IDIOTES
U kolevci demokratije, drevnoj Atini, građani koji su brinuli o svom polisu nazivali su se politikos, dok su se oni drugi, koji samo gledaju svoja posla i brinu, sebično, samo o svom dobru, ne hajući za dobrobit svojih sugrađana, zvali idiotes.
Pitate se, sigurno, kakve veze ima antička Atina sa savremenom Srbijom. Na prvi pogled, nikakve. Demokratiju koju su razvili Atinjani mi ćemo sanjati još dugo, dugo i po demokratičnosti i dosegnutim građanskim slobodama nismo Atinjanima ni nalik…
Sa druge strane, ipak ima i sličnosti. Kako smo krenuli da se smanjujemo ne bi me čudilo da od naše Srbije ostane tek jedan idealni polis po merama antičkih filozofa, da se vikne sa jednog kraja i čuje na drugom. Ali ono što nas čini toliko bliskim je činjenica da smo pravi rasadnik idiotesa.
Em što ima previše ljudi koji otuđeni jedni od drugih gledaju samo sebe, već i većina onih koji bi trebalo da su politikos, mnogo više odaju idiotes u sebi. Upalimo televizor. Idiotes. Izađemo u kafić. Idiotes. Vozimo se gradskim prevozom. Idiotes. Odlazimo u kupovinu. Idiotes. Upalimo računar. Idiotes.
I niko nam nije kriv. Zaboravljamo šta su sve radili, mislili i pričali nekada oni koji danas navodno sve rade, misle i pričaju, drugačije. Zaboravljamo šta su nam sve obećavali pre izbora i šta sve nisu ispunili posle. Misleći samo na sebe zaboravljamo šta je dobro za sve i time mi postajemo veći idioti od njih.
Zaboravljamo lako i kakvi su muškarci. Padamo iznova na njihova prazna obećanja, na njihove plitke komplimente, šugave taktike koje samo kod nas žena pale, na njihovu tajanstvenost, kako samo mi, žene, možemo da romantično preimenujemo njihovu glupost, na njihov šarm bez pokrića, na izlizane priče i obećanja, mi, idiotkinje, da se poslužimo rodno senzitivnim rečnikom.
Dopuštamo da se probijaju u prvi plan efemerni likovi, da nam mediji kroje kulturu, ukus i potrebe, da nam pokazuju na svakom koraku koliko smo sitni i beznačajni, da ništa ne možemo da promenimo i da nema svrhe drati se sa jednog kraja polisa na drugi. Lažno nas uzdižu i svojataju samo pred izbore ili u reklamama. Svaki pametan građanin glasaće za, svaki umni kupac obavezno će nabaviti… jer život bi stao da nema toga i toga… naš život već tapka u mestu, jer mi ćutimo. Mi slušamo. Mi smo odustali. Mi smo ostarela mladost. Mi smo idiotes.
Možda i nije sve izgubljeno. Vi, koji ste danas ovde, vi niste odustali. Došli ste da nas čujete i podržite. Stalo vam je. I meni je. Za početak, ima nas. Ako i jedan tren moje reči budu živele u vama, znaćete da ne spavate. Da ste budni. I onda probudite one do sebe, a oni druge spavače, letargične i sve nedužne zombije utonule u demagogiju. Nismo ovaj život zadužili da bismo ga proćerdali. Zajedno možemo pobediti! Ako svi budemo politikos, izgradićemo demokratsko društvo u kome će biti mesta za svakoga osim za idiotes. Dokažimo da ni atinski, a ni srpski Sokrat nisu umrli uzalud!
Bojana Pavlović
Pobednica takmičenja „Besede u Zoranovu čast“ za 2014 godinu je bila Bojana Pavlović, sa besedom „Idiotes“, jer je, po oceni žirija, ostavila najbolji zbirni utisak kada je reč o kvalitetu govora, originalnosti izvođenja, jasnoći poruke i reakciji publike.