PRIČKA IZ ŽIVOTA… PRLJAVO RUBLJE
Prička je mala priča, odnosno, srpski rečeno: pričica …
I trun je deo celine… i osmeh može biti „slika“ karaktera… Čak i nekoliko redova kratke… ma najkraće priče, može da vas „uvuče“ i prošli, sadašnji i budući život… samo treba umeti slušati, gledati… a ponajviše delati… Jer, mi smo ONO ŠTO RADIMO… Mi smo ONO KAKO NAS DRUGI VIDE… Ova pričica, „ni-za-zub“, nepoznatog autora, ali, ne mari… slikovita je, poučna i VRLO OPŠIRNA (!)…
Jeste li se, svi, namestili da me slušate?… Jeste!… E, pa, počinjem…
Neki mlad par tek venčanih se uselio u tek kupljenu kuću…
Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi rublje na svom balkonu.
– Kako joj je prljavo rublje!… Ne mogu da verujem… Pa isto kao da ga nije ni oprala! – rekla je žena. – Možda joj je potreban drugi prašak, a, možda, uopšte i ne zna da pere, jadnica!…
Muž je ćutke posmatrao. Činilo se da ga to nije zanimalo…
Ali, svaki put kad je komšinica širila oprano rublje, „padali“ bi isti komentari. Iz dana u dan…
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšiničino rublje „čisto kao sneg“!…
I reče, ona, mužu:
– Pogledaj, samo, dobro pogledaj… Najzad je naučila da pere!… Da mi je znati ko ju je naučio!
A muž joj odgovori:
– Niko! Ja sam oprao naše prozore…
* * *
Nemojte u tuđem oku nalaziti trn, ako u svom nosite balvan!
Izvor: http://www.znakoviporedputa.
oOOo