MAMA MORA DA RADI
Sjedinjene Američke Države se u novom izveštaju o jednakosti polova nalaze među zemljama u kojima puna jednakost polova još nije ostvarena s obzirom na to da i dalje ne postoji adekvatna politika o porodiljskom bolovanju
Uspeh ima svoju cenu. Decenijama unazad su SAD u trci za ekonomskim prosperitetom i boljim perfomansama ekonomije, počeli da zaposlenima uskraćuju čitav niz stvari koje postoje u drugim zemljama sveta. To se pre svega odnosi na besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatno zdravstveno osiguranje i školovanje koje je prebačeno na pleća radnika. Zadnja mera u tom nizu je da zaposlene žene nemaju plaćeno porodiljsko bolovanje. Nije to slučaj u celoj Americi, ali je dovoljno slikovit da pokaže sve aspekte ispunjenja američkog sna.
Vremenski kratko i ograničeno trudničko bolovanje koje se ne plaća u nekim zemljama SAD
Prenosimo tekst sa sajta VOA.
SAD: Bez plaćenog porodiljskog bolovanja
Prošlo je skoro 20 godina od kada su se predstavnici 189 zemalja sastali na konferenicji UN u Pekingu da bi usvojili plan akcije za ostvarivanje jednakosti polova širom sveta. Sada, dve decenije kasnije, Centar za analizu svetske politike Univerziteta Kalifornije u Los Andjelesu objavio je izveštaj u kojem se analizira šta je postignuto pekinškom Platformom za akciju. Dok se u izveštaju pominje napredak ostvaren u nekim oblastima, takodje se ukazuje na delove sveta gde puna jednakost još nije ostvarena – a to uključuje i same SAD, gde i dalje postoji nedostatak adekvatne politike o porodiljskom bolovanju.
Žena, koja se predstavlja kao Barbara, ne želi da se pojavi pred kamerom niti da kaže svoje pravo ime, jer predaje u privatnoj školi i plaši se da bi mogla da snosi posledice na poslu zato što se javno oglasila. Ona čeka drugo dete i zabrinuta je kako će spajati kraj s krajem posle porodjaja.
“Većina privatnih škola nema program za porodiljsko bolovanje zato što su previše male a takav program je suviše skup.”
Ona može da iskoristi 20 sati plaćenog bolovanja i odmora ali ako uzima još slobodnih dana posle toga, neće biti plaćena. Barbara kaže da je rešenje kratkoročno osiguranje za porodilje koje potpada pod kategoriju “privremenog invaliditeta” ali ono pokriva samo deo prihoda koji će izgubiti.
“Uvredilo me je to što rodjenje deteta, donošenje na svet još jednog produktivnog člana ovog društva koji će celog života plaćati porez I nadam se raditi za dobrobit tog društva – da je to podvedeno pod kategoriju “invaliditeta”, meni to deluje veoma neukusno, bezosećajno.”
Slična iskustva nisu neobična u SAD, kaže Džodi Hejman, osnivač Centra za analizu svetske politike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Andjelesu.
“Dok 188 zemalja, odnosno doslovno svaka zemlja, ima plaćeno porodijsko bolovanje, SAD, Papua Nova Gvineja, šest malih ostrvskih država Južnog Pacifika … su jedine države bez takvog bolovanja.”
Prema američkom zakonu, poslodavci su obavezni da svojim zaposlenima obezbede 12 nedelja neplaćenog odsustva u toku kojih im se čuva radno mesto. Kompanije sa manje od 50 zaposlenih su izuzete zato što je za neke biznise plaćanje porodijskog bolovanja “finansijski teško” kaže ekonomista za pitanja rada Kris Tili.
“Kada govorimo da treba da imamo porodice, podižemo porodice I jednog dana odemo u penziju – to su socijalne potrebe koje nisu nužno poslovne potrebe. Sa poslovnog stanovišta, finansiranje takvih stvari nema mnogo smisla i zato se kompanije opiru tim inicijativama.”
Nekoliko država ima sopstvene programe za porodiljsko bolovanje. Kalifornija plaća 55% plate maksimalno šest nedelja u okviru državnog programa za osiguranje od privremenog invaliditeta.
Medjutim, Džodi Hejman kaže da je neophodno da postoji federalni zakon kojim se nalaže obavezno plaćanje porodijskog odustva, zato što je uloga žena kao roditelja povezana sa jazom u platama muškaraca I žena.
“Dok žene koje se nikada nisu udavale imaju zarade slične većini muškaraca u SAD, mame zaradjuju 76 centi po dolaru koji zarade očevi. Tu je pravi jaz.”
Pre nego što plaćeno porodijsko odsustvo postane federalni zakon, možda će biti neophodan kulturni zaokret.
“Deo kulturnog zaokreta jeste u tome da shvatimo da naša averzija prema vladinim regulativama stoji na putu dok pokušavamo da odredimo kako mi, kao društvo, želimo da pomognemo porodicama da uspeju”, kaže Kris Tili.
Za sada, Barbara nema izbora osim da nastavi da brine o plaćanju svojih računa dok bude uzela odsustvo da se oporavi od porodjaja i brine o svojoj bebi.
Elizabet Li
Izvor: VOA