RAT U JEMENU
Šta se dešava i kako izgleda rat u Jemenu, ko vodi i kako gradjanski rat. Jemenski rat je borba svih protiv svih u jednom haotičnom stanju
Jemenski rat svih protiv svakog
Povlačenjem američkih komandosa nestala je i poslednja poluga uticaja Zapada na zbivanja u zemlji rastrzanoj verskim i plemenskim sukobima, uz uplitanje Saudijske Arabije i Irana
Pre samo pola godine Barak Obama je Jemen proglasio zemljom za primer – zbog navodno uspešnog rata protiv džihadista – u kojem Amerika nije ni morala da angažuje kopnene trupe kao u Avganistanu i Iraku, već je pretnju suzbijala napadima dronovima, kao i obučavanjem i naoružavanjem lokalne armije. U isticanju Jemena kao uzora za novi, pobednički način ratovanja američkog predsednika nije omelo ni to što je prethodnih meseci Al Kaida sa Arapskog poluostrva izvodila napade po toj zemlji, upadala u gradove, podmetala bombe i odsecala glave šiitima.
Demonstracije u Jemenu gde besni gradjanski rat
Ako ne ranije, Obami je pre nedelju dana sigurno postalo jasno da je nešto krenulo po zlu jer je tada „Vašington post” obelodanio da Pentagon ne zna šta se desilo sa oružjem i vojnom opremom, vrednim oko 500 miliona dolara, koje je od 2007. godine donirao vojsci Jemena. Očigledno je dobar deo tog kontingenta poslužio za snabdevanje verskih i plemenskih milicija u toj zemlji, u kojoj su sukobi sad već toliko van kontrole i zvanične vlade i Zapada da su za oružjem „nestali” i američki vojnici – njih stotinu, uključujući i komandose iz Specijalnih odreda koje je Pentagon svojevremeno poslao kao ispomoć Jemenu –evakuisani iz bezbednosnih razloga.
Jemen se nalazi na krajnjem jugozapadu Arabijskog poluostrva. Plodnija je od ostalih zemalja Srednjeg istoka, s dobrim obradivim tlom u zapadnim visoravnima gde redovno pada kiša. Obala i brda na istoku su vruća, suva i ogolela. Kao i u drugim zemljama Arabijskog poluostrva, i u Jemenu većinu izvoza čini nafta, ali su nalazišta u poređenju sa susedima i zemljama Persijskog zaliva skromna, pa Jemen po BDP-u spada u deo siromašnih.
Jemenska Al Kaida, koju Bela kuća već godinama opisuje kao najopasniji ogranak radikalne sunitske grupe, odgovorna za mnogobrojne terorističke napade van svojih granica, uključujući možda i onaj na pariski časopis „Šarli ebdo”, samo je jedan od najvećih aktera u haosu koji je tu državu, prema oceni Ujedinjenih nacija, doveo na rub „iračko-libijsko-sirijskog scenarija”. Ka potpunom građanskom ratu Jemen je povela ofanziva šiitske Huti milicije, čija je jesenašnja ofanziva na trupe lojalne predsedniku Abd Rabuu Mansur Hadiju ovih dana eskalirala.
U igri je i bivši predsednik Ali Abdulah Saleh, koji se sumnjiči za pokušaj da se vrati na vlast, i to preko čudne, potajne koalicije sa snagama Hutija koji su pomogli njegovo svrgavanje sa vlasti 2011. godine. Tu su i lokalna plemena, koja nikome ne polažu račune a neka od njih žele i obnavljanje nezavisnosti Južnog Jemena ugušene nakon građanskog rata pre četvrt veka. I Islamska država, protivnik i Al Kaide i Hutija, postaje sve aktivnija. Strahuje se i od direktnijeg uplitanja regionalnih sila, Saudijske Arabije i Irana, za koje se veruje da već pomažu svoje favorite u Jemenu – sunitske plemenske trupe, odnosno šiitske Hutije.
Većina Jemenaca su Arapi muslimani, pripadnici različitih plemena. Svako ima svojeg šeika i vlastite običaje, nošnju i folklor. Unutar plemena živi se u velikim, čvrsto povezanim proširenim porodicama. Isti dom obično deli generacija iste porodice. Plemenska tradicija posebno je jaka u Severnom Jemenu.
Islam je najzastupljenija religija. Arapski odnosno njegov lokalni dijalekt je jezik većine stanovništva.
Jemen, nasuprot mnogim državama u regionu, ima tradiciju mirnog suživota sunita sa manjinskim šiitima, koji se po verovanjima i obrednoj praksi ovde mnogo manje razlikuju od većinske verske grupe nego drugde na Bliskom istoku. Te sitne nepodudarnosti su, međutim, bile dodatni pokretač za plemenske razmirice, u zemlji gde zvanične vlasti nikada nisu potpuno ovladale celokupnom teritorijom. Huti milicija, koja predstavlja od 20 do 30 odsto stanovništva Jemena, iz svojih krajeva na severu prvi put je ustala protiv centralne vlade 2003, ali je poražena šest godina kasnije, zahvaljujući i vazdušnim udarima koje je protiv njih sprovela Saudijska Arabija. Tri godine kasnije izbija „arapsko proleće”, čije pristalice u Jemenu tadašnji predsednik Saleh žustro suzbija, gubeći time i podršku Amerike, koja je tada prvi put povukla svoje savetnike i obustavila svaku pomoć režimu.
Umesto Saleha, koji je kombinacijom unutrašnjeg i spoljnog pritiska nateran da odstupi, na vlast dolazi Hadi, ali ni on, kako ga optužuju, ne preduzima mnogo protiv ustaljene korupcije. Posle neuspelih pregovora sa Hadijem o budućem ustrojstvu Jemena i opštih protesta zbog ekonomske situacije, Hutiji se ponovo dižu u septembru prošle godine i osvajaju glavni grad Sanu. Hadi abdicira, ali, nakon što je pobegao iz kućnog pritvora, povlači ostavku i nastoji da povrati vlast iz Adena, grada na jugu, gde su skoncentrisane i vojne trupe koje su i dalje uz njega – većina jedinica je prišla Hutijima ili je pod uticajem bivšeg predsednika Saleha.
Prošle nedelje Hutiji su osvojili grad Taez, na putu od Sane do Adena, u koji su se nakratko takođe probili pre nego što su primorani na povlačenje. Istovremeno, Hadijeve snage su jedva izbacile Al Kaidu iz grada Hute, koji je svega 30 kilometara od njegovog sedišta u Adenu. Islamska država deluje i iza linija fronta – Hutije je napala direktno u njihovom novom uporištu Sani, podmetanjem bombe u džamiju, gde je nastradalo oko 140 šiita. Borbe između Hutija i sunitskih plemenskih milicija vode se i na severu zemlje.
Današnja država Jemen nastala je 1990. ujedinjenjem Arapske Republike Jemen i Demokratske Narodne Republike Jemen. Na području jugozapadnog dela Arabijskog poluostrva u starom veku bilo je nekoliko gradova-država visoke kulture i civilizacije. U ranom srednjem veku Jemenom su vladali Etiopljani i Persijanci, a od 630. Arapi. Pod turskom vlašću od 1517. do početka 18. veka kada na vlast dolazi jemenski imam. Sredinom 19. veka Aden su zauzeli Britanci i proširili se u unutrašnjost zemlje. Samostalna kraljevina proglašena je 1917, ali južni deo zemlje ostao je pod britanskom vlašću. Godine 1959. osnovana je Federacija Južnoarapskih Emirata, a nakon odlaska Britanaca 1967. proglašena je samostalna republika Južni Jemen. Godine 1972. izbio je rat između dveju jemenskih država. Kasniji sukobi doveli su do novog rata 1979, a potom su usledili pregovori koji su prethodili njihovu ujedinjenju. Godine 1994. izbio je građanski rat između severnjačkih i južnjačkih snaga u kojem je Sever pobijedio i učvrstio vlast u celoj državi.
Za sada šiitske trupe ipak drže većinu zemlje. Ali, prema proceni UN posrednika za Jemen Džamala Benomara, čiju izjavu prenosi Rojters, niti Hutiji imaju snage da preuzmu kontrolu nad čitavom državom, niti ih u tome može preteći predsednik Hadi. Umesto objedinjavanja vlasti, verovatnije je da Jemen nastavi da se komada, jer secesionistički pokret Hirak s juga zemlje digao je glavu, a provincija Marib, koja ima tradiciju nezavisnosti i svoju samosvojnost podupire i legendom o tome da je bila dom biblijske kraljice od Sabe, proglasila je autonomiju.
Stoga je teško da će se rat uskoro okončati, a gotovo 16 miliona ljudi, to jest oko 60 odsto stanovništva Jemena, već je u izuzetno lošem položaju. Kad će im stići humanitarna pomoć, još se ne zna, ali im oružja sigurno neće manjkati. Jer, i pre nego što se izgubio trag kontingentu iz Pentagona od 500 miliona dolara, Jemen je bio zemlja koja ima najviše vlasnika oružja nakon Amerike.
Vladimir Vukasović
Izvor: Politika.rs