Zbog čega se krstimo rukom i osenjujemo krstom – o Bogu i veri

 

Prekrsti se desnom rukom u ime Gospodnje

Sveti Serafim Sarovski objašnjava zašto se krstimo rukom i osenjujemo krstom Gospodnjim, šta to znači. O Bogu, Svetoj Troijici, Gospodu Isusu Hristu, veri

 

Ne stidi se hrišćanine da se prekrstiš sa desnom rukom i tri spojena prsta pred Crkvom kada prolaziš, pred svetinjom, pred ikonom na koju naidješ u domu prijatelja svog, pred obrok da bi zablagodario Gospodu, pred početak posla, nakon završetka rada, kada krećeš negde i kada stižeš, kada se moliš u crkvi ili kod kuće. Nigde se i nikada ne stidi da se prekrstiš desnom rukom u slavu Božiju, jer kako ti njega poznaš medju ljudima, tako će i on tebe poznati na nebu jer ga se nisi postideo!

 

ZBOG ČEGA SE OSENjUJEMO KRSNIM ZNAKOM?

Zbog čega se mi osenjujemo krsnim znakom?

Krsnim znakom se osenjujemo tj. krstimo se, prvo radi toga da bi taj znak na nama video Bog. Da, braćo Bog vidi kada se mi krstimo, kada stavljamo na sebe znak krsta. A neki od vas se krste nemarno, brzajući, i nimalo se ne udubljuju u to što čine! Greh je tako krstiti se! Valja se krstiti sa pažnjom i strahopoštovanjem.

Kažeš – nema sile u krstu?! Nije tačno, ima u krstu sile, i to velike, kada se krstiš kako treba – sa verom i strahopoštovanjem, i misleći o tome šta zapravo činiš. Krsni znak je znak zbog koga Bog obraća Svoju pažnju na nas i zbog koga na nas izliva Svoju spasonosnu dobrotu. Krsni je znak onaj pečat zbog koga Bog prima naše molbe. Moliti se, znamenujući se krsnim znakom, znači moliti se, iskati nešto u ime Isusa Hrista: „Ja nisam došao sam, mene je Isus Hristos poslao k Tebi, Gospode! A da je to stvarno tako, svedoči pečat Njegov na meni – krsni znak!“

Ako, pak, misliš, čoveče, da u krstu nema sile, zašto se onda uopšte i krstiš? Ili nikako ne stavljaj na sebe krsta, i onda će svi znati da nisi Hrišćanin, ili ga stavljaj onako kako treba: ne brzajući, sa strahopoštovanjem i pažnjom, udubljujući se u to što činiš!

Znači, mi se osenjujemo krsnim znamenjem da bismo privukli na sebe blagodat Božiju.

I još se krstimo toga radi da bi to video lukavi, naš neprijatelj – đavo. Da, braćo, neka i lukavi vidi kako se mi osenjujemo krsnim znakom, neka vidi zato što on taj znak ne voli. Kao što se boji Samog Isusa Hrista, tako se isto lukavi boji i znaka Hristovog – Krsta. Krst je najpouzdanije oružje protiv đavola, najjača zaštita od njega, najoštriji mač protiv – neprijatelja… Krsni znak čuva nas i štiti od svake neprijateljske sile. Kada valjano stavimo na sebe krsni znak, onda nas Anđeo Hristov čuva i štiti. Đavo beži od krsnog znaka, a Anđeo nam na krsni znak prilazi.

Najzad, mi se krstimo i radi toga da bismo pred drugima ispovedali Isusa Hrista, Koji je raspet na Krstu – da, neka ljudi vide Koga mi to ispovedamo, u Koga verujemo, u Koga se nadamo, Koga volimo, Koga poštujemo! A tebe je, međutim, ponekad stid da se prekrstiš! Znaš li ti kakav greh time činiš? To znači da se stidiš što si Hrišćanin – stidiš se što pripadaš Hristu, što u Hrista veruješ, u Hrista se nadaš, Hrista poštuješ i voliš!…

Ne, nemoj se stideti da priznaš da si Hrišćanin, da si Hristov, inače će se Isus Hristos postideti da te prizna Svojim na Strašnom sudu Svome i neće hteti da te primi u Carstvo Nebesko.

Prema tome, mi se krstimo radi toga da bismo pokazali da smo Hrišćani, da bi to video Bog, da bi video Anđeo-Čuvar naš, da bi video lukavi i da bi ljudi videli da smo Hrišćani.

Po tome kako se čovek krsti, može se odrediti i kakav je Hrišćanin. Čak se može i ovako reći: „Kako se ko krsti, tako i veruje“!

U duhovnom životu u svemu se počinje od malog. Ko ispuni malo, utvrđuje se u većem. Iz majušnog semena strahopoštovanja izrasta veliko stablo hrišćanske pobožnosti.

O BOGU

Bog je oganj koji zgreva i razbuktava srca i utrobe. Dakle, ako u svojim srcima osećamo hladnoću, stud koja dolazi od đavola, jer je đavo studen, to prizovimo Gospoda i On će doći i zgrejati srce naše ne samo savršenom ljubavlju prema Njemu nego i prema našim bližnjima. Toplina izgoni stud dobromrsca.

Oci su napisali, kada su ih pitali: traži Gospoda, ali ne ispituj gde živi.

Boga ne nazivaj Pravičnom Sudijom, veli Prepodobni Isaak, jer na tvojim delima ne vidi se Njegova pravosudnost. Neka Ga je David i nazivao Pravosudnim i Pravednim, no Sin Njegov pokazao nam je da je Bog više – dobar i milostiv. Gde je pravičnost suda Njegovog, kada smo mi bili grešnici a Hristos je umro za nas (Isaak Sirin, slovo 90).

Gde je Bog, tamo nema zla. Sve što od Boga potiče, odiše mirom i korisno je duši, i privodi čoveka smirenju i samoosuđivanju.

Bog projavljuje Svoje čovekoljublje prema nama ne samo onda kada činimo dobro, nego i onda kada Ga žalostimo i prognevljujemo – kako dugotrpeljivo snosi On bezakonja naša i, kada kara, kako milostivo kara!

Što je čovek savršeniji pred Bogom, to (vernije) hodi Njegovim tragom, a u svetlosti Istine Bog mu javlja Lice Svoje. Jer, pravednici, u meri u kojoj ulaze u sazrcanje Boga, vide na ovom svetu Lik Njegov kao u ogledalu, a tamo vide javljenje Istine.

Ako ne znaš Boga, nemoguće je da se u tebi probudi i ljubav prema Njemu, i Boga ne možeš ljubiti, ako Ga ne vidiš. A viđenje Boga dolazi od bogopoznanja, jer sazercanje Boga ne prethodi bogopoznanju.

O delima Božijim ne treba rasuđivati puna stomaka, jer pri punom stomaku nema viđenja tajni Božijih.

O TAJNI SVETE TROJICE

Da bi pogledao u Svetu Trojicu, treba da se za to moliš Svetom Vasiliju Velikom, Svetom Grigoriju Bogoslovu i Svetom Jovanu Zlatoustom, koji su o Trojici učili, jer njihovo zastupništvo može na čoveka privući blagoslov Presvete Trojice. Toga, pak, da sam u Trojicu pravo gledaš, treba da se čuvaš.

O RAZLOZIMA DOLASKA ISUSA HRISTA U SVET

Razlozi dolaska u svet Isusa Hrista, Sina Božijeg jesu:

a) Ljubav Božja prema rodu ljudskom, jer „Bog tako zavole svet da je Sina Svoga Jedinorodnog dao za njega.“ (Jn. 3, 16)

b) Vaspostavljanje u palom čoveku lika i podobija Božijeg, kako o tome peva Sveta Crkva (1. kanon na Roždestvo Gospodnje, pesma 1: „Onoga koji je bio po liku Božijem, pa je prestupljenjem propao, koji je otpao od najboljeg, božanstvenog života, ponovo obnavlja premudri Tvorac“.

v) Spasenje ljudskih duša, jer „ne posla Bog Sina Svoga u svet da sudi svetu no da se Njime svet spase.“ (Jn. 3, 17)

Dakle, i mi, sledujući cilju Iskupitelja, Gospoda našeg Isusa Hrista, treba da svoj život provodimo saglasno Njegovom božanstvenom učenju, da time zadobijemo spasenje duša svojih.

O VERI

Pre svega potrebno je verovati u Boga, jer „onaj ko prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji Ga traže“ (Jevr. 11, 6).

Vera je, po učenju Prepodobnog Antioha, početak našeg sjedinjavanja sa Bogom: onaj ko istinski veruje, kamen je hrama Božijeg, pripravljen za zdanje Boga Oca, uznesen na visinu silom Isusa Hrista, tj. krstom, blagodaću Duha Svetoga.

„Vera, pak, bez dela je – mrtva“, a dela vere jesu – ljubav, mir, dugotrpljenje, milost, smirenje, odmor od dela svojih, kao što je Bog od dela počinuo, nošenje krsta i život po duhu. Samo takva vera priznaje se za istinsku. Prave vere nema bez dela. Onaj ko istinski veruje, neizostavno ima i – dela.

 

Sveti Serafim Sarovski