Mekdonalds na ćirilici u EU

Kada odete u Grčku na letovanje, proverite koliko novina tamo izlazi na latinici. U Japanu, konkretno u Osaki, jedva smo se kolega i ja snalazili da pronađemo svoj hotel u nizu uskih sličnih uličica, jer se razlikovala samo jedna zgrada po tome što je imala na sebi natpis na engleskom (bio je to „Tokyo Nands“), ostalo je bilo na japanskom.

Da ne idemo tako daleko, otiđimo do Bugarske. Komšije pokazuju da nije teško sačuvati svoje pismo i pri tome ne ugroziti druge, i to na primeru ni manje ni više nego „Mekdonaldsa“. Dovoljno je otići u Sofiju, kad tamo – „Mekdonalds“ na ćirilici. U Evropskoj zajednici. Neverovatno. Mogu da zamislim kakvo bi zgražavanje takav natpis izazvao u našoj zemlji.

Мекдоналдс – MekDonalds restoran u Rusiji na ćirilici

Pošto će ovo što sam rekao nekima koji ne vole da idu u siromašnu Bugarsku, bez obzira na članstvo suseda u EU, već samo na Zapad, izazvati sumnju, a ja nemam materijalni dokaz, evo jednog iz Rusije. Isto su uradile i baćuške, a to sam snimio u Moskvi avgusta 2013.

Lukovi monumentalnog „M“ urađeni u duhu antičkog Rima, asociraju na imperiju druge polovine 20. veka – SAD. U ćiriličnom izdanju potpuno su zadržani kao i oblik ostalih slova. Nedavno pročitah kako se i Amerikanci utrkuju da odu na Kubu pre „Mekdonaldsa“. Posle ništa neće biti kao pre. Svesni su i sami da je to simbol moći njihove države. Kada se američki državni projekat ne buni zbog ćirilice, čak im podiže rejting i imidž, doprinosi uspešnosti posla, zašto bi neko kod nas imao nešto protiv istog pisma?

Baš ta različitost jeste lepota sveta, a ne uniformisanost. Mi moramo da poštujemo i negujemo ono što imamo u interesu svih drugih. Kada bi kosmopolite neko u našoj zemlji pitao da li se slažu s programom očuvanja gorila u Gabonu, svesrdno bi se založili, ali sa očuvanjem ćirilice u Srbiji, već ne bi. A i jedno i drugo odumire.

Uz to, ni sve ćirilice nisu iste, lingvisti vele da je srpska najsavršenije pismo na planeti, jer imamo jedan glas za jedno slovo. Pišemo kao što govorimo, što bi rekao Vuk, koga bi mnogi da zaborave. Podjednako je važno što čitamo kako je napisano, dakle ne „NJ” kako se beleži latinicom, nego „NJ”, odnosno ne „konj” nego „konj”.

Rusi dva glasa stavljaju u jedno slovo, na primer „ja” („Я”) pa dva suglasnika zajedno „šć“ (pišu ga „Щ“)… Nije ovaj tekst rusofilski, već srbofilski stav naučen na kratkom kursu kod Jevrejina, u kome se štiti svoje, bez namere da se neko drugi ugrozi i uz duboko poštovanje tuđeg.

Čak je i Ripli zabeležio u „Verovali ili ne“ da smo jedinstveni u svetu po tome što imamo jedno slovo za jedan glas. Eto brenda državi!

Imamo 30 ogromnih razloga, od A do Š, da sačuvamo u ime planete nešto što je najsavršenije i što i drugima može da služi za primer! To bi trebalo da ističemo, a ne da ga se sramimo i da ga poništavamo. Radimo to svakodnevno, peni po peni, paru po paru, slovo po slovo, tablu po tablu, novine po novine, isključivo u sopstvenom interesu i već će nam biti mnogo bolje. Pođimo od Azbuke.