Samostalna izložba slika Jelene Bodražić

Multitalentovana umetnica i operska pevačica Jelena Bodražić se predstavlja srpskoj javnosti i kao slikar. Samostalna izložba slika Jelene Bodražić u galeriji Terra u Kikindi 29 avgusta 2014- godine

 

Jelena Bodražić o izložbi, sebi i slikarstvu

Izlozba će biti u galeriji Terra-Kikinda. Radujem se naravno i jedva čekam da se desi dan otvaranja. Kikinda je moj grad, grad u kojem žive moji roditelji i gde sam se školovala i odživela divne momente i svi me znaju kroz moje pevanje, no evo sada ću imati priliku da se prikažem sa mojim slikama.

Zahvalna sam da mi je ukazana čast da izložim moje slike u takvoj jednoj galeriji u kojoj rade ljudi koji su mene svojim delima inspirisali kao srednjoškolku. Slikam od 2009. godine samo sa uljem i ovo će biti moja druga samostalna izložba. Prvu sam imala u Regensburgu – Nemačka 2010. godine. Izlagala sam na više grupnih izlošbi do sada. Do sada sam uradila nekih 200 slika, mislim, nisam brojala zaista. Osoba koja me je najviše podržala je naša grafičarka i slikarka Gospodja Spomenka Alečković, ona me je i pozvala na grupnu izložbu u Frankfurtu i to je bilo moje prvo javno pojavljivanje.

 

Ulja koja vidite više nisu u mom posedu. Moje slike se nalaze po celoj Evropi: u Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Srbiji. Menadžment slikarstva vodim sama, za sada, no mislim da će se to uskoro promeniti i da će me jedan agent zastupati. Autodidaktična sam i za sada ne želim da me iko podučava. Moj atelje je jedan deo stana u kojem živim. Slikam samo danju po dnevnoj svetlosti koja je za mene najvažnija. Radim uvek u slobodno vreme kada sam bez obaveza ili popunjenih termina. Ne volim da me bilo ko ometa ili gleda slike dok nisu završene.

 

Slikare koje bih izdvojila za mene lično kao inspiraciju su: Piero della Francesca, Rosso Fiorentino, Giovanni Gacometti,  Claude Monet i naravno moj omiljeni slikar Henri Matisse u svojoj ranoj fazi. Radim sa živim bojama, koje mene lično tog momenta inspirišu, sve nedovoljno živo za mene ili bez daha ne nosim u sebi i ne prenosim na platno. Kao dete sam slikala i nisam se tim ozbiljnije bavila više i potom počevši putovati za Italiju od neke 1999 godine i osetila sam jednostavno da boje, slike, pokreti, kompozicijski sklopovi koje me proganjaju moram preneti na platno. To sam uradila krajem 2009. godine.

Moji prijatelji nisu verovali da sam te slike sama uradila, a potom su me svi podržali i sada uvek pitaju šta sam uradila novo i kako ide slikanje? Ubrzo potom u istoj godini sam prodala i prvu sliku koja je bila narudžbina i polako jedna po jedna su krenule da se prodaju. No, to nije bio moj cilj, moj cilj je da jednog dana možda jedna moja slika stoji u Metropoliten Muzeju  i da ljudi žele da imaju moje slike u svom posedu, jer žele da uživaju u njima, to je najveće priznanje za mene.

 

Jelena Bodražić