SOKOLOVAC IZNAD DUNAVA
Planinarska šetnja i uspon na Sokolovac izmedju Golubca i Lepenskog vira – 626 mnv
Zadnji par godina nekoliko puta godišnje krenemo organizovano sa Draganom Rajblović i sportskim klubom Alti na planinarske ture po Srbiji. Nekada ta avantura za nas sredovečne i nepripremljene bude manje ili više naporna, ali uvek nam na svoj način bude zanimljivo i prijatno, vidimo lepe i neobične predele i zaboravimo na sav protekli period gradskog života dok se borimo za dah na nekoj strmini srpskih planinskih lepotica.
Ovog puta smo posetili Nacionalni park Djerdap, odnosno jedan njegov deo tik uz Dunav, koji smo prepešačili tokom dana. Prijatna je to bila šetnja, samo na momente teška i naporna, u dužini od nekih 7 km gore uz planinu i 7 km dole niz planinu, uz visinsku razliku od nekih 550 m. Možda deluje ozbiljno ali kad je najmladji član ekspedicije, mali Strahinja, dečkić od 5 godina, uspeo bez problema da se sa nama popne i vrati sa vrha Sokolovca, onda je to ruta svakome prihvatljiva.
Put do vrha je većim delom trase išao uz korito planinske reke Pesača, koja je na nekim mestima bila presušila a na nekim je bilo vodenog toka. Da je bilo više vode, uživali bi u više slapova i vodopada, ali je svakako bilo interesantno ići koritom reke.
Dobra osobina ove planinarske šetnje je što je većim delom bila u prijatnom hladu šume koja nas je nadkrivala. Dan je bio vreo ali nama je bilo prijatno u hladu šume, osim negde pred sam kraj, gde smo imali dva jača uspona po livadama na suncu.
Dobra stvar je što smo pred sam vrh, kada su bili i najači napori, naišli na malu i usamljenu pastirsku kolibu sa izvorom, gde smo mogli da se napijemo izvorske vode i malo predahnemo. Odatle smo nakon 15 minuta penjanja kroz strmu šumu izbili na sam vrh, na Sokolovac.
Vrh Sokolovac se nalazi izmedju Golubca i Lepenskog vira, i nadvija se nad Dunavom. Na vrhu je od oblica uredjena terasa vidikovac. Sjajan je pogled sa njega i lepo se vidi Dunav koji pomalo menadrira na tom potezu izmedju klisura Homoljskih planina.
Pre samog uspona smo u prolazu posetili Golubac i staru tvrdjavu. Tu smo napravili pauzu u restoranu na šetalištu, pored Dunava. Na tom mestu je reka Dunav veoma široka, pravi kao jedno veće jezero, koje izgleda kao more, tim pre što stalno duva vetar niz Dunav i pravi talase. Nakon što smo napravili kafe pauzu, krenuli smo ka Staroj tvrdjavi u Golbcu. Ali, tvrdjava je u rekonstrukciji, pa nismo mogli da udjemo u nju i nismo ništa posebno mogli da vidimo. Ali smo zato nakon silaska sa vrha otišli u Lepenski vir i posetili arheološki muzej, koji je sjajno sredjen i obavezno ga treba obići. Pustiće vam dokumentarni film kako je otkriven Lepenski vir, imate interaktivne igrice o Lepenskom viru, knjige, suvenire i sve je u jedinstvsenom staklenom belom paviljonu koji nadkriljuje praistorijsko selo koje je otkriveno (i pomereno naviše jer je brana Djerdap podigla nivo Dunava i potopila originalno nalazište).
Prijatna je to bila šetnja. Malo ima upale mišića, nismo baš spremni krenuli u planinu, izgrebani smo od trnja i ožareni od kopriva, ali je sve to zanemarljivo kad usporediš to sa osećajem koji imaš posle toga.
Sofija koja je išla sa nama na Sokolovac je polaznik odlične foto škole Fabrika Fotografa, pa je bila zvanično zadužena da nas slika na našem pešačenju po Nacionalnom parku Djerdap. Sa fotoaparatom je imala zadatak da se vere po planinama i peče fotografski zanat sa nama amaterskim modelima
U ovom prilogu su neke od Sofijinih fotografija koje prikazuju delić ambijenta i atmosfere.
Zlatko Šćepanović