DALEKO U NAMA
Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu
Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali
Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle
Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo
Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva
Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali
Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi
Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko
Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja
Laste iz tvojih zenica
na jug se sele
Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada
Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi
Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
u mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca
Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio
Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio
Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio
Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj
Livadu mi prostireš
na grudima svojim
Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele
Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš
U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš
Vasko Popa
Vasko Popa (Grebenac, 29. jun 1922 — Beograd, 5. januar 1991) je bio jedan od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, akademik. Rođen je 29. juna 1922. u Grebencu kod Bele Crkve. Po etničkom poreklu je bio Rumun. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao je Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine.
Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. godine osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu „Slobodno lišće“. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14. 12. 1979) u Novom Sadu.
Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Bio je oženjen Jovankom Singer Popa (1923—2000) zvanom „Haša“, profesorkom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Vršca.