Веселинка Стојковић
Срце ћути
Душо моја, душичке,
Отиде ми, однема те;
Пролет мина и друг стигна,
Дьн и ноћ не дремнá, не заспá.
Душо моја, душичке,
Пролет по пролет, зима дођé;
И да спијем и не спијем,
И да појем и да плачем,
Све ми исто.
Сьг си згрћам моје време,
Старос, младос – све по ред,
Сал ми тој од Бога добро;
Не те чекам, не се надам.
.
Срце ћути, срце ћути.
„Сусрети и памћења“