Kinez prodavac i govori srpski da te ceo svet razume

 

 

GOVORI SRPSKI

U vrelo avgustovsko popodne ulazim u kinesku prodavnicu. Iza pulta šef nadgleda ovdašnje radnike i uzgred na monitoru prati čime mu se kod kuće, negde u dalekoj Kini, zabavlja verovatno jedini naslednik.

Slatko, veselo dete, mlati li mlati ručicama nad neobičnom igračkom (a možda im je i to neka njihova praktična alatka, kojoj nisam u stanju da dokučim drugu namenu osim za igru).

– Izvoli, komšinice – oglasi se Kinez. Zapravo ni ne stanujem blizu, ali kako mi je baš ta prodavnica usput, često tu kupim poneku sitnicu. ,,E, baš sam ti ja komšinica“, pomislim malo zlurado i objašnjavam mu kakav mi lepak treba.

– A ti… Šta lepiš sa taj lepak? Metal? Plastika?

– Metal, tanka pločica metala.

– Tanka? Šta znači „tanka“?

Pokazujem mu tanje delove đinđuva naslaganih ispred njega, ali čini se da me ne razume. Nestrpljivi kupci sa korpama u rukama, pocupkuju iza mene, čekajući da im Kinez naplati robu, ja bih već da kupim bilo koji lepak, ali on se zainatio da shvati šta znači „tanka“ i pokazuje mi kojekakve drangulije, ne bi li pogodio, prateći svaku novu istim rečima:

– Tanka… Ovako?

Iznervirana, pokušavam da mu „tanka“ kažem na drugim jezicima. Uzalud. Kad mu ponudih englesku verziju, uz pitanje govori li engleski, konačno odustade od pokazivanja i osmehnuvši se odgovori:

– Ne govorim. Govorim srpski. I svi me razumu.

 

Gordana Radovanović