USAMLjENIK
On često hoda ulicom, ali njegova samoća se toliko osamostali da se u njoj, u toj samoći ogledaju razni detalji, događaji, ulice, prolaznici. Tad samoća uglača sebe kao ogledalo i jedno vreme uživa u realizmu onog što se ogleda.
Pa posle toga samoća izgrebe to svoje ogledalo, tražeći neku izobličenost predmeta, oblika, kao u ekspresionizmu. Ali, svaka ta ogrebotina na ogledalu njegove samoće, kao da je grafika stvarnosti, koja preti da postane san, zbog svoje neobičnosti, neočekivanosti, nepredvidivosti. Nedavno se njegova samoća zabezeknula kada je videla koliko je sve grafika prolaznosti, ljudi, predmeta, stvarnost napravila.
Tad se čovek pribrao i zaključio da su njegova samoća i stvarnost kadre da naprave čak i grafiku njega samog.
Viktorija Bene
Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma