BAJKA O VETRU
Davno beše to vreme, kada su se ljudi prvi put podelili. I sve govori da im to nije palo mnogo teško. Prvo je bila deoba, potom seoba. Uglavnom je tako i danas.
Te prvopodeljene ljude nije brinula zemlja, i ona je morala da se deli. Mesto Principovog preobražaja nije moglo ostati netaknuto. Svađa započeta oko pravca puta, morala je da se okonča, takva je bila volja prve od svih vila. Njenom voljom svetlost je podeljena na ravne časti, kao i zemlja, kao i ljudi. Kažu, od tada više i ne postoje ljudi, već samo putnici.
Kompas i bajka o vetru
Do vremena dobre vile, zemlja je bila savršena lopta. Od njenog doba više nije. Prvopodeljeni su odvukli svako svoj komad zemlje, prateći svako svoj put svetla. Kažu, oni koji dobro pamte, tako su nastale strane sveta, sever i jug. Od težine komada prevučene zemlje, savršena lopta se spljoštila.
Sever je prihvatio sve one koji nisu smeli pogledati u izvor svetla. Jug je postao dom onih odvažnih, koji su smeli gledati, ali nisu mogli razumeti. Vodena vila, izašla iz Žene, kao kakva mati, brinula je i o jednima i o drugima. Svojom brigom, ona je boravila na dva mesta u isto vreme. Kažu, samo je vila bila ta koja je mogla istom brigom brinuti za različite ljude. Kažu, to je zato što je ona poticala od Principa, onog koji je vodio računa o redu.
I sigurno bi sve bilo dobro i pravo, da se prvopodeljeni nisu, tokom svog putovanja, osvrtali. Od tog osvrtanja, postala je razrokost. Ja kažem da se tada porodila Sumnja. U to doba, nije bilo čoveka, koji bar na tren nije pomislio da je pogrešio stranu. Kad god bi neko posumnjao, jedno oko mu je gledalo u pravcu puta, a drugo zaokretalo u pravcu mesta sa kog je put započet. Od tada, svako je oko treptalo za sebe. Od treptaja onih očiju koja su posmatrala mesto početka puta, nastajali su vetrovi, oni koji sa severa duvaju na jug, i obratno. Ti vetrovi gasili su svetla položena na listove ili u šišarke. Iako podeljeni, ljudi su još tada, jedni drugima kvarili put, a sve zbog Sumnje. Vila je širila brigu, kao kakvo jedro, kako bi pohvatala Sumnje, vetrove. Jedro se naduvavalo, čas na jednu čas na drugu stranu. Od tog treperenja, kako kažu, nastala je muzika. Oni koji plove morima, čuju je i dan danas. I svi kažu da je ne mogu razumeti. Oni mornari, koji potiču od ljudi sa severa, kažu da je ta muzika tužna, oni postali od ljudi sa juga, kunu se da je to najveselija muzika koja postoji.
Ako si moreplovac, i ako dok ploviš, čuješ tužnu muziku, tvoji preci su sa severa, ako čuješ veselu, ti potičeš od ljudi sa juga. Sve jedno, ti sumnjaš, zato što si putnik. Ako ne veruješ meni, potraži vodenu vilu. Kažu da ona, nastala iz Principa, nikad ne laže.