Pravilna fizička aktivnost i dnevni i sedmični odmor

Zašto su bitni za zdravlje pravilna fizička aktivnost i odmor, koliko treba da budemo fizički aktivni i kako da se odmaramo, koliko kalorija dnevno trošimo

 

 

Fizička aktivnost

Ukoliko čovek ne živi u prirodnom ambijentu i ne bavi se fizičkim radom, poželjno je da upražnjava fizičke vežbe, šetnju, plivanje ili neki drugi oblik fizičke aktivnosti, po mogućstvu na otvorenom prostoru i na čistom vazduhu.

Idealno bi bilo kada bi čovek preko fizičke aktivnosti potrošio sedmično 3500 kalorija.

Ali, već i sa potrošenih 450 kalorija sedmično ostvaruje se napredak. Na donjoj tabeli može se videti koje fizičke aktivnosti
dovode do trošenja 150 kalorija.

AKTIVNOSTI KOJIMA SE TROŠI 150 KALORIJA

– Odbojka ……………………………. 45 min.

– Žustro hodanje …………………… 30 min.

– Rad u bašti ………………………… 30 min.

– Plivanje …………………………….. 20 min.

– Košarka ……………………….. 15-20 min.

– Trčanje (2 km) ……………………. 15 min.

Oni koji žive u gradovima i rade kancelarijske poslove trebali bi da koriste svaku priliku da šetaju – do pijace, prodavnice, do
svog stana, uz stepenice i sl. Ukoliko su u mogućnosti da vozeći kućni bicikl obavljaju svoje sedeće poslove, to bi trebali da upražnjavaju bar pola sata dnevno.

Da ponovimo, svako lečenje duhovnih problema obavezno uključuje fizičku aktivnost jer nema duhovnog zdravlja bez fizičkog, a fizička aktivnost je jedan od najvažnijih aspekata našeg zdravlja.

Odmor

Bez kvalitetnog odmora nije moguće sačuvati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmora koje bi čovek trebao da upražnjava.

Svakodnevni odmor (spavanje). Veoma je važno da čovek svakoga dana spava 7 do 9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od zalaska sunca do izlaska sunca. Zalaskom sunca čovekov organizam počinje da luči brojne hormone, od kojih je najpoznatiji melatonin – koji čoveka podmlađuje i regeneriše.

Vrhunac lučenja ovog hormona je u 2 sata ujutru. Preko dana se ovaj hormon luči u veoma malim količinama. Ukoliko čovek uspe noću da spava, onda je u stanju da iskoristi blagotvorno dejstvo ovog hormona. Studije pokazuju da su osobe koje rade noćnu smenu mnogo sklonije oboljevanju od raka i drugih bolesti uzrokovanih padom imuniteta.

Idealno bi bilo kada bi čovek išao na spavanje oko 8 ili 9 sati uveče, a najkasnije oko 10:30. Prostorija u kojoj se spava trebala bi da bude zamračena, čista i provetrena. Osobe koje su fizički aktivne, koje ne uzimaju obilan večernji obrok i koje izbegavaju stres, imaju mnogo kvalitetniji san.

Sedmični odmor. Čovekov organizam ima ne samo svoj prirodni dnevni časovnik (cirkadijalni ritam), već i svoj sedmični časovnik (cirkaseptanski ritam). I kao što je čoveku potrebno da se preko dana odmara, tako mu je potrebno i da se preko sedmice odmara. Studije potvrđuju da je čoveku potrebno da jednog dana u sedmici odmara od svih svojih poslova.

Pored svakodnevnog spavanja i sedmičnog odmora, čovek bi svakoga dana trebao da odvoji određeno vreme za fizičku rekreaciju i duhovno razmišljanje. Sama reč „re-kreacija” znači „ponovno stvaranje” ili „obnavljanje”. Vrlo je poželjno da svakoga dana odvojimo vreme za šetnju, druženje sa bližnjima ili rad u bašti.

Takođe, obnavljanje i jačanje našeg duha, kroz čitanje kvalitetne duhovne literature, naročito Svetog Pisma, slušanje duhovne
muzike, gledanje kvalitetnih video materijala i dr, veoma doprinosi jačanju našeg sveukupnog zdravlja.

 

Dr Milisav Nikolić – Čudo izlečenja