Velibor Mihić

* * *

 


Preporuka knjige Bil Brajson: „Kratka istorija bezmalo svačeg“, Laguna, Beograd, 2005

.

Sa zakašnjenjem od, čak, osam godina, najzad se našao naš izdavač da nam u „trezor sećanja“ ubaci ovu, po mnogo čem, dragocenu knjigu koju će čitati i naša unučad! Ovo je svojevrsna „čitanka“ ljudskog predznanja, znanja i uzleta snažne mašte dobro potkovanog i, nadasve, ljubopitljivog autora kakva nam se ovde predstavila  nenadmašna figura Bila Brajsona.

U ovoj knjizi, očigledno dugo i naporno pripremanoj, u čem treba odati dužnu poštu njenom autoru, o gotovo svem značajnijem što je u vezi s naukom, ovde se može s lakoćom obavestiti. I više od tog! Nauka je, zaista, duboko „iskoračila“ u ljudskom znanju i otkrivanju veština kojima je zadužila civilizaciju. Citat: „Čak ni dug ljudski vek ne traje, duže, od pukih 650.000 sati. A kad se ova oznaka pojavi na vidiku ili tu, negde, u blizini, vaši atomi (od kojih ste sastavljeni) će vas isključiti iz nepoznatih razloga a onda se nemo rastati i otići da budu nešto drugo. I to vam je, što vam je!“

O ovakvim i sličnim stvarima, govori ova knjiga. Naučno o nauci, dakle, na pravi način. U stvari, kako naučnici „provale“ stvari! – što bi mogao biti sažet moto ove knjige…

Knjiga se sastoji od šest približno jednakih glava izuzev pete koja je najduža.

U glavi „Izgubljeni u kosmosu“, saznajemo da su „na početku početka“, tj., u vreme Velikog praska, postojali, samo, laki gasovi: helijum, vodonik i litijum – i ništa drugo! Evo i jedne slikovite razmere: „Na dijagranu Sunčevog sistema u razmeri, sa Zemljom, svedenom, na, otprilike, prečnik zrna graška, Jupiter bi se nalazio više od 300 metara dalje dok bi Pluton bio dva i po kilometra daleko (i, otprilike, veličine bakterije).“… Saznajemo, takođe, da je ideja predsednika Buša, „u trenutku njegove prolazne  vrtoglavice“, o američkom putovanju na Mars, odbačena jer bi koštala 450 milijardi dolara!… Citat o Mesecu: „Pre 4,4 milijarde godina, nebesko telo veličine Marsa, udarilo je o Zemlju i podiglo dovoljno materijala da se stvori naš [dokle veran!] pratilac Mesec.“

U glavi „Veličina Zemlje“, „običan“ čitalac će saznati mnoge zanimljivosti: brzina Zemljinog okretanja je preko 1.600 km na sat na polurau a 0 km na polovima; Zemlja je za 43 km „deblja“ na polutaru nego na polovima [kako je to izmereno, potražite u knjizi]; masa Zemlje je 5.000 miliona miliona tona; Henri Kevendiš je prvi kombinovao vodonik i kiseonik i dobio vodu; kosti prvog hadrosaura, otkrivene su u Nju Džerziju, tako je potvrđen značaj fosila u nauci posle čeg je i započeo „lov“ na dinosaure; kako je otkrivena priroda molekula; kako su nastali elementi i kako su dobili simbole, sve do čuvene Mendeljejeve tablice  kojoj se divimo i danas; najzad, kako je otkrivena radijacija…

U glavi „Osvit novog doba“, saznajemo da je nauka, već, toliko uznapredvala, donela bezbroj naučnih zakona da se naučnicima, krajem 19. veka, činilo da nauci ništa više nije preostalo da uradi! Svakako, nije bilo tako! Ime, Ajnštajnovo, zasenilo je sve! Kao dete, do treće godine Ajnštajn nije progovorio a u školsko doba njegovi roditelji su moljeni da ga ispišu iz škole jer nije za školovanje  zbog ograničenih sposobnosti (!) [jedan ga je, čak, oborio na popravni iz matematike!]. Na svu sreću, genije se „provukao“ kroz škole, profesori nisu uspeli da ga onemoguće da, korak po korak, prokrči svoj džinovski put, dostigne najviše ciljeve i ostavi sve druge daleko iza sebe, na radost čovečanstva, civilizacije, nauke. U ovoj čudesnoj knjizi za „obične“ čitaoce, saznaćemo kako je Albert Ajnštajn došao do svoje čuvene formule E=mc2 koja bi mogla biti svojevrstan zaštitni znak nas, Zemljana, u nekakvoj Istoriji Večnosti. Njegova Nobelova nagrada nema cenu! (Njegovo ime, nadišlo je Nobela. Čudno da se Srbi nisu dosetili da, upravo, oni dodeljuju Ajnštajnovu  nagradu, bio nam je zet!; možda će ova moja misao nekom dati ideju!). Pa njegove ostale teorije, krune nauke! Ajnštajnovu Teorju relativnosti, teško je shvatiti, čak i naučnom duhu.

Saznajemo, tako, za svojevrstan kuriozitet koji deluje anegdotski: kad su novinari upitali britanskog astronoma ser Artura Edingtona da li je tačno da je on jedan od trojice ljudi u svetu koji mogu da shvate Ajnštajnovu Teoriju relativnosti, Edington se duboko zamislio i odgovorio: „Pokušavam da se setim ko je treći.“  Po Ajnštajnu, vreme je promenljivo i ima, čak, oblik… U knjizi, takođe, saznajemo sve u vezi atoma na jednostavan i razumljiv način a ne visokoparan kao, po pravilu, u udžbenicima… Ima u knjizi i deo o opasnostima od olova koji je nervni otrov! A nekad se olovo koristilo naveliko jer se nije znalo koliko je štetno po ljudsko zdravlje. Sad se zna, mada za mnoge kasno-prekasno. Ipak, pokazalo se korisno u određivanju starosti naše planete… Ima i deo o česticama, neverovatno pitko ispričan i, gotovo, neponovljiv, prava „bombonica“ za čitaoce željne naučnog saznanja iz prve ruke kakva je ruka Bila Brajsona… Lep i zanimljiv je deo o prirodi kontinenata, njihovom pomeranju pre i sad…

U glavi „Opasna planeta“, saznajemo kakva je ogromna  stena pala u Mensonu, SAD. Doletela je do naše planete s udaljenosti od najmanje sto miliona milja, prečnika oko milju i po i težine deset milijardi tona!… Pa o zemljotresima i vulkanima, vulkanima koji eksplodiraju!…

U najopširnijoj glavi u knjizi „Život, sam“ (sastoji se od, čak, jedanaest odrednica od kojih se, posebno, ističu dve: „Darvinova osobita zamisao“ i, nadasve, „Tkanje života“) saznajemo sva čuda ovog sveta ali i nevidljiva koja, samo, naslućujemo… Ističu se mesta o usamljenosti naše planete u odnosu na druga nebeska tela; o Zemljinoj atmosferi; o njenom Visočanstvu Vodi; o važnosti proteina u nastanku života; o bakterijama i virusma; veoma je zanimljiv tekst o trilobitima, fosilnim ljuskarima nađenim kao fosili. U ovoj glavi, veoma je zanimljiv i deo o lišajevima… Vrlo obaveštavajući je i deo o ćelijama, pravo malo remek-delo iz pera Bila Brajsona, ko čita, uživaće…

Kao što sam već napomenuo, u odrednici „Darvinova osobita zamisao“ svaki čitalac će uživati u znalački odabranom materijalu i slikovitom stilu. Ovde čitamo o upornosti velikog Darvina, nalik Prustovoj. Kao što je Marsel Prust obijao pragove tražeći izdavača za svoje višetomno delo „U traganju za izgubljenim vremenom“, tako je i Čarsl Darvin bio „neposlušan“ u odnosu na svog urednika kad je ovaj pročitao njegov rukopis. „Ovo vaše delo ima dobrih strana, gospodine Darvine, ali je tema isuviše uska: zato, pišite o golubovima!“ – savetovao ga je „mudar“ urednik. Darvin ga, srećom, nije poslušao i napisao je knjigu „O poreklu vrsta putem prirodnog odabiranja, ili, Očuvanje favorizovanih rasa u borbi zaživot“! Komentar je nepotreban. Ali – pazi, sad! – da li je veliki Dravin imao preteče, preddarviniste, postdarviniste, pažljivo čitajte, iznenadićete se!… Takođe, ovde možete pročitati o genima, DNK, hromozomima i dr., sve pregledno i jezgrovito u odrednici „Tkanje života“ na koju sam, zajedno s delovima o Darvinu, već ukazao pažnju…

Najzad, u poslednjoj glavii ove čudesno lepe i korisne  knjige, u „Putu do nas“, u četiri odrednice: „Doba leda“, „Tajanstven dvonožac“, „Nespokojan majmun“ i, završnoj, „Zbogom“, naći ćete brojne odgovore na važna pitanja, npr., kakvi su i kako pronađeni prvi fosilni ostaci pračoveka, svojevrsna „karika“ koja je nedostajala…
Na kraju, uzgred, ne mogu a da ne pomenem još šest izvanrednih knjiga istog plodnog autora: „Šekspir, svet kao pozornica“, „Kod kuće, kratka istorija privatnog života“, „Iščezli kontinent, putovanje po malovaroškoj Americi“, „Made in America“, „Beleške s malog ostrva“, „Ni ovde, ni tamo“… U „Šekspiru“  saznajemo šta bi moglo da se skriva iza citata: „Nemamo nikakvih zabeleški o njegovom kretanju tokom osam kritičnih godina kad je napustio ženu i troje male dece u Stratfordu i gotovo nemogućom brzinom postao uspešan pozorišni pisac u Londonu“… U knjizi „Kod kuće“ ćemo saznati kako je „obavio iscrpno istraživanje istorije sveg i svačeg: od arhitekture do elektriciteta, od očuvanja hrane do epidemija, od trgovine začinima do Ajfelove kule, od krinolina do klozeta; isto tako i istraživanje povezano s često ekscentričnim umovima koji iza sveg tog stoje“…

U „Kontinentu“, pošto je „proputovao trideset osam država [SAD] – koje objedinjuje jedino njihova sumorna, zatupljujuća istovetnost [čitaj: monotonija] – Brajson otkriva kontinent koji je dvostruko iščezao: sam po sebi jer su ga okužili pohlepa, zagađenje, kuće na točkovima i televizija; za samog Brajsona zato što otkriva da je sad stranac u rođenoj zemlji“… U knjizi „Made in America“ autor „razrešava“ „svoju otadžbinu objašnjavajući kako je to jedan prašnjav pustinjski zaselak bez šume i zelenila postao Holivud; zašto Divlji zapad nije osvojen; zašto Amerikanci govore drukčije od Engleza;  kako su Amerikanci počeli da jedu nutricionistički bezvrednu hranu pre nego što je za nju i smišljen naziv;   kao i kako su se proslavili doktor Kelog i njegove kukuruzne pahuljice“… U „Beleškama s malog ostrva“ [„malog“!] upoznajemo Englesku kakvu malo ko od nas poznaje… U knjizi „Ni ovde, ni tamo“, „kao i brojni drugi pripadnici njegove generacije i Bil Brajson je početkom sedamdesetih proputovao Evropu s rancem na leđima, u potrazi za prosvetljenjem, pivom i ženama; on dvadeset godina kasnije odlučuje da se uputi tragom svoje zlatne mladosti, natovaren mapama, starom odećom i obogaćen britkim humorom; plod ovog putovanja je „Ni ovde, ni tamo“, zabavno, bespoštedno lucidno i grohotno smešno hodočašće od zamrznutih bespuća Skandinavije do uzavrele gungule Istanbula, s usputnim stanicama u brojnim evropskim prestonicama i varošicama – brutalno iskren i duhovit pogled iz turističke perspektive na Stari kontinent“…

Šteta što srpsko leto ne traje sedam meseci pa da svih sedam Brajsonovih knjiga čitate na nekoj „aranžmanskoj“ morskoj obali ili u tihoj „luci“ „čitaće“ sobe koju poznajete kao svoj džep!

. . .