Zašto je bitan doručak i kao doručkovanje produžava život i smanjuje težinu

Ako imate redovan, kvalitetan i obilan doručak na putu ste zdravlja. Doručkovanje produžava život i smanjuje telesnu težinu

 

Jedite doručak redovno

Mnogi ljudi koji čitaju istraživanje okruga Alameda su iznenađeni da je “doručkovanje” uključeno u listu od sedam najznačajnijih faktora dugovečnosti. Doručkovanje samo po sebi povećava dužinu života. U nekim od prvobitnih podataka utvrđeno je da su osobe koje su doručkovale i nisu jele između obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doručak i užinale.

Skorija analiza podataka istraživanja okruga Alameda koncentrisala se naročito na osobe od 60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu doručkovali redovno imali su 50% povećan rizik od smrti u poređenju sa onima koje su redovno doručkovali.

Zanimljivo je, u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug život je podjednako zavisio od dobrog doručkovanja kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja.

Uprkos tim činjenicama (i onome što su im majke verovatno rekle), većina ljudi navodi veliki broj razloga za ne uzimanje doručka.

Uobičajeni razlog je da nisu veoma gladni ujutru, što je uobičajeni rezultat jedenja obilnog obroka uveče. Blaži večernji obrok će obično rešiti problem. Još bolje, ako morate da rešite problem, pokušajte da ne večerate nedelju dana. Krajem nedelje ćete verovatno biti željni dobrog doručka. Možete takođe da otkrijete da čvršće spavate, iako možda odete u krevet gladni nekoliko noći dok se vaše telo ne prilagodi. Uz malo planiranja, doručak je obično lakše pripremiti od ručka ili večere. Budite kreativni sa upotrebom žitarica i uzimajte nekoliko porcija svežeg voća.

Doručkovanje pomaže u sprečavanju dobijanja na težini

Još jedan razlog koji se navodi za preskakanje doručka je sprečavanje povećanja težine. Neke osobe razmišljaju da će im, pošto nisu gladne ujutru, preskakanje doručka pomoći da uzimaju manje kalorija tokom dana i tako će doprineti smanjenju težine. To je zabluda. Istina je da doručkovanje treba da bude deo bilo kog programa smanjenja težine.

Pre više godina dr Čarls Kap (Charles Cupp) je predložio da je povećanje težine rezultat neodgovarajućeg vremenskog usklađivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja noću. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole težine. Pacijenti sa viškom kilograma upućeni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i užina noću, na obilan jutarnji obrok, umereni ručak i laganu večeru. Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom slučaju u podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i rečeno im je da ne idu na spavanje bar osam i po časova posle poslednjeg uzimanja hrane. Značajno je da im nije traženo da menjaju svoj izbor hrane niti količinu kalorija koju jedu. Zainteresovani istraživači u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zaštite Univerziteta u Tulanu istražili su beleške o 955 Kapovih pacijenata sa viškom kilograma. Rezultati njihovog istraživanja su prikazani u tabeli 7.10

Tabela 7. Smanjite težinu menjanjem vremena obroka

Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su težinu

– Oni koji su jeli samo doručak, gubili su u proseku oko 4,5 kg mesečno.

– Oni koji su jeli doručak, ručak i užine gubili su u proseku oko 2,3 do 2,7 kg mesečno.

– Kod onih koji su smanjili težinu za 9 do 13,5 kg došlo je do porasta nivoa hemoglobina.

– Nivo šećera u krvi dijabetičara, koji su izgubili 13,5 kg ili više, normalizovao se.

– Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje potreba za dnevnim održavanjem funkcije tiroide.

Ovi dokazi i brojna druga istraživanja ukazuju da bi redovno doručkovanje trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje težine. Uočite da su se neke dodatne koristi pojavile od doručkovanja: poboljšan nivo hemoglobina u krvi, umanjena količina šećera u krvi i poboljšana funkcija tiroidne žlezde.

Tipovi hrane koji se obično uzimaju za doručak takođe mogu da doprinesu značaju jutarnjeg obroka za kontrolu težine. U američkoj kulturi večernji obrok tradicionalno sadrži deo bogat mastima zasnovanim na životinjskim proizvodima, a doručak je obično usredsređen na voće i žitarice, uz sa njima povezane složene ugljene hidrate. To postaje značajno kada uvidimo da je dobitak na težini često povezan sa uzimanjem previše kalorija iz masti umesto iz složenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, životinje na ishrani bogatoj mastima imale su veću težinu od onih koje su bile na režimu sa malo masti – čak i kada su obe grupe jele isti broj kalorija svakog dana.

Doručak i srčani napadi

Pokazalo se da doručak pruža još jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim doručkovanjem. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova. Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između sedam časova pre podne i dvanaest časova. Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje lepljivije i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.

Uticaj ovih odnosa je prikazan na slici 1.

Doručak pomaže našim mentalnim sposobnostima

Postoje dodatne koristi od dobrog doručka pored dugovečnosti. Avgusta 1995. godine, odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu održao je skup većeg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naučnih istraživanja o doručku.

Istraživači su zaključili da je “doručkovanje važno za učenje, memoriju i fizičku dobrobit i dece i odraslih”. Dobre navike pri doručku su suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova.

Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolja raspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti.

Potpunija lista koristi koje uživaju osobe koje doručkuju su navedene u tabeli 8.

Tabela 8. Prednosti doručkovanja

– Efikasnije rešavanje problema

– Poboljšana memorija

– Poboljšana tečnost govora

– Poboljšan opseg pažnje

– Bolje raspoloženje

– Bolji rezultati učenja

 

Izvor: Zakoni zdravlja i izlečenja – Dr Nil Nidli