ALBREHT DIRER U BEOGRADU
Spektakularna izložba više od 130 radova Albreht Direr-a i njegovih savremenika od petka 4 septembra 2015 godine u Konaku knjeginje Ljubice u Beogradu. Pred publikom je i čuvena životinja Nosorog, rađena samo na osnovu opisa
Albreht Direr (nem. Albrecht Dürer; Nirnberg, 21. maj 1471. — Nirnberg, 6. april 1528) je nemački renesansni slikar, grafičar i teoretičar umetnosti. Bio je jedan od najvećih majstora umetnosti u doba humanizma i reformacije.
Učio je crtanje u radionici nirnberškoga slikara Mihaela Volgemuta, gde je boravio 4 godine, a 1495. prvi put je otišao u Italiju i kopirao italijanske majstore. Ujedinio je italijansku ranu renesansu s ekspresivnim stilom nemačkog reformatorskog doba i došao do novih oblika izražavanja. Posezao je mitologijskim, alegoričnim i religioznim temama, ali se bavio i prirodom. Njegovi akvareli krajolika, studije biljaka i životinja svedoci su njegovog dubokog razumevanja prirode.
KADA bi svi umetnici koji nam se čine veliki, puni sopstvenih ideja, jednom bili primorani da Direru vrate šta su mu ukrali, bili bi obični prosjaci! Njegov uticaj, posebno u oblasti grafike je bio nemerljiv, a nema mu ravnog crtača u celoj istoriji umetnosti.
Kustos likovne zbirke Muzeja grada Beograda, istoričar umetnosti Danijela Vanušić, ovako govori o značaju velikog nemačkog renesansnog majstora, čija će se dela posle duže pauze, od skoro dve decenije, ponovo naći pred beogradskom publikom. Sledećeg petka u Konaku knjeginje Ljubice biće otvorena izložba grafika “Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana Prvog”. Postavku čine dela iz zbirke Istočnoslovačkog muzeja iz Košica.
– Kada je reč o grafičkim otiscima često se postavlja pitanje šta je original – objašnjava Vanušićeva. – Sve što je uzeto sa originalnog predloška je original, samo je pitanje vremena kada je to urađeno. Neke od grafika na izložbi biće iz 16. veka, a veći deo nastao je u serijskim otiskivanjima, krajem 18. i početkom 19. veka. Uglavnom su otisnuti sa originalnih matrica. Pored Direrovih, tu su i dela njegovih savremenika i učenika, među kojima su impozantna imena grafike, poput Hajnriha Aldegrefera, Albrehta Aldorfera, Luke Kranaha Starijeg, Markantonija Raimondija i drugih. Ono što postavku čini zanimljivom je da se sastoji iz dva dela u kome su zastupljeni isti autori. To je prilično veliki broj radova. Biće prikazano 138 grafičkih listova.
Kuriozutet kolekcije Istočnoslovačkog muzeja, nastale krajem 19. veka zahvaljujući darodavcima, pre svih kolekcionaru i ljubitelju umetnosti Imreu Hemselmanu, je “Trijumfalna povorka cara Maksimilijana Prvog”, koja će kod nas biti premijerno prikazana.
– Ona je nastala po nalogu samog cara koji je želeo da ovekoveči svoje pobede i dinastiju Habzburg, po ugledu na rimske imperatore, koji su se pravili povorke i podizali slavoluke po povratku sa velikih pohoda – kaže sagovornica. – Maksimilijan nije bio toliko imućan, ali je u to vreme došlo do velikog zamaha štampe kao novog medija koji je potpuno preokrenuo način komunikacije i kulturu u tadašnjoj Evropi. Zato se odlučuje za grafiku i okuplja najbolje umetnike svoga vremena. Zajedno sa njima radi, savetuje ih koje prikaze iz života da odaberu. Neki su pomalo legendarni, izmišljeni… Izrada je, međutim, prekinuta zbog njegove smrti, a u više navrata do danas taj ciklus je nanovo štampan. Postoji pet različitih izdanja. U Košicama se čuva 40 listova iz “Povorke” i četiri koja pripadaju “Velikoj trijumfalnoj kočiji”, koje je baš radio Albreht Direr. Inače, cela “Povorka” ima više od 130 matrica.
Upotreba grafike, drvoreza i bakroreza, bila je poznata i pre Direra i renesanse, ali tek sa njim će se granice ove tehnike revolucionarno pomeriti, smatra Vanušićeva:
– Grafika će od jedne zanatske veštine, doći na nivo ravan slikarstvu. Za Direra se govorilo, a to će moći da se vidi i na ovoj izložbi, da je crnom linijom, tim monohronim, crno belim izrazom uspeo da postigne mnogo više nego slikari sa punom paletom boja. To je izvanredna veština koje je i on sam bio svestan, kao i svog talenta. Iako je u izrazu, dubini i lakoći usvojio italijnasku renesansu, on je zadržao nemačku pedantost u detalju. Prikazivao je travu tako da mislite da po njoj može da se gazi. Istovremeno vrlo dobro je razumeo tehniku grafike i njenu moć.
U radionici svog oca obučen je za zlatara, pa je Albreht Direr je do vrhunca razvio drvorez i bakrorez i svojim grafikama odlučujuće uticao na popularizovanje reformatora i humanista. Kao prvi nemački umetnik posvetio se teoriji umetnosti i između ostalog napisao temelje nauke o proporcijama. Nakon povratka u Nirnberg otvario je radionicu i izvodio oltarne slike i portrete, prve bakroreze i niz drvoreza „Apokalipsa“ i „Velika muka“. Nakon povratka s drugog putovanja u Italiju nastali su njegovi najvredniji bakrorezi „Vitez“, „Đavo i smrt“ i „Melanholija“ i „Sveti Jeronim u ćeliji“. U poslednjoj fazi naslikao je svoj najbolji „Autoportret“ i „Četiri apostola“, i pisao traktate o slikarstvu. Njegovo ukupno delo obuhvata 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza i 350 drvoreza.
U to vreme, umetnici renesanse otkrivaju linearnu perspektivu, interesovanje usmeravaju na čoveka, a ne samo na religiozne kompozicije, u delima se pojavljuju i motivi iz antičke umetnosti. Direr, koji u svojoj epohi stoji rame uz rame sa Leonardom, Mikelanđelom i Rafaelom, bio je izuzetno obrazovan (poznavao antičku mitologiju, Bibliju, matematiku, aritmetiku, geometriju) i mnogo putovao. Posle drugog povratka iz Italije uradio je tri čuvene kompozicije “Vitez, smrt i đavo”, “Melanholiju” i “Svetog Jeronima”.
– Delo “Vitez, smrt i đavo”, koje će se naći na izložbi, je puno simbolike – nastavlja kustoskinja Muzeja grada Beograda. – Na grafici je vitez koji jaše, a pored njega je đavo koji ga iskušava i pokušava da skrene sa puta. Ali, vitez kao jedna stoička ličnost i nosilac dobrih hrišćanskih vrlina ide samo pravo. Direr je, inače, bio pristalica Martina Lutera i njegovog učenja, pa se pretpostavlja da ovo delo predstavlja ponašanje dobrog viteza po luteranskim nazorima. U Konaku knjeginje Ljubice naći će se pet grafičkih listova koji pokazuju upravo ono zbog čega je Albreht Direr postao slavan: dubinu prostora, dinamiku izraza, tu čitavu uskovitlanost po kojoj je prepoznatljiv.
Među tim delima je i čuveni “Nosorog”, koga su kopirali i citirali mnogi kasniji umetnici sve do Salvadora Dalija i Pikasa, a priča o njegovom nastanku mogla bi da stane u rubriku “Verovali ili ne”.
U Evropu toga doba kao diplomatski pokloni stizale su egzotične životinje – otkriva na Danijela Vanušić. – Tako je kralj Portugala iz Indije dobio nosoroga, koga je on želeo da pokloni papi Lavu Desetom. Jedno vreme to čudo od životinje bilo izloženo u Lisabonu. Vest je stigla i do Direra, koji nije bio u prilici da otputuje, ali je na osnovu zapisa prijatelja, koji mu je poslao i neku skicu i opis, napravio svog “Nosoroga”. Zahvaljujući toj svojoj pedantnosti, ali i mašti i talentu, uspeo je da iz detalja koji su mu bili predočeni, uklopi tu životinju. Direr svetsku slavu stekao je još za života. Mnogi su, sa manje ili više talenta pokušali da ga slede. A koliko je bio cenjen među svojim učenicima možda najbolje govori to da su sačuvali i pramen njegove kose.
AUTOPORTRETI U ULjU
U ISTORIJI umetnosti Albreht Direr je poznat i po tim autoportretima rađenim u ulju – kaže Danije Vanušić.
– U renesansi se rodila ta samosvest umetnika kao stvaralaca, jer je prethodno ljudska logika bila stalno u strahu pred Bogom. Albreht Direr je bio prvi koji je to u potpunosti shvatio. On slika svoj autoportret prvo sa 13 godina, pa kasnije sa 20, da bi potom 1500. nastao onaj njegov čuveni rad, gde drži specifično ruku i frontalno gleda posmatrača. Do tada nešto slično nije postojalo u umetnosti, gledalo se sa strane. Taj direktni pogled i način na koji drži prste su hristoliki. Do tada se samo Hrist tako slikao.
Albreht Direr u autoportret inkorporira tu važnost, tu svet o sebi. Dosta je i pisao, iza sebe ostavio pisma, beleške sa putovanja. On je vrlo dobro i rukovodio svojim poslovima. Tačno je znao gde je šta prodao, koliko je naplatio …
Izvor: Novosti.rs