Dragan Milovanović
MEDITACIJA NA DAH
Kako meditacijom i svesnošću kontrolisati svoje misli i um
.
Misli su velike sila u našim životima, mogu da nas podignu u velike visine svetlosti i bace u najdublju tamu. Zato uvek treba stražariti nad svojim mislima i na radu svog uma. Naravno, potrebno je mnogo strpljenja i upornosti, vežbe i prakse dok se ne uspostavi kontrola misli i uma. U tome nam najviše smetaju emocije koje nas ponesu i izazovu misaonu oluju i mentalni nemir.
Poznate su floskule iz istočnjačkih religija da je „Um kao pijani majmun“ koji se tetura u svim pravcima i da je prvi početak ovladavanja sobom posmatranje teturanja tog majmuna dok se ne preuzme kontrola nad njim. Mahom se za uspostavljanje te kontrole uma preporučuju različite meditativne tehnike, koje podrazumevaju razvoj koncentracije, svesnosti i introspekcije.
Svojevremeno sam u mom prošlom životu bio zainteresovan za istraživanja svojstva uma, zen i budističke meditacije i kontrolu uma. Svog uma, ne tudjeg. Vodeći se tim idejama upoznavao sam različite ideje, teorije i prakse. Na kraju krajeva, priznajem da sam i isprobavao neke od tih metoda, mislim pre svega na meditaciju, sa više ili manje uspeha.
Danas ću vam pomenuti jedno svoje iskustvo na tom planu, koje smatram dragocenim jer je dovelo do promene moje svesti. Priča je istinita ali zbog odredjenih razloga i mišljenja koje imam sada izostaviću mnoge detalje koji bi otkrili ko je ko i gde je sve to odigrano.
Kao što rekoh u mom prošlom životu koji ja nazivam period duhovnih lutanja, istraživanja i zaludjivanja došao sam u kontakt sa jednom vrstom indijske i budističke meditacije. Želeći da je savladam otišao sam sa grupom entuzijasta u svojevrstan budistički manastir. Tamo smo bili izloženi ozbiljnom naporu i dugotrajnim meditacijama koje su trajale satima. Ustajalo se rano, oko 4h, i nakon kraćeg umivanja i razgibavanja, jutarnjeg sredjivanja, pristupalo se meditaciji sve do 7 sati kada se pravila kraća pauza za doručak. Odmah nakon toga se nastavljalo sa meditacijama sve do ručka koji je bio tačno u podne. Nakon ručka, imali smo malu pauzu sve do 13 časova kada smo nastavljali sa meditacijama do 17h. Onda je sledila pauza, sredjivanje tekućih stvari i održavanje kompleksa, ali već u 18.30h se nastavljala meditacija sve do 21 čas, kada se prekidala i kada se išlo na pripreme za spavanje i san od 22 časa.
Ako ste pomislili da je rano leći u 22 časa ako ste ceo dan proveli u meditaciji, varate se. Meditacija zna da bude iscrpljujuć i bolan proces, posebno u početku, kada vas celo telo boli i žulja od sedenja i neprirodno savijenih nogu, odnosno ukočenosti na koju niste navikli. Ali živ i uporan čovek se na sve navikne, pa tako ako ustrajete, telo se polako navikava, relaksira i sedenje u lotos pozi ili japanskom sedu i ne predstavlja neki poseban problem za iskusne meditantne. Kada već govorimo o bolovima pri meditaciji, zanimljivo je da ne bole ista mesta sve ljude, jer kako su mi članovi grupe pričali neke su bolela ledja, neke kolena, neke ruke, grudi, vrat, glava, sinusi. Svako je imao svoju količinu boli da iznese. Doduše, posle nekoliko dana mučenja polako počinje da nestaje bol, da bi na kraju satima vrlo udobno bili u meditativnom položaju a da ne osećate telo. Noge su vam ukočene, ali vi to više ne osećate jer je fokus vaših misli u glavi a ne u telu. Fascinantno. Auto anestezija.
Sama tehnika meditacije je bila jednostavna ali je pre toga morao da se prodje uvodni deo vežbanja, koji se svodio na razvijanje koncentracije. Za to je korišćena klasična meditacija koncentracije i praćenja daha, udisaja i izdisaja. Trebalo je dana i dana meditacije da bi se koncetracija profinila i utvrdila. Medjutim ako ste bili uporni, bili biste nagradjeni povećanim stepenom koncetracije i kontrole uma i vaših misli, i to je fenomen koji je zapravo tema ovog teksta.
Naime, jednog dana, posle jedno 5 sati sedenja i meditiranja, koje je uvek isto, jer stalno ponavljate jedan te isti ritual, desilo se nešto. No, pre nego što napišem šta je to nešto, skrenuo bih pažnju i odgovorio na logično pitanje da li je dosadno satima i danima ponavljati isti ritual i proces. Da, jeste dosadno ali svakim trenom sve manje. Nekako vam se vreme provedeno mentalnom radu sve više smanjuje, deluje vam da radite meditativnu praksu sve kraće, mada sat uvek pokazuje isti termin. I sve vam je lakše sa praćenjem sopstvenih misli ili osećaja koje posmatrate, tako da ponekad to bude i zabavno, iako je uvek sve isto. Mada, da je dosadno, dosadno je, i uvek se pitate da nemate da radite nešto pametnije i kada će zvono da objavi kraj časa.
Da se vratim svom iskustvu. Dok meditirate počinjete iz dana u dan da primećujete napredak, sve vam je lakše da se koncetrišete na misao, na um, na proces. Sve je fluidnije, jasnije, brže, čistije. Primećujete dosta očigledno da vam se koncetracija poboljšala i ono što je najbitnije, lako se koncetrišete, fokusirate i ta pažnja sve duže i duže traje. A onda se desilo Ono. To Ono je trenutak kada u vašem umu zavlada tišina. Jer dok meditirate stalno u glavi imate neke misli, šumove, nepovezane slike, ideje i reči, koje bivaju sve manje učestale kako ste obučeniji u meditaciji ali nikada vas ne napuštaju. Te misli, ti mentalni šumovi, to je onaj pijani majmun sa početka teksta koji vas ometa i koga treba staviti pod kontrolu. I dok se trudite da ostanete na putu meditacije i da ne dozvolite majmunu da vas ometa, sve će se manje primećivati u vašem Umu. A onda, ONO, odjednom su tokovi bezrazložnih i slučajnih misli nestali. Odjednom je u vašem umu duboka tišina i vi kontrolišete sopstvene misli. Neverovatan osećaj. Potpuna kontrola vašeg uma. Fantastično.
Odlično se sećam da sam pomislio kako je to fantastično stanje i odlična stvar, i da sam imao ovakvu koncetraciju i kontrolu onoga što mislim dok sam studirao, kroz fakultet bih prošao na krilima lakoće.
Srećom po mene, taj razvoj svesti, skok na drugi nivo mišljenja, doneo mi je i uvid u to čime se bavim, i posledice svega toga. Uključujući objektivnost, odredjenu senzibilnost koju posedujem uz hladan um koji sam naprasno dobio, počeo sam da shvatam štetnost meditacije same po sebi. To mi se i potvrdilo kasnije kada smo napuštali manastir, jer nas je guru pred kraj počeo „ogrubljivati“, odnosno pripremati za povratak u normalan svet, jer meditacija te otvara i čini ranjivim. Pre toga sam već nekako bio ukapirao tu posledicu, sad da ne objašnjavam kako i na koji način, i pre svih sam prestao sa daljim meditacijama i počeo da se centriram za povratak u grubi materijalizam.
Poenta mog upozorenja je u sledećem. Bavljenje meditacijom vas „otvara“ ka finijim energijama i entitetima koji na takav način dobijaju prolaz do vašeg duha. Postajete emotivno ranjiviji iako vam se čini da se opuštate i da je sve dobro, suštinski je sve dobro dok ne dodje do prvog stresa ili problema, tada burnije reagujete. Guru nam je objasnio da kroz meditaciju „čistimo astralno telo“ ogrubelo materijalizmom, ali da povratkom u materiju svakodnevnog života se mnogo lakše i temeljnije prljamo. Zato je meditacija rezervisana za manastire i pečine pustinjaka, jer ako pokušamo da u svakodnevnom životu toliko profinimo naše astralno i mentalno telo a živimo pod uticajem raznih ovosvetskih prljavština, u najboljem slučaju ćemo postati neurotični, u srednjem slučaju psihotični a u krajnjem sličaju potpuno izbačeni iz ravnoteže. To je zaista tako, i zato se ne preporučuje ozbiljna meditacija kod kuće.
Meditacija je praksa koja se sprovodi na zaštićenim, mirnim i pozitivnim mestima, koja su izolovana od sveta. Ineče se kockamo sa sopstvenim umom i životom.
Ako me pitate da li mi je ostala ta totalna kontrola uma i dalje, odgovor je NE. Mora se nastaviti sa vežbom meditacije da bi vas um slušao. I tako se moje pijani majmun vratio i gospodari i dalje sa mnom. Ali me je naučio nečemu, ne ulazi u stvari koje ne poznaješ, i digni ruke od meditacije, put Spasenja je jednostavan put, ne treba ti kontrola uma, već bdenje nad mislima i stalno praštanje. Nije rešenje života u Umu i mislima, već u srcu i ljubavi.
. . .
Hare Krishna Hare Krishna Krishna Krishna Hare Hare Hare Ram
http://www.youtube.com/watch?v=ZN71NGrdTbs
. . .
Tekst je zaista divan,samo koliki ga nose u srcima,mislim općenito.Iskreno se nadam tom jedinstvu u mirnom prihvaćanju i ljubavi povodom događaja koji sljedi u djalogu mirne naravi,ako želite pročitajte
http://www.bitno.net/vijesti/dolazi-li-papa-u-srbiju/
Kandilo Vere,ako nemate ništa protiv ja bih Vama ostavila nešto meni lijepo i slično ovome za čitati.Imate izbor više knjiga,preporučujem Tamnu noć i ostalo od Svetog Ivana od Križa.Možda je malo teško za čitati,vidjet ćete sami.
Što čitajući istražuješ, u razmišljanju ćeš pronaći; što u molitvi tražiš, u motrenju će ti se otvoriti!
(sv. Ivan od Križa)
Do savršenosti može doprijeti samo onaj koji se zadovoljava sa ništa, tako da bilo
naravna bilo duhovna požuda budu zadovoljene da stoje u praznom. To se zahtijeva
da se steče najveća duhovna spokojnost i mir, i na taj je način ljubav Božja često
djelatna u čistoj i jednostavnoj duši.
(sv.Ivan Od Križa)
http://www.hrkarmel.com/download_tekstovi.htm
Zato pravoslavni hrišćani moraju dobro paziti kako hode, uvek u strahu i trepetu, eda ne bi izgubili blagodat, koja nije data svakome nego samo onima koji drže pravu veru, žive strogim hrišćanskim životom i nezasitivo upijaju Božansku blagodat koja ih vodi ka nebu.
Ova obazrivost u stranstvovanju mora biti još veća kod pravoslavnih hrišćana danas kada su okruženi lažnim hrišćanstvom koje nudi beznaporne doživljaje „blagodati“ i „Svetoga Duha“ — uz to obilno navodeći citate iz Svetoga Pisma, i svetih Otaca kao „dokaze“! Verovatno su već blizu poslednja vremena, kada će duhovna obnova biti tako ubedljiva da će prevariti, ako bude moguće, i izabrane (Matej 24:24).
Lažni proroci modernog doba, uključujući tu i neke koji se zvanično zovu „pravoslavni“, sve grlatije najavljuju skori dolazak „novoga doba Svetoga Duha“, izliv „nove Pedesetnice“, nastupanje „tačke Omega“… A po istinskim pravoslavnim proročanstvima, ove ovo što oni najavljuju — upravo je carstvo Antihrista.
Na naše oči počelo je da se ostvaruje satansko carstvo, demonskom silom. Čitava duhovna atmosfera savremenoga sveta opterećena je uvođenjem u demonske doživljaje, jer satanska „tajna bezakonja“ ulazi u predposlednju fazu ovladavajući dušama ljudi. Šta više, ona pokušava da ovlada i samom Crkvom Hristovom, kad bi to bilo moguće.
Protiv tog moćnog, zaluđujućeg „religijskog doživljaja“, istinski pravoslavni hrišćani moraju se ozbiljno naoružati znanjem da je pravoslavno hrišćanstvo, kao i njegov cilj, nešto potpuno različito od svih ostalih religija, kako „hrišćanskih“ tako i nehrišćanskih.
Pravoslavii hrišćani, čuvajte blagodat Božiju koju imate!
Znajte da ona nije stvar običaja. Ona se ne meri samo ljudskim merilima i ne očekujte da nju shvate oni koji mogu da razumeju samo ono što je ljudsko, ili oni koji misle da se blagodat Svetog Duha može steći van Crkve Hristove. Istinsko Pravoslavlje, po svojoj prirodi, mora izgledati nesavremeno u ovom našem demonizovanam vremenu. Ono izgleda kao nevažna manjina prezrenih i „luckastih“, usred uspešnog religijskog „preporoda“ većine…
Ali neka nam budu za utehu poznate reči Gospoda našeg Isusa Hrista: „Ne boj se, malo stado, jer beše volja Oca vašega da vam da Carstvo (Luka 12:32).
Serafim Rouz
„Ne boj se, malo stado, jer beše volja Oca vašega da vam da Carstvo (Luka 12:32).Uzimam si za pravo da ovo nije samo za pravoslavne,ta piše i u svetom pismu nas katolika „Ne boj se, stado malo,jer je odlučio vaš Otac da vam dadne Kraljevstvo.“ Tako,računajte srest ćemo se gore u Kraljevstvu nebeskom u zajedničkoj domovini punoj ljubavi i nećemo se zvati ni pravoslavci ni katolici ni iako drugačije nego braća i sestre u Kristu što već i jesmo,da bar sada možemo tako već i živjeti….kao što piše u poznatoj knjizi Mali princ, „Samo se srcem dobro vidi,a bitno je očima nevidljivo.“ Pitam se,mogu li skupa pravoslavac i katolik moliti?Ja kažem za sebe da.Možete li vi Kandilo to reći? Ajde zamislite neku situaciju,opasnost nekakva i eto ga na,Bog stavio skupa pravoslavca i katolika i potrebno je moliti da Bog providi.Ja stalno imam osjećaj da pravoslavna strana to ne bi,ovako u teorijama,citatima,no Božja ljubav je jača od svega,ona spaja a ne razdvaja.Krist je Bog ljubavi i srca.Uzalud sve,Bog gleda na srce a ne na riječi.Kandilo,ne izazivam te al molim te odgovori mi na ovo pitanje,bi li skupa mogao moliti sa bratom katolikom?Šutnju ću smatrati kao da ne bi.Razuvjeri me da nije tako.
Kod mene je majmun toliko pijan i ne tetura nego se stalno spotiče i upada pravi mi velike neugodnosti.
I read a lot of interesting posts here. Probably
you spend a lot of time writing, i know how to save you a lot of time, there is an online tool that creates
high quality, SEO friendly articles in seconds, just type in google – laranitas free content source
mene bi bilo sram napisati ovakav tekst, inače doma meditiram tri četri sata već duže vrijeme i kompetentniji sam po tom pitanju
Ne bato moj (obracam se autoru teksta), ne cini te ranjivijim meditacija. Kako mozes biti ranjiviji ako mislis bistrije, jasnije, imas bolji uvid, imas mir i opustenost? Ako shvatas da, na primer, svaka gruba rec koja ti je upucena, uz prethodno preispitivanje sebe, ustvari ne treba da te stresira. Jer to je samo perspektiva nekog tamo, njegovo misljenje. A to njegovo misljenje je formirano na osnovu njegovog znanja, iskustava i sl. stecenih od malih nogu do momenta kada ti je izrekao grubu rec. Ako si stvarno meditirao, a nisi razmisljao o tome kako je dosadno ili se mozda pitao da li imas nesto pametnije da radis, onda ne bi trebalo da te stresira previse tudje delo. Trebalo bi da ga razumes. :)
A i sliku koju si izabrao za ovaj clanak ti je totalni nonsens, da sam ugledavsi sliku shvatio koja je poenta i poruka teksta. Bez citanja. A kada sam krenuo da citam zaprepastio sam se. Bas bih da cujem u koji si budisticki hram bio. :) Ali bez koriscenja google search-a.