MALE PARE, A VELIKI DOBITAK
Živimo u vremenu u kojem se sve kupuje novcem. Veruje se, čak, da i emocije imaju svoju cenu i da se za određenu sumu mogu izazvati. Kupiti se može i „ljubav za ceo život“ i to poprilično jeftino. Dok „stanarinu“ plaćaš redovno i dobro, niko te neće isterati iz stana. Žena mirna, a deca ne znaju. Zapravo, svi sve znaju. Ali, desi se tako, ponekad, da se kakav lovator i iskreno zaljubi, i da, gle čuda, devojka bude i lepa i zgodna i mudra. Ali, on vidi samo prva dva. Ponekad se treba poigrati! I čisto radi razlike od drugih – uzeti malo. Jer, takva, svakako, zna – da njena vrednost nema cenu u novcu.
Tamara De Lempicka – Idila
I tako, beše jednom jedan čovek koji je sve kupovao novcem. Nosio je najskuplja odela, koristio najskuplje parfeme, vozio najbolje automobile, imao puno ljubavnica… Kupovao im je nakit, najskuplju garderobu, vodio ih u najbolje restorane, kupovao stanove… Inače, to beše površan i glup čovek. Jednoga dana, gospodin se vozio kolima i, sasvim slučajno, nabasa na devojku u koju se odmah zaljubi. Mlada dama šetaše ulicom i on parkira brzo auto i pohita da joj priđe. Upoznali su se i on joj sazna ime i godište. Bila je dosta mlađa od njega. Gospodin je pozva na piće a ona prihvati. Sve je teklo po planu, reklo bi se. Mlada dama naruči vino, a on, razume se, nešto žestoko i skupo, i oni počeše pričati.
Kako devojka beše neobično mudra, odmah je shvatila o kome je i o čemu reč ali htela je da se malo zabavi. Posle nekog vremena, ona mu reče:
– Vidite, ja mogu da se zaljubim i mogu još i ljubav osetiti. Ali, ja mogu voleti samo čoveka koji pored sebe uvek ima hiljadu dinara, a družiti se mogu i za deset.
Kad to ču gospodin bi jako zadovoljan. On ne samo da je imao hiljadu nego mnogo više novca i izvadivši onu jednu hiljadarku dade joj uz osmeh, rekavši:
– Voli me za ovu hiljadu!
Devojka uze novac i reče da mora poći ali da će ga, sutradan, čekati na istom mestu. On ode kući misleći da ova puno ne košta i da je sve dobro prošlo. Sutradan se ponovo nađoše i on je, sav ushićen, upita:
– Pa, jesi li me zavolela?
– Ne – reče devojka. Zavolela sam Đorđa Vajferta.
– A ko je on? – zbunjeno upita gospodin.
– To je čovek sa novčanice od hiljadu dinara koju ste mi juče dali. Zavolela sam onoga koji je pored sebe imao hiljadu dinara – Đorđa Vajferta!
On, sav besan, izvadi i onu novčanicu od deset dinara, baci je pred nju i reče:
– Evo ti i ovaj, nezahvalnice! A sad idi!
Devojka uze novac i ode. Posle nekoliko dana, gospodin se nađe sa jednim prijateljem i sve mu ispriča. Prijatelj ga sasluša, izvadi iz džepa novčanice od hiljadu i deset dinara, pa ih stavi jednu pored druge.
– Hm – reče – Ovaj crveni je mator, a ovaj crni mlađi. To znači da voli matore, dok se sa mlađim muškarcima samo druži.
Gospodin se tu malo zamisli, stavi sve papirne na sto, onda uze onu od dvadeset, pa reče:
– E, da sam ja to znao, da sam se ja njoj to svideo, pa da izvadim i ovog popa sa dvadeset dinara, pa da nas venča odmah!
Katarina Despotović