Gluvo doba – Neradna nedelja ili zašto se ne radi nedeljom

 

NERADNA NEDELJA

Nedelja je dan kada se ne radi. Pravoslavni hrišćanin ne radi nedeljom jer je to Božija zapovest. Greh je raditi nedeljom.

 

Neradni dan nedelja. Dan kojim se odmara. Dan u kome se ne rade ni sitni kućni poslovi, spremanje oko kuće, sredjivanje bašte, placa, čišćenje kuće, šivenje, popravljenje. Vekovima unazad ljudi nisu radili. Nedelju su ukinuli oni koji su protiv čoveka, crkve i Boga.

Ne raditi nedeljom je Jevandjelska zapovest koju pripadnik pravoslavne vere i Crkve poštuje. Greh je raditi nedeljom. Nije smrtni greh ali je greh. To je protivljenje Tvorcu i maloverje, jer ne verujemo u Volju Njegovu i promisao, nego mislimo da je sve samo do nas i da moramo da radimo kako bi sve završili što smo mi naumili. Ne poštujemo time Božiju zapovest.

P: A kada ćemo to raditi ako ne nedeljom?

Subotom ili nekim drugim danom. Ali ne nedeljom. I ne crkvenim praznikom, kada je crveno slovo.

P: Ti si stvarno šašav, ko danas može da ne radi nedeljom? A i toliko svi radimo, toliko smo svi u obavezama da nam jedino nedelja ostaje da sredimo stvari po kući i završimo započeto?

Ko ka Gospodu krene jedan korak, Gospod ka njemu krene u tri koraka. Ko odluči da nedeljom ne radi, ko krene u tom pravci i da što više poštuje tu Božiju zapovest, Gospod će se postarati da mu to i omogući, kako bi imao vremena i mogućnosti da neometano i slobodno slavi Ime Gospodnje nedeljom. Ko želi da poštuje Boga, On će mu to i omogućiti. Ko u to ne veruje, ne veruje ni nešto posebno u Boga, slaba mu je vera. Ko ima veru jaku, brzo će i dočekati dokaz te vere. Svima koji krenu da ne rade nedeljom Gospod će omogućiti ne samo da ne rade nedeljom, nego i da ne rade crvenim slovom na crkvene praznike. Promeniće mu se posao ili radno vreme, svejedno.

Što vernik revnostnije poštuje to da ne radi nedeljom i crkvenim praznikom, to će mu Bog omogućiti da radi manje a ima sve više. Jer, Bogu je sve moguće.

Dugo sam odbijao da prihvatim da je nedelja stvarno neradni dan. Po prirodi stvari sve što pretekne od poslova ostane za nedelju. Ona je postala dan da se sve završi što je ostalo nedovršeno, iako je u Knjizi Postanja rečeno da je Bog šest dana stvarao svet i za 6 dana završio stvaranje sveta i da je videvši da je delo dobro uradjeno – „i bi dobro“, uzeo da se odmori sedmi dan. Odmor je rezervisan za nedelju od tada svakom živom biću, pre svega čoveku. To je Božija zapovest.

P: Ali ko još veruje u Boga i još da ti on zabranjuje da radiš nedeljom, pa kada ćemo stići sve da završimo (za života) što smo planirali?

Naši stari su verovali u to i nisu radili nedeljom, vekovima unazad. Nikada nije bilo potrebe raditi stalno, a posebno raditi nedeljom. Ni danas nema potrebe da se radi nedeljom. Ali, mi smo postali robovi ideja Francuske buržoaske revolucije da Bog ne postoji, da je čovek centar sveta i da je merilo uspeha biti bogat, uspešan, učen i/ili slavan, te da za to treba raditi, raditi, raditi …

Kad su ljudi odbacili Boga i prihvatili sve druge vrednosti kao zvezdu vodilju (odnosno ideje Lucifera), odrekli su se i nedelje kao dana kojim se odmara.

P: Pa šta Bogu znači da mi ne radimo nedeljom, ako mi to volimo, ako je to korisno, ako time doprinosimo dobrobiti sveta, društvu našoj porodici, deci. Šta je grešno u tome što šišam travu, okopavam korov, sredjujem garažu, pospremam kuću?

Bogu to nije ugodno, jer je on dao zapovest ljudima da ne rade nedeljom. Ako si Bogu neposlušan u malim zapovestima i pravilima, kako ćeš biti revnostan u zahtevnijim stvarima. Gospod zna zašto je sve na ovom svetu stvoreno i svaka Njegova zapovest je dušekorisna za čoveka, pomaže mu u poduhvatu spasenja duše. Ako misliš da si pametniji od Boga, onda služiš ciljevima onog nepojamnika koji je prvi pomislio da i on može biti velik kao Bog, služiš ciljevima Satane, palog andjela.

Prvi put kada sam doneo odluku da ne radim nedeljom, bilo mi je teško. Nisam znao šta nedeljom da radim sam sa sobom. Brinuo sam se zbog svih nezavršenih stvari, bio sam nervozan i smeten. Jedva sam čekao da nedelja prodje, da krenem da radim nešto, da se organizujem. Ali sam istrajavao u odluci. Ubrzo su stvari počele da dolaze na svoje mesto. Kad znaš da nedeljom ne radiš, drugačije planiraš i sve završiš sa subotom. Uz to, kao i da mi je neka nevidljiva ruka pomagala, jer sam lakše sve završavao i sve se lako uklapalo. Sad ne mogu da dočekam nedelju. Nedeljom sada uživam. Imam taj osećaj slobode da se posvetim sebi i bukvalno sve obaveze i brige koje imam jednostavno nestanu. Znam da je nedelja samo moj dan.

P: Šta da radim nedeljom, ako ne mogu da radim?

Prvo i osnovno, idi nedeljom na liturgiju da dobiješ blagoslov za sledeću nedelju i da nahraniš dušu blagodaću Svetog Duha. Zahvali se Bogu na liturgiji svojim prisustvom na svemu što ti Gospod daje. Liturgija je jedina i najveća obaveza koju imaš nedeljom, sve ostalo su nevažne i nebitne stvari.

Zatim odmaraj. Posveti se porodici. Razgovaraj sa ukućanima. Spremi nedeljni ručak ili otidji negde sa porodicom na ručak. Čitaj dušekorisnu literaturu. Istražuj oblasti koje te zanimaju a za njih nemaš vremena. Pozovi prijatelje u goste. Ili se sa njima nadji u nekom prijatnom ambijentu. Otidji u prirodu.

Ispuni dan radošću. Nedelja je dan radosti, dan Vaskrsenja, pobeda života nad smrti, trijumf večnog nad neprolaznim. Zato ne robuj prolaznom sveti i prestani da radiš nedeljom. Kad god radiš ti si u brigama, u strahovima, u grču i nervozi zbog vremena koje prolazi.

Kad jednom doneseš odluku da ne radiš nedeljom, umesto zlih duhova koji te plaše, na njihovo mesto stupa Gospod Bog koji donosi mir i radost.

Zato je nedelja dan kada se ne radi!

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.