Kako se slavi krsna slava na pravilan duhovni način
Zašto se slavi slava i kako se proslavlja krsna slava porodice. Šta treba znati o slavi i zbog čega se ona ne proslavlja formalno. Blagoslov porodičnog Sveca zaštitnika
Vreme je slava. Svuda na svakom koraku neko vas zove na slavu i neko organizuje slavu. Na žalost, većina to radi nakaradno i izvitopereno. Najčešći odgovori zašto se slavi slava medju većinom ljudi u Srbiji su sledeći:
„Red je takav“, „Tako je radio moj otac“, „To je tradicija“, „Slava je lep običaj da se okupimo i proslavimo vidjanje“, „Svi slave, pa valja se“, „To je crkveni običaj“, „Lep je to porodični praznik“ i tako redom.
Svi ti odgovori su obična glupost i tradicionalno uvreženo društveno sujeverje, čak i kada su nasledjeni od slavnih predaka, koji su možda nekada davno usvojili pogrešan oblik proslave slave pa sada vi nastavljate. Zašto se slavi slava nema mnogo dodira sa takvim mišljenjem, pa ako i dalje mislite na jedan od ovih sličnih formalnih načina proslavljanja slave, moram da vas obavestim da ste u neznanju i da kod verujućih ljudi ispadate zatucani formalista. Malo oštro ovo zborim i uvredljivo, ali kada vam objasnim šta vi radite i koga vredjate, onda ćete možda i razumeti moj opravdani gnev prema formalistima, koji formalno slave slavu i koji kažu da je važna proslava i zabava a ne znaju smisao praznika. Takvi najčešće formalno slave slavu a da ne znaju zbog čega to čine.
Zašto se slavi slava uopšte – čemu to okupljanje u porodici
Krsna slava jedne porodice je proslava svetitelja koji zastupa vas i vaše ukućane pred Gospodom. Kada slavite slavu, slavite svetitelja ili arhandjela, a ne sebe i svoja životna dostignuća ili svoje uvažene goste koje ste pozvali na slavu.
Slava porodice je duhovni obred u čast vašeg sveca zaštitnika. Slavljenjem slave vi mu se zahvaljujete na svim molitvama koje Bogu upućuje za vas i vaš dom. On stalno bdi nad vama i moli Gospoda da vam oprosti vaše grehe i sagrešenja, moli Ga da vam da celomudrenost i trezvenost da ne lutate kroz život pun iskušenja i greha. On vas često i štiti od zla a da vi to ni ne znate niti osećate, jer je duhovni svet mahom skriven. On prati celu vašu porodičnu lozu, pratio je sve vaše pretke, prati vas a pratiće i naslednike, u onoj meri koliko ga vi budete poštovali i u molitvi prizivali.
Vaš krsni svetitelj vam je najbliže duhovno biće koje se brine za vas. Ne možete da pojmite koliko mnogo se brine i koliko se moli Gospodu za vašu tupavost, da je se oslobodite, da se oslobodite duhovnih i svih drugih obmana, da imate čistu i živu veru, da spasete dušu svoju i priključite mu se na nebu nakon upokojenja. Veliki duhovni posao čini vaš krsni svetac a vi ne možete ni mali duhovni podvig. A posebno vam je teško da ga ispoštujete na dan njegove slave kada ga cela Crkva proslavlja.
Ako živite pobožno i revnosno lako će vam postati jasno zašto se slavi slava. Ali pošto ne živite, za vas je slava formalnost i druženje, gozba i pijančenje, zabava i prosto okupljanje, umesto da bude svečani čin i obred poštovanja kroz koji vam stiže blagoslov od vašeg svetitelja, zaštitnika kuće. Da, naučite šta znači slava, to je porodični obred u slavu svetitelja, porodična molitva zahvalnosti za sve što krsni svetitelj radi za vas i porodična molitva da vas svetitelj zaštinik blagoslovi na njegov dan, da vam u svemu u domu i porodici dobro ide. Zato i služe svi oni prethodni obredi, dolazak sveštenika u dom da sveti vodicu i brašno, zatim odlazak u crkvu na sečenje slavskog kolača, na liturgiju i nakon toga na čitanje Akatista svecu zaštiniku u domu svome. Još ako zavetno postite 7 dana na vodi pre slave, ispovedite se i pričestite, vaš svetac zaštinik će još vatrenije zamoliti Gospoda da vam oprosti grehe i sagrešenja na pričešću, da vas ozdravi dušom i telom.
Veliki je duhovni značaj slave, dobija se blagoslov svetitelja, zato se slava slavi.
A ako vi mislite i dalje da je slava okupljanje najbližih uz trpezu, gozba i pijanka, onda bolje da ne slavite slavu, jer time samo vredjate vašeg svetitelja. Ima toliko razloga zašto biste se vi okupili na iću i piću, uvek možete naći razlog da pozovete goste na terevenku. I tada formalnost ima smisla, niko vam neće zameriti ništa, ni na nebu ni na zemlji.
Kako se slavi slava pravilno, odnosno nepravilno
Uzmete pravoslavnu literaturu i pitate svog sveštenika kako se pravilno slavi slava i zašto se slavi slava. Nemojte da lutate i da pravite gluposti na svoju ruku. Često ste usvojili loše navike od roditelja ili prijatelja a najčešće ste usvojili potpuno pogrešno mišljenje šta je slava. Slava se slavi zbog Sveca zaštitnika doma, on je glavni na slavi i domaćin i gost, niste bitni ni vi a ni vaši gosti. Ne slavi se slava da biste se pokazali kao odličan domaćin gostima, nego kao revnostan domaćin svecu zaštitniku.
Otuda nemojte da vašeg Sveca zaštinika vredjate sledećim stvarima:
– ni po koju cenu ne spremajte mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan. Ako je slava posna, onda je posna, gosti koji to ne mogu da podnesu nisu dostojni da budu deo slave i da dobiju blagoslov vašeg svetitelja. Isto tako, ne idite kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi, vredjaju svetitelja, ne budite deo njihovog greha!
– ne zovite na slavu one koji nisu kršteni i koji nisu pravoslavni. Kada postanu pravoslavni biće pozvani i učestvovaće u blagodeti blagoslova svetitelja, u zajedničarenju istog pravoslavnog duha. Oni koji nisu pravoslavni odbijaju istinitu veru pa ne mogu ni da budu puni poštovanja prema smislu slave i svetitelju, sve dok se ne preumne i ne uvide smisao proslave.
– ne napuštajte crkvu nakon sečenja kolača zbog nekakve žurbe, potrebe da sve spremite za goste. Sve može da sačeka i sve je manje bitno. Ostanite na celoj liturgiji da dobijete blagoslov vašeg svetitelja koji se taj dan proslavlja. Njega radi morate da budete na liturgiji. Gosti i sve ostalo je manje bitno.
– na dan slave ništa ne radite, ne bavite se poslovima, kao što ništa ne treba da radite crvenim slovom i nedeljom.
– ne propustite da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja pročitate Akatist vašem svetitelju. Upalite sveću, kandilo, isključivo stojeći očitajte uvodne molitve i pročitajte ceo Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku. Makar ćete se jednom godišnje na taj način zahvaliti vašem svetitelju.
– ne razdvajajte se tokom slave, porodica treba da bude na okupu tog dana.
– ne izbegavajte da slavite slavu zato što vam je otac živ, to je glupost i duhovno sujeverje koje nema veze sa stvarnošću. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.
– ne slavite duple slave, slavu žene, to nije po duhovnom poretku. Neka žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema Svetitelju njenog doma taj dan ode u Crkvu na liturgiju, neka pročita Akatist svetitelju njenog doma, ali neka ne slavi slavu u svom domu. Svaki svetitelj je živo duhovno biće i zaslužuje čast i poštovanje ali u svemu mora da postoji poštovanje duhovnih principa.
– slava se ne slavi van kuće, to je porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću, pozajmljenom ili iznajmljenom prostoru, jer se vaš svetc zaštinik tamo neće naći, on ne boravi tamo, on je prisutan u vašem domu. Svi izgovori da nemate dovoljno mesta da prihvatite goste, da ih ima puno, rešavaju se time što imate drugi i treći dan slave, kao i izborom gostiju.
Valjda vam je sada jasnije zašto se slavi slava i kako je proslavljate!
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Pedro, kažeš da sam opet postavila isto pitanje,iako sam od autora ovog članka već dobila „kvalitetno objašnjenje“. Ti to nazivaš „kvalitetnim objašnjenjem“ ?! Gde je tu biblijsko objašnjenje??? Ali,tako je to kada se odgovori traže u „Žitijama svetih“ i raznim drugim knjigama,odnosno kada je „Biblija“ poslednja rupa na svirali. Jedino što mogu da konstatujem,jeste da su pomenuti „inicijalni“ autor, kao i njegova „zaštitnica“ Petkana zanemeli,jer vidim da su ostali bez teksta (čitaj-biblijskih argumenata).Shvatili su da je najpametnije rešenje da ćute,jer svoje tvrdnje ne mogu potkrepiti biblijskim dokazima. Zatim,navodiš da je Sveti apostol Pavle (obrati pažnju,napisala sam bez navodnika reč „Sveti“ i to velikim početnim slovom,a kasnije ću ti objasniti i zašto) rekao da više ne živi on,nego Hristos u njemu i da je takav slučaj sa svim svecima. Pedro,ako si mislio da ćeš me ovim iznenaditi,onda si se prevario. Meni to nije ništa čudno,jer za to odavno znam. Ali,da ti dam jednu malu,važnu i veoma korisnu informaciju… Ovo nije izgovorio mrtav Pavle,nego živ. Sveti Duh,ne prebiva u netruležnim ( čitaj prepariranim telima ),niti u suvim kostima,niti u ikonama,već u živim ljudima! Kapiraš? :) Zato Isus poziva svakog čoveka da mu otvori svoje srce,kako bi preko Svetog Duha prebivao u njima.Kapiraš? :) To je u stvari osnovni smisao života svakog pravog hrišćanina. Kapiraš? Znači,nemaju samo pojedinci tu privilegiju da Sveti Duh prebiva u njima,nego tu mogućnost ima bilo koji čovek. Zamisli to! :) Što se tiče reči „svetac“, ne pišem tu reč uvek pod navodnicima.To zavisi u kom kontekstu se pominje ta reč.Ako se priča o biblijskoj ličnosti (gde je Bog dao svoje mišljenje o određenim ljudima,da li su za života bili sveti ili ne) u istorijskom smislu (kao npr. o pomenutom Svetom Pavlu),onda nikada ne stavljam znake navodnika. Ali,ukoliko se radi o ljudima za koje su ljudi,a ne Bog rekli da su „sveti“ (npr. „Sveta Petka“) ili pak o biblijskim ličnostima,koje su gle čuda još uvek žive (kao npr. „Presveta Bogorodica),onda namerno stavim pod navodnicima.To je zato što znam da to nisu te osobe,već demoni koji se transformišu u njih i onda raznim čudima „pomažu“ naivnim i biblijski needukovanim osobama.Tako da se ne rugam pravim istorijskim ličnostima,već želim da naznačim da su te prikaze lažne,tj. da se radi o demonskim prevarama. Ako smatraš da Sveti Duh prebiva u mrtvima i da trebaš da se moliš kosturu da ti podari zdravlje i blagostanje,onda ti moram reći,da se radi o izuzetno zabrinjavajućim simptomima. Ne želim da te uvredim,ali… Osvesti se,čoveče! :)
Ми, православци, се не молимо за здравље и благостање, него за Царство Небеско. ;)
Pa,ne znam kako ti,ali veruj mi da poznajem mnoge ljudi koji se mole za zdravlje i blagostanje (verovao ili ne) šaki (tačnije samo 2 prsta od šake su u pitanju) „svete Petke“,koja se nalazi u kapeli „sv. Petke“ na Kalemegdanu u Beogradu. A,pošto kažeš da se takvim prikazama moliš za Carstvo Nebesko,onda je to tek zabrinjavajuće. Bog kaže da za idolopoklonike nema mesta u Nebeskom carstvu i da im je mesto u paklenom ognju,jer krše 1. Božiju zapovest,koja kaže: Nemoj imati drugih „bogova“ uz mene; i 2. Božiju zapovest koja kaže: Ne gradii sebi lika rezana,niti kakve slike od onoga što je gore na nebu,ili dole na zemlji,ili u vodi ispod zemlje.Nemoj im se klanjati,niti im služiti,jer sam ja Gospod Bog tvoj,Bog revnitelj,koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog kolena,onih koji mrze na mene.A činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje. Znači,Bog jasno kaže da ne trebamo da se molimo nikakvim kipovima,ikonama,niti da imamo druge „bogove“ (savremeniji termini su: „sveci“,“avatari“,“astralni vodiči“,“duhovi mrtvih“,“vanzemaljci“…),već da se molimo njemu.A ti samo nastavi da i dalje kršiš zapovesti i da očekuješ Nebesko Carstvo…
Mari,
ne piše nigde. A zašto mora da piše?
Uzgred, niko od nas ne slavi Jom Kipur, Praznik senica, i tako dalje, koji su opisani u Bibliji. Jer su to jevrejski praznici. Isto tako, imamo i mi svoje. A u pravu ste, ovo jeste zamena drevnim običajima. S tim da su ljudi uzimali Slave iz različitih razloga i nijedan nema paganske korene. Ima li šta prirodnije čoveku, koji se otrgao demonskih zabluda, nego da tu svoju revnost, dodatno ojačanu, usmeri ka svome Tvorcu i od Njega naročito odabranim ljudima. Znate, u stara vremena carevi se nisu podizali i putovali tek tako. Najpre bi poslali svoje glasnike ili druge ljude sa naročitim misijama da pripreme okolnosti. Takvim ljudima nije ukazivana carska čast, ali im se svaka uvreda brojala u uvrede caru. Nije bivalo lako uvrediocima, kada bi jednom i car pristigao. Setite se one Jevanđeoske o zlim vinogradarima.
Nemojte me pogrešno shvatiti, ali, nastavite li ovako, dobijaćete sve manje i ,,nevaljanih“ odgovora. Hristos se ničemu nije rugao. Naprotiv, slavio je sve praznike sa Jevrejima, pa se, čak, i krstio! Gle, dobrodušnosti i snishodljivosti ka rodu ljudskom! Nije rekao: ,,Gde u starim Spisima piše da se polivamo vodom?“ Obrnuto, ljudi su ga upitali zašto On ne krštava njih. Praznici su tu da se učvrsti Vera u narodima. Ne zarad pompe ili beskrajnih preispitivanja. Osim ako ne mislite da jagnjeća krv stvarno čisti od grehova. U tom slučaju biste bili u gadnom problemu.
Bodine,
Hoćeš reći, dobijaću sve VIŠE nevaljanih odgovora? :)
Ne radi se o tome da ja tebe shvatam pogrešno. Ja tebe savršeno kapiram. Ovde se radi o tome, da ti mene shvataš pogrešno, ili bolje rečeno, ne želiš da me shvatiš, jer se plašiš da napustiš neka svoja ubeđenja.
Priznaješ da „Ne piše nigde“ i pitaš me „A zašto mora da piše?“
Evo zašto…
Podsetiću te kako je Isus odgovarao Satani kada ga je kušao u pustinji.
“ I postivši se 40 dana i noći 40, na posletku ogladnje. I pristupi k’ njemu kušač (Satana) i reče:
Ako si Sin Božiji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu. A On (Isus) odgovori i reče: PISANO JE: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.
Tada, odvede ga Đavo u sveti grad i postavi ga navrh crkve, pa mu reče: Ako si Sin Božiji, skoči dole, jer u Pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. A Isus reče njemu: Ali i to STOJI NAPISANO: Nemoj kušati Gospoda Boga svojega.
Opet, uze ga Đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga sveta i slavu njihovu i reče mu: Sve ovo daću tebi, ako padneš i pokloniš mi se. Tada reče njemu Isus: Idi od mene Sotono, jer STOJI NAPISANO: Gospodu Bogu svojemu poklanjaj se i Njemu jedinome služi.
Tada, OSTAVI GA ĐAVO, i gle, anđeli pristupiše i služahu mu.“
Šta je Isus ovim želeo da nam poruči? Kad god se nalazimo u nekom iskušenju, trebamo da se rukovodimo onim što STOJI NAPISANO. Zato nam i jeste ostavljena Biblija! Kada tako radimo, Đavo gubi moć nad nama i jedino što mu preostaje, jeste da nas OSTAVI. E, vidiš, zato je bitno da poznajemo Bibliju i čim neko pokušava da nam „soli pamet“, odmah mu predočimo: PISANO JE…
Ti potpuno pogrešno rezonuješ neke stvari. Biti „dobrodušan i snishodljiv ka rodu ljudskom“, ne znači tek tako „reda-radi“ slepo prihvatiti sve običaje koje nam nudi sredina u kojoj živimo, već prethodno postaviti pitanje: Ima li takav običaj smisla?
U pokušaju da opravdaš „krsne slave“, praviš paralelu između njih i biblijskih praznika. Jom Kipur, Praznik senica, Pasha i ostali praznici koji su opisani u Bibliji su u tadašnje vreme imali apsolutni smisao i zato su i praznovani. Međutim, kada bi neko danas proslavljao te praznike, samo bi pokazao kolika je neznalica, jer nije shvatio njihovu poentu. Svi biblijski praznici, ali baš SVI, su UVEK podrazumevali žrtvovanje neke životinje. Bez žrtve, praznik ne bi imao nikakav smisao. Prolivanjem životinjske krvi, odnosno saosećanjem prema žrtvovanoj životinji i uz to ispovedanje sopstvenih grehova Bogu, čovek se pročišćavao od istih. Ali… kada je Isus razapet na krstu, čoveku je ponuđena NAJSAVRŠENIJA žrtva koja je ikada postojala.
Šta je žrtva goluba ili recimo jagnjeta, u odnosu na žrtvu Isusa Hrista? Ništa! Ne postoji ništa što je merljivo sa Isusom! Zato je, od kada je Isus žrtvovan, prestala i potreba da čovek žrtvuje životinju. Samim tim, logično, prestala je i potrebada se proslavljaju svi ti praznici!
Dakle, iz svega navedenog, sasvim je jasno zašto je Isus prihvatio tadašnje običaje.
Pomenuo si krštenje. Ono je nešto sasvim drugo! To nije praznik, već poseban zavet sa Bogom.
A dobro kažeš da u starim spisima ne piše „da se polivamo/prskamo vodom“. To šta je većina crkava učinila sa ovim divnim starim običajem je sramota!
Prvo, krštavaju malu decu, koja nemaju predstavu ni gde se nalaze, a kamoli tek kakav se čin dešava u tom trenutku. To se zove – religijsko silovanje!
Roditelji u saglasnosti sa sveštenikom, u ime deteta, odlučuju da ga krste?! S’ kojim pravom???
Kako neko može u nečije ime da donosi odluku koja se tiče jednog takvog religijskog pitanja???
Krštenje može da primi samo odrasla osoba, koja dobrovoljno i svesno prihvata savez sa Bogom!
Druga pogrešna stvar, kao što sam pomenula jeste polivanje ili bolje rečeno prskanje (poškrapanje) vodom. To u Bibliji ne postoji! Svuda je opisano uranjanje. Zašto?
Krštenje u stvari, predstavlja napuštanje starih loših navika tj. sahranjivanje ogrezlih grehova. Voda simbolizuje grob i zato čovek svesno celim telom (ali i duhom) zaranja u „grob“, kako bi „sahranio“ svoju staru ličnost, a zatim izranja kao „nova osoba“, ojačana Svetim Duhom. I zato osoba koja se krsti na pravi način, oseća neizmernu radost, koja se rečima ne može opisati.
A šta dobijamo pogrešnim krštanjem? Decu koja preplašena popom koji ih je isprskao plaču i vrište.
Umesto jednog lepog i svečanog čina, dobijamo neprijatnu scenu, kojoj što pre želimo da vidimo kraj. Zar nije tako?
Znači „polivanje iliti prskanje vodom“ ne postoji kao naredba u Bibliji. Ali krštenje kao uranjanje – DA!
Mari,
ne, dobijaćete sve manje. Znate kako piše: ,,čoveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja kloni se.“ Možda sam i prekrdašio…
Nego, kakve veze cela ova priča ima sa Slavama? U Bibliji ne piše da se slave Slave, ali ne piše ni da se ne slave. Prema tome – o čemu pričamo? To što se Vama ne sviđaju je… Proizvoljno mišljenje.
,,Pogrešno krštenje“… Znate li da se u slučajevima kada nema vode koriste pesak i drugi materijali? Sam fizički izgled čina je nebitan. To je simbolika. Ono što je bitno je sklapanje Saveza sa Bogom i silazak Duha Svetoga na čoveka. E, sad, živo me zanima, pošto tvrdite da ste usamljeni, t.j. jedini u ovoj priči ispravni- ko je Vas krstio? Nemojte mi ni slučajno reći da Vam niko ne treba, jer Hristos je otišao kod čoveka Jovana da ga ovaj krsti.
,,Religijsko silovanje“ – mo’š misliti… Je l’ nešto sprečava odraslog čoveka da se odrekne Krštenja i postane ateista, budista ili šta god? Dajte, molim Vas…
Kad smo kod Četrdestodnevnice, postite li, Mari, nekada?
Inače, hajde da mi to fino ,,seciramo“. Navedite mi šta to sve ne valja kod Slava, pa ću Vam sve to lepo pobiti, i da okončamo diskusiju. Kad idemo, idemo do kraja. Ovako može u nedogled da se razglaba.
Jadan li je Isus Hrist kad s neba gleda kako pravoslavna crkva bodri alkoholizam i ispijanje za slave. Ni toga nema u Bibliji.
Свака Теби част на овом обимном тексту… Али да ти право кажем, са таквим схватањима пази се да не изазовеш гнев Божији. Иначе, мени је мој Светац дозволио да на своју славу позовем понеког неправославца. Каже можда се том „невернику“ баш на мојој слави свиди православље, па постане верник :-) … има ту још по нечега, али не бих више да паметујем… Текст је у суштини био добар.
Срећна слава свима који славе.
Поздрав!