SEMINAR PROMENE KLIME I UGROŽENOST BIODIVERZITETA
Škola za opstanak organizuje 5. i 6. decembra 2014. seminar za sve zainteresovane predstavnike državne i lokalne uprave, javnih ustanova i nevladinih organizacija, sredstava javnih komunikacija i društvenih mreža, za stručnjake, studente i ljubitelje prirode
Kao i većina stručnjaka, klimatolozi i eksperti za biodiverzitet Škole za opstanak, smatraju da će klima nastaviti da se menja. Već su merljive posledice i neki uticaji tih promena na biodiverzitet – raznovrsnost živog sveta. U stvari, biodiverzitet i jeste, između ostalog, odgovor evolucije na promene klime. A on je, nacionalnom Strategijom za biodiverzitet, određen kao jedan od osnovnih prirodnih resursa važnih za ekološku vitalnost Srbije i Planete u celini.
Promene klime na planeti i posledice po biodiverzitet
Svuda će biti toplije, ali ne u jednakoj meri. Promeniće se i raspored i količina padavina, što će izazivati suše u nekim zemljama i poplave u drugim, a mnoge će zemlje iskusiti i poplave i suše, jer će se povećati klimatska promenljivost. Južni delovi Evrope su najranjiviji i već sad tamo poljoprivreda i ekosistemi trpe kako od poplava tako i od suša i žarkih leta, dok požari pustoše čitave predele.
Srbija i njen biodiverzitet neće biti ni pošteđeni ni izuzeti. Možda su “Milenijumske poplave” 2014. upozorenje i najava dolazećih posledica takvih promena. U Srbiji one mogu da dovedu do promena u periodičnim događajima životnog ciklusa biljaka i životinja, u rokovima i pravcima seobe, vremenima razmnožavanja i prezimljavanja živih bića. Ali i do morfoloških i fizioloških promena, promena ponašanja životinja i niza drugih posledica. Verovatno je da će neka od dosad postojećih staništa biti izgubljena, a pojaviće se možda nova, kakve vrste nisu do sad sretale. Osetljivije vrste, koje su inače zaštićene, pretrpeće promene brojnosti i rasprostranjenja, a možda će doći do povećanja broja i najezde napasnika, nametnika i izazivača bolesti. Strane, takozvane invazivne, korovske vrste raširiće se nesmetano posle promena izazvanih klimatskim ćudima. Već sad kiselo drvo i bagrem zauzimaju svako oštećeno i nebranjeno stanište u nacionalnim parkovima i rezervatima. Iščeznuće vrste koje nisu sposobne da se prilagode promenama klime i njihovim posledicama.
Srbija je uz to suočena i s nedostatkom svežih informacija o potencijalnim posledicama klimatskih promena na biodiverzitet i ekosisteme. Nedostaju podaci o uticajima i odgovorima na klimatske trendove, odnosno ne postoji sistem redovnog praćenja efekata klimatskih promena na biodiverzitet. Ne postoji javna služba koja ima kapacitete za srednjoročni monitoring ovih promena i procesa, a ni nevladin sektor još ne raspolaže dovoljnim brojem obučenih motrilaca. Monitoring se ne sprovodi ni u svim zaštićenim područjima, a o promenama populacija i rasprostranjenosti stotina i stotina formalno zaštićenih vrsta nema nikakvih podataka. Ne postoji razumevanje prirode činilaca koji utiču na rasprostranjenje i brojnost vrsta i onih koji određuju otpornost i sposobnost prilagođavanja ekosistema, a neophodne su izmene dosadašnjih planova očuvanja i mera praktične zaštite biodiverziteta. Nedostaju analize sadašnjih i budućih socio-ekonomskih gubitaka i šteta usled uticaja klimatskih promena na biodiverzitet.
Zato Škola za opstanak, u okviru projekta PROMENE KLIME I UGROŽENOST BIODIVERZITETA, organizuje 5. i 6. decembra 2014. seminar za sve zainteresovane predstavnike državne i lokalne uprave, javnih ustanova i nevladinih organizacija, sredstava javnih komunikacija i društvenih mreža, za stručnjake, studente i ljubitelje prirode, na kome će prikazati moguće strategije prilagođavanja klimatskim promenama i ublažavanja njihovih posledica, kao što su povećavanje zaštićenih područja, obezbeđivanje selidbenih pravaca, umanjivanje drugih negativnih antropogenih uticaja itd. Posebno je značajno zaštititi prirodna pribežišta (refugijume) u kojim su reliktne endemske vrste, poput Pančićeve omorike i ramondija, preživele prethodne klimatske promene. Ti refugijumi će omogućiti opstanak budućim reliktima.
Seminar će ukazati na potrebu snaženja naučno-istraživačkih kapaciteta, kao i osposobljavanja upravljača zaštićenih prirodnih dobara, i doprineti obaveštavanju stručnjaka i šire javnosti o uticajima klimatskih promena i mogućnostima prilagođavanja. Ova inicijativa je komplementarna s programima Ekološke mreže u Republici Srbiji i NATURA 2000. Jedan od ciljeva je ukazivanje na potrebu uspostavljanja mreže motrilaca (monitoring) u Srbiji radi dugoročnog beleženja promena u biodiverzitetu. To se može postići, između ostalog, i snaženjem i proširivanjem maslobrojnih ranije uspostavljenih monitoringa, kakvo je na primer Zimsko brojanje vodenih ptica, koje se za sad izvodi samo sredinom januara.
Budući da Škola za opstanak može da pomogne u osposobljavanju motrilaca i u obradi i interpretaciji prikupljenih podataka, na terenskoj radionici 6. decembra 2014. biće pokazane neke od mogućnosti takvih monitoringa.
Dodatne informacije mogu se dobiti od dr V. Vasića, tel. 0652072977, [email protected]
Izvor: Škola za opstanak – SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
Po svoj prilici promena klime je već nastupila. Ne treba sedeti skrštenih ruku, jer su nove poplave moguće. Potrebno je ubrzano graditi nasipe protiv poplava, brane protiv bujica, čistiti i prudubljivati korita reka i voditi računa da se ništa ne gradi na područjima gde su moguće poplave i klizišta. Oni kojii maju kuće na ugroženim lokacijama trebaju sami organizovati radne akcije i graditi nasipe, ne čekati da im to država uradi dok oni mirno sede i čerkaju u svojim kućama da drugi rešava njihove probleme. Dužnost je države da u nevolji pomogne, ali ni država u ekonomskom smislu nije svemoguća, niti je država kriva što je neko izgradio kuću na klizištu i plavnom terenu. Zato,pamet u glavu i lopatu u ruke pa na posao dok je vreme!