Antidepresivi kao droga i zavera farmaceutske industrije

 

ANTIDEPRESIVI UBIJAJU, ZAR NE?

Kakva je veza antidepresiva i nasilničkog ponašanja i samoubistava, objašnjava odličan nemački dokumentarni film sa prevodom na srpski

 

Antidepresivi su nova legalna droga za široke mase. Podaci su šokantni – 15% amerikanaca koriste antidepresive. U Holandiji 10% stanovništva koristi lekove za depresiju a u Nemačkoj je to 5%. Za Srbiju ne postoje podaci, ali verujemo da sve više i više ljudi traži i uzima neki antidepresiv, bio to zvaničan sintetički lek, najčešće lek za smirenje apaurin, alkohol ili kombinacija energetsko piće i alkohol, laka i teška droga.

A zapravo imamo paradoks da se nikad u istoriji razvijene civilizacije na Zapadu nije komfornije živelo ali nikada nije bila veća potreba za antidepresivima, nastupila je epidemija anaksioznosti i psihoza, što govori o tome kolika je psihološka i duhovna praznina prisutna u ljudima, praznina koju materijalne stvari ne uspevaju da ispune.

Antidepresiv je psihijatrijski (psihotropski) lek koji se koristi za olakšavanje poremećaja raspoloženja, kao što su klinička depresija i distimija i anksiozni poremećaji kao što je socijalna fobija.

Korišćenje antidepresiva je posebno značajno pitanje za sve koji uzimaju antidepresive. Prvo, šta ih je dovelo do tog stanja da moraju da uzimaju lekove za depresiju, a drugo, da li mogu da promene svoj način života da ne izlažu svoju psihu hemiji i sintetičkim drogama, i treće, postoji li prirodni lek za depresiju? To su osnovna pitanja, a ne samo antidepresivi i nus pojave.

U svemu tome veliku ulogu ima čitav medicinski sistem sa osiguranjem, doktorima koji su lišeni odgovornosti i agresivna farmaceutska industrija koja promoviše i prodaje čudesne pilule za lilule. O tome zapravo govori ovaj odličan nemački dokumentarni film sa prevodom na srpski, koji razotkriva kako funkcioniše zavera farmaceutske industrije sa lekovima, propisima i pacijentima, kako se nedovoljno istraženi lekovi za psihu puštaju na tržište i kako pacijenti zbog toga stradaju, a onda se ti podaci skrivaju da se ne bi obustavila prodaja lekova koji donose ogroman profit.

Farmaceutska industrija se s razlogom optužuje zadnjih decenija za zaveru protiv zdravlja. Tu pre svega mislim na brzo izbacivanje lekova bez dovoljno istraživanja i procena rizika, zatim svesno skrivanje nus pojava i posledica delovanja nekih lekova, preskupi lekovi u nekim slučajevima, stvaranje zavisnosti kod pacijenata prema lekovima, pritisak i podmićivanje lekara da prepisuju njihove lekove i koji trebaju i koji ne trebaju, tajni dogovori izmedju državne administracije, osiguravajućih kuća i farmaceutskih kompanija da nateraju lekare da rade po medicinskim protokolima koji favorizuju davanje lekova a ne prirodne terapije, čime smanjuju odgovornost lekara i pretvaraju ga u pukog medicinskog birokratu, koji samo piše recepte za pilule a ne leči pacijenta. A to se posebno odnosi na prepisivanje antidepresiva.

Antidepresivi koji su stvoreni u farmaceutskim labaratorijama su jaki psihički lekovi koji imaju niz nus pojava. Koliko pomažu toliko znaju i da odmognu. U ovom filmu su nabrojani primeri i svedočenja ljudi kojima su antidepresivi izazvali ozbiljne štetne posledice, pojavu iracionalne agresivnosti i želje za ubijanjem, ili pak jaki nagon za samoubistvom. Antidepresivi menjaju kod nekih ljudi svest i karakter i ubijaju umesto same depresije. Pogledajte film, vrlo je profesionalno i objektivno snimljen, ima ozbiljne i kompetentne sagovornike, nije preteran i ne bavi se ludim teorijama zavera, već opisuje stvarnu zaveru farmaceutske kompanije Eli Lili koja je otkrivena i zvanično sankcionisana.

Ovi lekovi su u širokoj upotrebi. Efikasnost antidepresiva i nepoželjni efekti su tema mnogobrojnih studija i nesuglasica. U SAD neki od poznatih lekova ove grupe su Prozak, Elavil i Vivaktil. Česta je zloupotreba ovih supstanci, posebno na tržištima na kojima ne postoji stroga kontrola prometa

Ono što je mene iznenadilo u samom filmu nije to što je farmaceutska kompanija varala i lažirala statistiku, najviše me je zgrozilo saznanje da su antidepresivi postali životni stil ljudi na Zapadu, čak i za decu i tinejdžere, jer antidepresive lekari, pa čak i medicinske sestre, prepisuju pacijentima kao aspirin. Svako ko se požali na bilo kakav psihički problem, na loše raspoloženje i mrzovolju, dobije odmah pilulu sreće – antidepresiv. I tako ljudi počinju da se nesvesno drogiraju, jer ti lekovi ozbiljno deluju na psihu, zapravo menjaju psihu. Lekari to znaju, ali su u kandžama osiguravajućih kuća i sudskih procesa, pa onda idu linijom manjeg otpora – prepisuju antidepresive kao bombone, s obzirom da je to legalan lek i imaju opravdanje za njegovu upotrebu. Tako zvaničan antidepresiv postaje legalna droga, jer ljudi postaju zavisni od antidepresiva.

Opasne pilule za sreću – Milionski profit na antidepresivima

https://www.youtube.com/watch?v=h18jPUFyrgs&t=2619

I tako se stvara začaran krug. Antidepresivi drže ljude u radnom stanju i hemijski ih podižu, ali čim prestaneš da ih piješ vratiš se u predjašnje nelagodno stanje. Zato ih ljudi piju i dalje, iako im se psiha trajno menja na gore, postaju ovisni od tablete sreće. Lekari ćute i samo prepisuju antidepresive, farmaceutske kuće proizvode i reklamiraju se, i sve veći broj ljudi postaje ovisnik o antidepresive. Otuda toliki broj ljudi u Americi koji su na antidepresivima, što je zastrašujuće. Najbogatija zemlja sveta i država blagostanja, a ljudi pod medikamentima da bi mogli funkcionisati.

Osim očiglednih posledica korišćenja antidepresiva, najužasnija je što ljudi postaju drugačiji, karakter im se menja i postaju proizvod hemijski promenjene svesti i psihe. Globalne posledice toga će biti nesagledive, posebno za zemlje u razvoju, gde će iracionalnost bujati.

Jedna klinička studija pokazala je da deca koja su izložena antidepresivima u materici mogu imati povećan rizik od razvijanja autizma.

Izveštaj objavljen u žurnalu Arhiva opšte psihijatrije pokazao je da se broj slučajeva autizma udvostručio, ali da je potrebno još studija koje bi to potvrdile. Od 1993. mnogi izveštaji podstakli su strahove o neželjenim posledicama ovog leka na nerođenu decu. 

Ispostavilo se da su se bebe čije su majke u toku trudnoće uzimale antidepresive rađale sa disajnim problemima i većim rizikom od srčanih poremećaja.

Uprkos tome, lekari su nastavili da ih propisuju trudnicama verujući da veći problem može predstavljati kasnija postnatalna depresija. (Izvor: B92)

 

Zlatko Šćepanović