Teslina fontana mladosti i zdravlja ili TeslaGen – Generator Teslinih talasa

TeslaGen ili Generator Teslinih talasa je bio energetski regulator, svojevremena Teslina fontana mladosti i zdravlja koja emituje suptilan spektar talasa koji utiču na naše zdravlje

.

«Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakuumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija… Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899, a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa », pisao je svojevremeno Tesla .

Inžinjer Goran Marjanović i Teslina fontana mladostiInženjer Goran Marjanović, iz Beograda, tragajući za Teslom dovršio je svoj davno započeti model univerzuma, razumeo Tesline ideje, a mnoge od njih uspeo i da „klonira“. Kruna njegovih napora je generator Teslinih talasa. Sredinom decembra prošle godine, održao je predavanje u prepunoj dvorani Kolarčevog univerziteta u Beogradu.

Naš razgovor sa Marjanovićem vođen je u dva maha. Treći put smo se sastali da sve još jednom proverimo i pojednostavimo ono što se činilo složenim i eventualno nejasnim za širi krug čitalaca.

Transformacija duha

AM: Po vašoj kosmologiji, detaljno prikazanoj u vašem Modelu, univerzum se razvija u večnom procesu evolucije svesnosti. Vi, međutim, otvarate put ka rešenju pitanja, pre svega, mira i ravnoteže među suprotnostima. Nema sumnje, gurnuli ste žarač u grotlo nekih do skora nedodirljivih istina…

– 21. decembra, na početku nove epohe prema majanskom kalendaru, dolazi vreme pune koherentnosti niza prostor-vreme kategorija i povoljnih uslova za  korak (kvantni skok) ka bitno višem nivou svesnosti. Ako pogledate moj Model Kvantirane Gustine Energije , naslutićete da je njegova jednostavnost i duboka saglasnost sa stvarnošću utkana u prastare zapise i biće sadržana u svim „budućim“ civilizacijama.

Po mom Modelu, Univerzum sačinjavaju (uglavnom) stabilni objekti, odnosno objekti čiji je period života dovoljno dug u odnosu na period njihovog nastanka (proton, galaksija…). Analiza je pokazala da svi oni egzistiraju u nekom „rezonantnom“ stanju pri čemu je uvek m ~ r 2n , gde je m masa (stabilnog) objekta, r njegov realan (čestice) ili fiktivan (objekti talasne prirode) poluprečnik, a n prirodan broj. Ustanovljeni odnos je isti za sve objekte na skali veličina od mikročestica do celog Univerzuma. Ovaj model ne samo da izjednačava nego poistovećuje pojedine korpuskularne objekte sa njima odgovarajućim objektima talasne prirode (npr. elektronov neutrino – x-zraci). Grafička interpretacija uspostavljenih odnosa ilustruje zaista neobičan, ali harmoničan odnos objekata. Svi se nalaze na pravoj m = r 2 (ili u njenoj neposrednoj blizini) pri čemu su u II kvadrantu smešteni objekti makrosvemira (planete, zvezde, galaksije…), u III objekti mikrosvemira (proton, elektron…), dok je čovek tačno na preseku II i III kvadranta. Oblasti IV kvadranta pripisana je duhovnim aspektima naše realnosti, s obzirom da je ispunjena objektima kakvi su npr. oni koji karakterišu naše mišljenje (alfa talas – čestica).

Iako na prvi pogled naivan, Model miri dva suprotstavljena filozofska pravca – idealizam i materijalizam. Metafiziku, pa čak i mnoge spoznaje koje spadaju u područje ezoterije, čini dovoljno prihvatljivim i za naučna razmatranja. Ono što je možda najlepše i najvažnije, Model omogućava razumevanje Univerzuma kao procesa večne evolucije svesnosti bića i ujedno osvešćenje materije, tj. transformaciju duha koji na svom putu kroz materiju živi iskustvo razumevanja procesa i jedinstva svega živog. Pokazuje nam da se fizičko telo, stvoreno od materije, nalazi u neprestanoj promeni i pokretu, da je ono organizovano i oživljeno od strane duha koji može dostići iskustvo unutar forme i razumeti kreaciju. Dijagram pokazuje da je čovek na „mestu“ prostor-vreme-energija, u kome je materija spoznala samu sebe. Na toj poziciji se prepliću procesi života i smrti, involucije i evolucije svemira, tu je i glavna „raskrsnica“ energetskih tokova dva najviša stadijuma – supstancijalnosti i vrhovnog duhovnog apsoluta.

Model kvantiranih gustina energije

Teslina fontana mladosti i zdravlja - Generator Teslinih talasaAM: Vi ste jedan od retkih istraživača Teslinog rada koji su temeljno upoznali njegovo delo, a zatim nastavili da ispitujete i proveravate njegove projekte koji su vam izgledali nejasni i čudni, ponekad u suprotnosti sa savremenim naučnim idejama.

– Iako sam po struci inženjer telekomunikacija, teorijskom fizikom se bavim više od 40 godina, a Teslinim delom više od 15 godina. Oduvek me je interesovalo da li postoji neka veza između onoga što je veliko i “izvan nas” (zvezde, galaksije …) i onog sićušnog “unutar nas” (molekuli, protoni…). Rezultat mojih razmišljanja je Model kvantiranih gustina energije, čiji sam autor, i koji mi je omogućio da prevaziđem prividna neslaganja Teslinih objašnjenja i klasično-naučnih tumačenja njegovog dela – i to bez narušavanja postavki stubova savremene fizike – Kvantne teorije i Teorije relativnosti. Kada je reč o Tesli, Model je predvideo postojanje energetskih vibracija vrlo niskih frekvencija, od nekoliko herca do nekoliko desetina kiloherca, a čiji kvant nosilac nije foton nego “stabilni objekat k+9”, koji sam kasnije imenovao: “teslion” a njegovu talasnu formu egzistencije “Teslini talasi”.

Radilo se o hipotetičkoj, elektromagnetnoj vibraciji koja se kvantitativno ali i kvalitativno razlikovala od klasičnih hercijanskih talasa u istom smislu u kome se razlikuju, na primer, optički i radio-talasi. Tesline reči (Canadian Patent 142,352, „Improvement in the Art of Transmitting Electrical Energy Through the Natural Mediums“) da on ne koristi Hercove talase (čiji je kvant nosilac foton) i da za upotrebu preporučuje frekvencije od 6 herca do 20 kiloherca – bile su osnovni motiv da se zainteresujem za njegov rad. Takođe, Model mi je omogućio jasnije i mnogo detaljnije viđenje realnosti, a time i znatno sadržajniju analizu principa rada svih njegovih mašina, a posebno čuvenog “Magnifying Transmittera” (povećavajući prenosnik) iz Kolorado Springsa. To je ukazalo na punu saglasnost ovog prividno jednostavnog uređaja sa opštim i univerzalnim principima rada svih “kosmičkih mašina” kakvi su, na primer, atom, Zemlja, Sunčev sistem itd. Poznavajući Teslinu opčinjenost prirodom i njegovo dosledno poštovanje onih krajnje jednostavnih i savršenih pravila “Vrhunskog kreatora”, bilo mi je lako da uspostavim direktne korelacije između njegovih tehničkih rešenja i onih koje koristi priroda. Moje su analize ukazale na njihovu potpunu istovetnost.

60 puta brže od svetlosti!

AM: Teslini pronalasci i patenti su obeležili moderan svet. Međutim, ima i njegovih malo poznatih pronalazaka koji bi mogli da budu rešenje za naše doba i ono koje tek dolazi. Koje od takvih pronalazaka posebno izdvajate?

– Jedna od možda najvrednijih ideja Nikole Tesle a koja je ostala nerealizovana je korišćenje Radijantne energije. Ova ideja nije samo san zanesenjaka već ostvariva zamisao jednog intuitivnog genija. U svom patentu ( US Patent 685,957 , “Apparatus For The Utilization of Radiant Energy “), Tesla tvrdi da postoji mogućnost korišćenja ogromnih količina energije koje nam Sunce i drugi izvori radijantne energije neprestano šalju. Na osnovu svojih istraživanja on je zaključio da Sunce neprekidno emituje male, pozitivno naelektrisane čestice, koje se kreću ogromnim brzinama, toliko velikim da premašuju čak i brzinu svetlosti. Štaviše, u nekim svojim intervjuima, Tesla je tvrdio da eksperimentiše sa česticama koje se kreću čak 60 puta brže od svetlosti!

Čini mi se da je osnovni problem u prihvatanju ove i sličnih Teslinih ideja u tome što gotovo niko ne veruje izvornim Teslinim rečima nego se njegovi originalni iskazi “prilagođavaju” važećim teorijama. Na internetu je dostupno mnogo stručnih radova niza kompetentnih autora, a njihov opšti zaključak je da je tako nešto nemoguće. Moja teza je da su Tesline tehnologije zasnovane na talasima koji se kvalitativno razlikuju od klasičnih EM talasa i koji imaju drugačija svojstva, a time i zakone propagacije, pa učinjene analize, u tom smislu, uprkos svoje naučne korektnosti, jednostavno nisu relevantne. Drugim rečima, sa aspekta mog Modela, mnoge Tesline ideje, a pogotovo ovu o eksploataciji Radijantne energije, trebalo bi preispitati korišćenjem savremnih tehničkih dostignuća jer je opšte poznato da je moderna eksperimentalna realnost poslednjih godina višestruko nadmašila okvire teorijske fizike u brojnim njenim oblastima, od kvantnog sveta do astronomskih dešavanja. Svedoci smo brojnih novih otkrića kao na primer superluminalni eksperimenti, zaustavljena svetlost, ubrzano širenje svemira, otkriće galaksija čija je gornja granica starosti veća i od starosti samog svemira itd.  

Tesla i NeHercijanski talasi

AM: Rezultati vaših najnovijih istraživanja idu Teslinim putem. Posebno su zanimljivi tzv. Teslini skalarni talasi. Šta je suština ovog Teslinog projekta?

– Imao sam veliku sreću da kao autor Modela Kvantiranih Gustina Energije Teslino delo sagledam na drugačiji način od uobičajenog, klasično naučnog, zasnovanog prvenstveno na tzv. “savremenoj interpretaciji Maksvelove teorije“. Naime, izvorni Maksvelov rad je pisan u formi kvaterniona, tj. hiperkompleksnih brojeva koji su, pored vektorsko-transverzalnih, obuhvatali i skalarno-longitudinalnu formu elektromagnetnih talasa koja je, nakon njegove smrti, “pojednostavljena” i iskazana u dimenziono nižoj matematičkoj formi – u vektorskom obliku. Time je izgubljena mogućnost jasnijeg sagledavanja energetskih vibracija sa kojima je, po svemu sudeći, radio Nikola Tesla, a koje je on nazivao “ NeHercijanskim” kako bi ih i imenom odvojio od tzv. Hercovih EM talasa kakve je koristio, recimo, Markoni i putem kojih danas gledamo televiziju, slušamo radio ili razgovaramo mobilnim telefonom.

Posle poznatog Majkelson-Morli eksperimenta “etar”, koji je po Tesli bio noseći supstrat propagacije njegovih “NeHercijanskih” talasa, je izbačen iz nauke. U “Savremenoj (vektorskoj) interpretaciji” Maksvelovih jednačina, zadržani su samo transverzalni EM talasi, kod kojih vektori električnog i magnetnog polja osciluju u međusobno upravnim ravnima, a talas se prostire u pravcu upravnom na oba ta vektora. Kod ovakvog načina propagacije talasa veoma se lako održava stalna brzina kretanja, odnosno prostiranja EM energije, što ide u prilog osnovnog Ajnštajnovog postulata o konstantnosti brzine svetlosti, a upravo je to kod longitudinalnih talasa kakve je koristio Tesla – nemoguće. Ovo su, po meni, osnovni razlozi zbog kojih je Teslino delo potisnuto iz nauke sve ove godine, a njegove izjave da se ovde radi sa talasima “sasvim druge vrste” – koji se mogu prostirati i brže od svetlosti – smatrane su netačnim.

Otkriće stacionarnih talasa

AM: Kako tumačite Tesline skalarne ili stacionarne talase?

– Ono što mene čini tužnim je činjenica da je i dan-danas, posle više od 100 godina, još uvek veoma malo onih koji zaista veruju nekim njegovim projektima, a Tesla nikada, baš nikada, nije rekao ništa za šta nije imao osnova!

Do otkrića stacionarnih talasa Tesla je došao prateći atmosferska pražnjenja prilikom oluja koje je veoma često posmatrao ali i analizom rada svog Magnifying Transmitter-a , uređaja čiju repliku, uprkos prividno vrlo jednostavne konstukcije još niko nije uspeo da napravi ni sa približnom efikasnošću. Činjenica jeste da je u svetu konstruisano više uređaja koji dostižu napone milionskih vrednosti i dužine strujnica od nekoliko desetina metara, ali oni za svoj rad koriste višestruko veću snagu od one koju je koristio Tesla. No, to je manje važno. Ono što ovde želimo da naglasimo jeste činjenica da svi ti uređaji emituju spektar sasvim različit od Teslinog Magnifying Transmitter -a i praktično ne služe ničemu.

Teslin uređaj iz Kolorado Springsa nije «običan» (vazdušni) transformator, kako ga uglavnom predstavljaju, već multidimenzionalni oscilator koji generiše mnogo složeniji spektar energetskih fluktuacija, a koji, naravno, obuhvata i EM spektar. Gabariti i prostor-vreme odnosi svih elemenata, posebno tzv. dodatne zavojnice, imaju mnogo veći značaj od induktivno-kapacitivnih veličina, jačine sprege i sličnih, koje se isključivo razmatraju u klasično-naučnim analizama. Ovo je ključni nedostatak većine do sada učinjenih analiza i osnovni razlog nedovoljne efikasnosti svih dosadašnjih «kopija» tog uređaja. Specifičnost konstrukcije celokupne mašine, posebno tzv. dodatne zavojnice, omogućile su Tesli da dobije rezultate koje niko nije uspeo da ponovi.

Moja istraživanja ukazuju na to da klasično naučno objašnjenje Teslinih Ne-Hercijanskih talasa – kao samo jedne od formi površinskih (ali ipak u osnovi transverzalnih, vektorskih, Hercijanskih) talasa u bližem polju predajnika (na primer: Norton wave, Zenneck wave …) – ne odgovara suštini ovih talasa. Prava struktura Teslinih talasa može se objasniti samo dimenziono bogatijom prostorno vremenskom strukturom i u topološkom smislu i u smislu višedimenzionalnih struktura kakvu podrazumeva Riehmann -ovska metrika zakrivljenih površina. Kvaternionska forma kakvu je koristio Maksvel je sigurno mnogo pogodnija za tako nešto od one kakva se koristi danas.

Prema postulatima Modela KGE, Teslini (Ne-Hercijanski) talasi, u odnosu na klasične (Hercijanske) EM talase, su složenija forma energetskih tokova. Prema našoj teorijskoj „viziji“ Teslinih talasa – do koje smo došli sintezom nekoliko opštevažećih kosmičkih zakonitosti (Walter Russell, P.D. Uspenski, E.Šire. H.Hese …) i svojih posmatranja eksperimenata zasnovanih na Teslinim tehnologijama – forma Teslinih talasa je u osnovi longitudinalno, a u suštini multidimenzionalno oscilovanje.

Tesla-Gen i matrica bića

AM: Vaš generator Teslinih talasa bez sumnje ima uticaja i na zdravstveno stanje ljudskog organizma. Kako i na koji način ovi talasi deluju?

– Dosadašnja ispitivanja pokazuju da TeslaGen uređaj (Teslin generator talasa) emituje posebnu vrstu zračenja koja pripada centralnom delu bioenergetskog spektra, zelenog po boji (u PIP tehnologiji). U komplementarnoj medicini i alternativnim (npr. bioenergetskim) metodama lečenja, zelena boja se najčešće povezuje sa isceljujućim zračenjem, energetskim balansom i opštim blagostanjem.

Generator Teslinih talasa deluje višedimenzionalnim rezonatorom i koncentratorom suptilno-energetskih fenomena, čiji je kvant nosilac „teslion“. Teslini talasi su, pre svega, daleko bogatija forma energetske vibracije od klasičnih EM talasa.

Generator kosmičkih talasa je konstruisan po Teslinim principima tako da ispunjava i uslove opšte – kosmičke saglasnosti (prostorno – vremenska harmonija, vremensko – prostorni sinhronicitet) i reaguje i sa objektima višeg stepena kvantiranosti kao što je duhovni aspekt naše stvarnosti. Otuda je sasvim razumljivo da deluje i kao „bio-energetski regulator i suptilno – energetski harmonizator ambijentalnog polja“ predstavljaju ć i neku vrstu „fontane životne energije“, koja delovanjem na okolinu stvara vrlo kvalitetnu ž ivotnu sredinu i zdrav ambijent. S obzirom na takva svojstva, ovaj uređaj se sasvim sigurno može koristiti za unapređenje i očuvanje zdravlja.

TeslaGen  ne deluje na fizičkom, ćelijskom nivou putem elektro-hemijskih uticaja, kao što je to slučaj kod svih do sada poznatih medicinskih aparata i pomagala iz oblasti komplementarne medicine. Njegovo delovanje je specifično. Sva dosadašnja iskustva govore u prilog veoma blagotvornom uticaju uređaja na sve bio-strukture iako to delovanje ne može biti registrovano odmah, osim posebnim dijagnostičkim tehnikama, poput polikontrastne interferentne fotografije (Dr. H.Oldfield), GDV kamere (Dr. Korotkov) i sličnih. Ove tehnike još uvek nisu priznate kao naučne dijagnostičke metode, ali dosad i nije bilo medicinskih eksperimenata u ovoj oblasti.

TeslaGen uređaj ima odloženo delovanje jer funkcioniše na suptilno-energetskom nivou (u ezoteriji: astralno-mentalnom). Generator Teslinih Skalarnih Talasa poboljšava „energetsku“ matricu bića, dovodeći u prirodnu ravnotežu sve njegove suptilno energetske nivoe. Takva ravnoteža gradi strukturu koju materija može da sledi i, na supstancijalnom nivou, stvara odgovarajuću molekularno-ćelijsku formu – naravno, uz određeno kašnjenje jer su supstanci (i materiji), u širem smislu, svojstvene postupnost i inercija. S obzirom da, i prema savremenim istraživanjima (Dr.K.Volkamer, npr.), suptilne energije poseduju i elementarnu svesnost – sinergijom i transferom (transdukcijom) informacija sa suptilnog na supstancijalni nivo – postiže se delovanje i na fizičku strukturu organizma.

 

Razgovor vodio: Aleksandar Milinković

Izvor: Magazin Planeta, broj 55.