku ravnotežu, što pogoduje gljivicama)

  • Ishrana bogata šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima

  • Stres i manjak sna

  • Hormonalne promene i lekovi (npr. kortikosteroidi)

Moguće terapijske smernice

  • Probiotici i prebiotici – u budućnosti se razvijaju i “mikofage” – probiotski tretmani koji ciljaju gljivice

  • Antifungalna terapija kod potvrđene disbioze

  • Ishrana koja ograničava rast gljivica (anti-kandida dijete)

  • Individualizovan pristup uz genetske i mikrobiomske analize

Zaključak

Mikobiom, iako često zapostavljen u odnosu na bakterijski deo mikrobioma, igra važnu ulogu u očuvanju imunološke ravnoteže.

Sve više podataka ukazuje da neravnoteža gljivica u telu može doprineti razvoju ili pogoršanju autoimunih bolesti. Istraživanja u ovoj oblasti se intenziviraju i otvaraju nove mogućnosti za prevenciju i terapiju hroničnih oboljenja kroz balansiranje mikobioma.