Веселинка Стојковић
АНДРИЈА
Весна Маринковић Станковић, „Магични свет – Портрети“
Мој друг Андрија
Права је памтија –
Све зна, све уме,
И у песме се разуме.
Математички кад је час,
Све стави на тас –
Не стигнеш да се окренеш,
Чудиш се и бленеш.
Његова фискултура
Права је бура-ура –
Трчи, дрибла, баца у кош,
Као какав озбиљош.
И компјутер му справа знана,
Ту му нема, нема равна –
Све трке, све збрке
Реши-одреши без фрке.
Аутомобили су му хоби фини,
Мерцедеси, тојоте, ламборђини –
Фела их је разних, много,
Бира их и чува строго.
Ни девојчице му нису мана,
Смеше му се Милица и Ана –
Богме, и Нада га вреба,
А и моја комшиница Беба.
Андрија је другар прави,
Воле га велики и мали –
Све зна, све уме,
И у песме се разуме.
„За твоју срећу“