Srpske pošalice i narodne anegdote

Narodne dogodovštine i anegdote koje su postale deo svakodneven kulture i govora. Neke zanimljive srpske pošalice.

 

+++

Držao požarevački pop pridiku pa veli: Vlasti su od Boga. Vi blagočestivi hristijani treba da poštujete vlasti i da im se pokoravte jer je Hristos rekao: Poštujte neprijatelje svoje.

+++

– Ženo , daj malo vina !

– Šta će ti ?

– Da ne misli ovaj ručak da ga je pseto pojelo !

+++

– Kakvi su ovo kolači, srce moje ?

– Ne znam kako se zovu, ali sam ih iz Kuvara učila.

– Mnogo su tvrdi. Po tome sudim da će to biti – korice od Kuvara !

+++

Došao seljak u goste kod rođaka u grad, pa ga ovaj zadržava na ručku i pita šta bi želeo da jede.

– Daj nešto lepo, kao za gospodu, a da bude dosta, kao za seljaka.

+++

Jedan Šumadinac ovako se ispovedao :

– Što imam para – sve mi je u žitu , što imam žita – sve mi je u brašnu, što imam brašna – sve mi je u hlebu, a što imam hleba – sve mi je u

trbuhu.

+++

– Znate li braćo da ništa nisam jeo 45 dana ?

– Za ime Božije, kako si to mogao ?

– Lako brate, jeo sam samo noću.

+++

Neki Radojko, mučenik, nije imao rodbine u gradu, ali je znao gde je  kafana, pa ušao, zaseo i rekao kafedžiji:

– Čuj , pobratime, ja bih nešto ručao .

– Može, rođače. Izvoli.

– Šta ti je to ?

– Jelovnik.

– More, daj ti meni prvo da jedem, a posle ću da čitam!

+++

Kada koga namagarči kakav šegrt od Užica ili okoline, prijatelji ga teše: Kod Era ti je uvek bilo više samara nego magaraca.

+++

Objašnjenje iz predratnih Serbskih novina:

“U ta davna vremena devojka je, za svaki slučaj, morala znati da kuva – jer šta ako ostane neudata”.

+++

Razgovaraju dvojica Era :

-A znaš li ti, drule, koliko postova ima u godini ?

-Kako, jadan, ne bih znao. Jedan post i jedan mrs.

– Kako to?

– Kad zakoljem krmaču, ja mrsim dok traje , a posle opet postim do druge krmače.

+++

Jedan imućniji, gazdaš, nije spao samo na jednu krmaču, no potuklo sve svinje, pa pozvao na večeru sve svoje ljude, a posebno gospodina

beležnika, koga je stalno nutkao da jede.

-Ta, mani me se, čoveče Božiji! Što ne nudiš i ostale, nisam samo ja tu.

– Mante vi njih, gospodine. Oni imaju pameti, pa se i sami služe.

+++

– Bolan Ero, jesi l čuo da je Haso upao u kazan pun rakije ?

– Ih, ne merači ! A jel se mnogo mučio?

– Pojma nemam. Znam samo da je triput izlazio na meze !

+++

Počeo Mrgud da ruča u kafani, pa odjednom zove kelnera:

– Ama, čoveče, ja ti ovo ne mogu jesti: vrela supa, sav sam se ošurio !

– Pa što ne duvaš?

– Da sam mislio da duvam, naručio bih trubu !

+++

Priča Mrgud svom pobratimu Vukoti:

– Imao sam prošle noći strašan san: sniv `o sam da jedem, mo`š misliti – špagete !

– Pa šta je tu tako strašno?

– E, a kad sam se probudio, a ono niđe učkura od moje pidžame!

+++

Razgovaraju Englez, Nemac i Ero :

– Ja – kaže Englez – svako jutro bacim dva jajeta na oko, malo šunke odozgo, pa na posao.

– Slično i ja – veli Nemac – bacim dva jajeta na oko, pa u auto.

– Ja svako jutro – kaže Ero – bacim dva jajeta na bicikl, pa na posao!

Hadži Milan Arsenović