GOVORENJE IZ LESKOVAC
Istočna Srbija i njen dijalekt. Kako govore u Leskovcu, primer i izreke.
Dok u celom svetu deca spavaju kao anđeli, u Leskovcu ‘spijev k’o zaklani’… Takođe, samo u Leskovcu otac ćerku zove ‘sine’, a sina ‘ti be, majmune…
Nekadašnji stari Leskovac
Verovatno ćete teško razumeti i poređenja poput ‘Žmije k’o ćuran na motku’… ili: ‘Zapenija k’o sivonja’ – ukoliko niste iz Leskovca… pardon!… iz Leskovac…
Na stotine poređenja i izreka iz ovog kraja, osvanulo je u grupi ‘Stare leskovačke izreke i izrazi’ na fejsbuku, koja je, za sveg nekoliko dana, skupila više od 1.000 članova… Malo li je!…
‘Najeo se k’o Ciganče na zadušnicu’ – poređenje s dozom crnog humora o nekom ko halapljivo jede…
‘Utepuje se k’o mače od tavan’ – kaže se za nekog ko stalno priča gluposti…
‘Zapenija k’o sivonja’ – važi za nekog ko ne odustaje od svoje namere.
Ima i onih novijeg datuma, tipa:
‘Izgoreja sam k’o licna na osigurač’…
‘Gle kako se iskrivija k’o niški avtobus’…
Ipak, osim humora, Leskovčani imaju veliku građu s poslovicama koje su veoma poučne. Ima jedne koja ukazuje na predostrožnost:
‘Poklopeno mleko mačke ne lapav!’…
‘U falene jagode idi s malečku korpu!’…
‘Mirno dete – I lepa baba – nema’…
A zajedljivima se poručuje:
‘Na stupku mu mož’ stupneš, al’ na sreću ne’…
A postoje i dve stare lascivne leskovačke izreke koje opisuju… e, ne moramo, baš, sve da vam… pogodite, nešto, i sami…
‘Glas u nebesa, a muda pod pepel’…
– Ženo, ‘oćemo li prvo da večeramo pa da onodimo?
– ‘Ajd kako ti kažeš, pa da večeramo!…
***************
Prema ličnom sećanju priređivača…
Zajedno smo radili, bili smo dobri drugovi… Rodio se u Leskovcu…
1. Desnom rukom, dok jede, drži prazan burek, a levom rukom, kraj stomaka, ‘lovi’ mrvice. Kad pojede onaj burek (uvek prazan jer je jevtiniji!), mrve iz leve ruke ubaci u usta. Kad sam ga upitao zašto, to, radi, odgovorio je: i mrve su burek, i mrve su plaćene. Možda je rekao ‘troške’, ali se ne sećam…
2. Kad za vreme velikog odmora pojede jabuku, semenke odnese kući da zasadi!…
3. Direktoru škole je tri puta ‘prodavao’ sadnicu limuna. Kako? Lepo… Kad prođe godina, on odvede direktora u svoj kabinet elektrotehnike gde je negovao i direktorovu sadnicu limuna, pa, pošto je drvce poraslo, tražio je da direktor doplati ‘što je pravo’… I direktor mu je doplaćivao… Tri puta!…
A, nezavismo do ovog, čuo sam anegdotu…
Naime, pozvao neki otac ukućane, da se okupe oko njegove postelje, oseća da mu je došao kraj i… tako… svi stoje, ćute… sveća gori… Poslednjom snagom dozove on najstarijeg sina i šapne mu: sveća se troši, ugasi je, kad umrem, pripali… I sin odmah posluša ‘tatka’… Ubrzo, sveća je ponovo gorela…
***************
Priredio: V. V. Mihić, web-novinar
oOOo
Sjajno