SVESNA SNA
Beti S. je ležala na asuri, sama, sama na plaži…
I već je san neosetno uzeo njene oči… I već je bila na otvorenom moru, na brodu koji putuje ka dalekim, egzotičnim predelima… I kao što to već i biva u snovima, brod je iznenada naleteo, na slučajnu, neizbežnu, kamenu stenu, morsku neman. Brodolom je bio neizbežan…
Brodolom
Svi su bili u moru. Svi sem kapetana. Kapetani i u snovima poslednji napuštaju brodove, tonu sa njima…
Svi su bili u moru, Beti S. je plutala na odvaljenim vratima kapetanske kabine. Još neki su plutali na stvarima, iza i ispred nje… Ali mnogi nisu imali sreće. Beti S. je bezbrižno gledala te jadne, kako jadno stradaju… Nije se brinula za bilo koga od njih.
Nije se plašila stozubih ajkula. Nije se plašila ni moguće, svoje smrti. Samo je mirno posmatrala. Samo je posmatrala i duboko udisala slani, morski vazduh jer Beti S. je oduvek bila svesna sna…
Periša Armuš Beli
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma