From: Zorica Sentic
To: Veselinka Stojković
Sent: Tuesday, December 03, 2013 4:31 PM
Subject: BAR JA TAKO
.
Bar ja tako
Ne brini,
piši sta želiš,
meni ne smeta;
to je dobro,
treba da iz nas izađe
i bes, i ljubav, i bol,
i ružno, i tužno, i lepo, i smešno;
rečima se sve može,
reči imaju čarobnu moć,
sve se može rečima:
i smešno, i lepo, i tužno, i ružno,
i bol, i ljubav, i bes
iz nas da izađu treba;
dobro je to,
ne smeta meni,
šta želiš, piši
i ne brini.
Bar ja tako.
.
Bar ja tako,
tako lečim svoje bolove,
svoje probleme;
kasnije brišem,
pa opet pišem, pa brišem,
i na kraju izbrišem sebe iz teksta.
Ostavim nešto što ja zovem
„sve i svašta, a mene manje“.
Tako se i drugi u mojim rečima nađu,
pronađu;
sakrijem imena
da ne napravim pometnju i drugima,
i rode se pričice,
i množe se pesmice;
izmaštam, tu i tamo, po nešto.
Bar ja tako.
.
Pobrkam staze,
i tako prođe dan,
tako prođu moji dani
i zaboravim svoje probleme.
Bar ja tako.
.
Zaborav je najbolji lek,
možda ne rešava sve,
ali manje boli,
a mnogi problemi se ne mogu rešiti,
zato ih treba baciti.
Bar ja tako.
.
Znaš,
kada slomimo nešto
i ne možemo ga popraviti,
treba ga baciti,
zaboraviti,
pokušati.
Bar ja tako.
.
S problemima je kao i sa stvarima,
ako ne možemo sami,
tu su nam prijatelji;
uz pomoć prijatelja je lakse,
prijatelju možemo sve da kažemo.
Bar ja tako.
.
Drži se,
i uvek kaži sebi
da ima gorih
i težih problema od tvojih;
to mene drži,
pokušaj i ti.
Nećeš probleme rešiti,
ali će te manje boleti.
Videćeš da je lako.
Bar ja tako.
.
P. S. Iduci put,
draga moja VESELINKA,
odaću ti svoju tajnu
da nađeš mesto
gde da bacaš svoje probleme,
i da od njih napraviš
dobre pesme.
.
Zorica Sentić
Pesma dragoj VESELINKI STOJKOVIĆ
Slika: Branka Prokić, „Buket uspomena I“