STANISLAV VINAVER: MI SE ČUDNO RAZUMEMO
Mi se čudno razumemo
k‘o dva bola, k’o dva vala,
k’o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala, –
mašta drevna moga bića…
O tebi su pitalice
od vekova, moje, bile,
odgovor o kom se sanja,
odgovor je tvoje lice,
ti si slika one vile –
iz dečačkih nagađanja…
I svi stari snovi, evo,
polagano nadolaze –
k’o da ide vreme, tavno:
svaki gest, tvoj, ja sam snev’o,
znam napamet tvoje fraze, –
svaku reč sam čuo, davno…
Izvor: http://poetaza.blogspot.com
Priredio: V. V. M.
oOOo