PARADAJZ
Iako mi je od samog početka bio najsimpatičniji, nisam mogao da istolerišem njegovu nadobudnost. Sav se isprsio i pravio važan, gurao ostale kao da su ništavni (kao da su nekakvo maloumno zrnevlje).
I samo zbog njegovog takvog ne-ponašanja, ostavio sam ga da čami u frižideru; da ostane poslednji; da gleda kako njegovi prijatelji (možda čak i članovi porodice) odlaze u pravcu ispunjavanja svoje svrhe, dok on – samoprozvani plemić, ostaje da sedi u mraku sa tikvicama, belim lukom, suvim šljivama i drugim nepoznanicama.
Pa šta, mislio sam – to je i tražio!
Sve dok jedne večeri nisam došao kući sam i željan ljubavi koja mi je došla glave (bukvalno) kada sam otvorio vrata frižidera iz kojeg je iskočio on – sav narogušen i uvređen i uskočio mi u usta – toplije, ukusnije i crvenije od bilo kakvih ženskih usana kakve sam mogao – ma i zamisliti, u tom trenutku.
I na tome mu hvala.
Nikola Lekić
III nagrada za kratku priču – Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma