Heder Marš

 

Pokret Globalna promena i svetska ekonomska kriza stvaraju novi finansijski sistem

Predlog za novo uredjenje i upravljanje svetom: Finansijski sistem

Ovaj članak predstavlja nastavak ideje začete u Predlogu za upravljanje svetom posle 2011.

 

U svetu se želi pravda, a ne milosrđe. – Meri Vulstonkraft

.

Najvažniji problem većine ljudi koji učestvuju u revoluciji 2011 je finansijski sistem.

Od 17. septembra u protestima protiv finansijskih institucija, kroz simboliku zauzimanja Vol Strit-a, u širokim raspravama o alternativnim valutama, novac dobija više prostora nego čak pitanje ljudskih prava ili rata. Zaista, kršenje ljudskih prava, zverstva i beskrajni ratovi nisu izazvali revoluciju – već nepravičnost ekonomskih sistema koji su pokretačka snaga protesta u 2011-oj.

Uz svu ovu pažnju, bilo bi lako pretpostaviti da su finansijski sistemi veoma važan deo svakog budućeg društva. Ali, da li su? Pre nego što razgovaramo o alternativnim sistemima ili kako da popravimo naš postojeći, moramo da pogledamo zašto nam je uopšte potreban finansijski sistem.

.

Postojeći finansijski sistem

Trenutni finansijski sistem funkcioniše kao sredstvo stezanja za gušu zaposlenih u korporacijama, što oni trpe zbog zadovoljenja osnovnih potreba kao što su hrana i smeštaj. Sistem u kome banke, vlade, kao i mnoge druge bezvredne institucije takođe, stoje između pojedinaca i osnovnih potreba i zahtevaju plaćanje, zaokružuje stvaranje pravog najamnog ropstva, gde radnik ne može da preživi van tog sistema. Obezbeđujući potpunu diskonekciju između rada kojim se proizvode osnovne potrebe i vlasništva, ovaj sistem povećava resurse onih ljudi koji ne rade nikakav vredan posao.

Plate se obično opisuju kao motiv za rad, pa se kaže da niko ne bi radio ako nije za to plaćen. Ovome protivreče ljudi koji podižu svoju decu, čiste kuće, održavaju bašte, volonterski rade za vatrogasce i pišu softvere, kao i kulture u bezbroj vremena i mesta koje su preživele srećno i bez finansijskog sistema. Zaista izgleda kao da sav rad koji koristi društvu jeste ili bi lako mogao da bude neplaćen, dok je plata samo potrebna za rad koji je štetan za društvo. Korporacije i vlade vrednuju rad i angažuju radnike za besmisleno opasne, čak nemoralne poslove. Plate su stvorene ne da nas motivišu da radimo, već da kontrolišu naš rad.

Krajnji rezultat zajedničkog rada je previše proizvoda i usluga koje su štetne za društvo i životnu sredinu. Bilo koji pokušaj da se zaustavi ovo, suočen je sa vapajem da će se time izgubiti posao, što je promovisano kao velika nesreća ovog sistema. Poslovi su uvek prikazani kao da su vredni i da ih je teško dobiti.

Zbog profita sistem nema društvene ili ekološke ciljeve. Ako bi profit bio uklonjen, sve odluke bi bile donete zbog socijalnih razloga; zatvori bi pokušavali da rehabilituju zatvorenike ili da prouče zašto su oni u suprotnosti sa zakonom umesto da ih samo skladište u ćelije, medicinska istraživanja bi se bavila poboljšanjem zdravlja, umesto da se bave samo prodajom lekova, i poljoprivreda bi bila posvećena proizvodnji najzdravije hrane na najekološkiji način. Uklanjanje profita bi takođe uklonilo konkurentnost, tajnost i špijuniranje unutar organizacija. Uklanjanje plate dalo bi svakom pojedincu slobodu da napusti bilo koji sistem sa kojim se ne slaže, dalo bi bolju alternativu sistema i sl.

Na međunarodnom nivou, finansijski sistem služi da veštački kontroliše koje su zemlje bogate a koje nisu, manipulacijom cena npr. patika, tako da one vrlo malo vrede u trenutku proizvodnje u Kini, ali se za njih ljudi međusobno ubijaju u SAD-u. Na nacionalnom nivou on omogućava bankama, koje nemaju potrebe za stanovima, da poseduju milione kuća, dok deca koja su živela u njima spavaju na ulicama. Na individualnom nivou, suština života je ekvivalentna sa finansijskim sistemom, pa on može da kontroliše život, punjenje i rasipanje potencijala, zadovoljstvo i patnju. Svi društveni problemi koji se mogu rešiti novcem, izazvani su novcem.

Društveni uticaj

Plaćeni rad stvara siromaštvo, gde svako radeći svoj posao živi u strahu od pravnih i društvenih progona koji dolaze sa njim. Siromaštvo je najteži posao od svih mogućih poslova danas. To podrazumeva veoma skup način života, koji povlači za sobom beskrajne kazne, tarife i takse nametnute od strane korporacija i svetske vlade. Ono ne ostavlja vremena da se postigne bilo kakvo ispunjenje, Opasno je po život, rizično po zdravlje, i izuzetno je štetno za sve lične odnose.

Siromaštvo se, takođe smatra moralnim neuspehom, kao da su žrtve krive a ne sistem za situaciju u kojoj su se siromašni našli. Hrabrost, dužnost, proizvodnja, štedljivost, ljubaznost, lojalnost – sve ove tradicionalne vrline su zamenjene prosto bogatstvom, kao jedinom vrlinom koja se danas poštuje u društvu. Sama reč „nezaposleni“ odnosi se na nerad, iako neko ko je siromašan zna koliko poslova mora da obavi, dok se za bogatstvo kao sinonimi koriste uspeh i napredak. Plaćeni rad takođe veštački vrednuje jedan posao iznad drugog (i rangira osobe jednu iznad druge), bez obzira na individualne preferencije.

Plaćeni rad zauzima sve naše vreme, i kada smo van finansijskog sistema siromaštvo je puno radno vreme. Volonteri se ohrabruju da sarađuju sa korporativnim sistemom da bi dobili sigurnost. Volonterski rad je takođe predmet istog moralnog ispitivanja kao i siromaštvo, posebno u poslednjih nekoliko godina. Dok su nekada bogati i neaktivni, pohvaljivali volonterski rad, on je sada zatrpan smradom siromaštva, dodatno ograničavajući volju učesnika.

Trenutnom finansijskom sistemu je stoga neophodno da kontroliše naš rad, da kontroliše naše vreme, da stvori siromaštvo, da stvori podele i da natera ljude da rade posao koji je štetan za društvo.
.

Modifikovani finansijski sistem

Moguće je, i često je predlagano da sadašnji finansijski sistem bude izmenjen da bi svi koji zarađuju, mogli lako da zadovolje osnovne potrebe za život. To bi moglo da se uradi tako što bismo imali daleko više vrsta vrednovanog rada, davali bismo razne oblike milosrđa, primoravali korporacije da prate određene standarde na radnom mestu i bavili se mnogim drugim podešavanjima i propisima.

Ali svi su na kraju samo modifikacije odnosa gospodara i roba i niko ne prepoznaje osnovne greške u sistemu. Ko bi bio autoritet u vrednovanju rada, upravljanju dobrotvornim radom i u sprovođenju standarda? Ko ima kontrolu nad platama? Ko održava vlast nad radom drugih, održava hijerarhijski sistem i sprečava radnike da imaju autonomiju, majstorstvo i kontrolu nad sopstvenim radom. Ovo infantilizivanje radnika, čak i u sistemu sa pravima radnika, ograničava inovacije, smanjuje zadovoljstvo, i sprečava ih da dostignu svoj puni potencijal.

.

Sistem slobodne valute

Moguće je da društvo funkcioniše i bez ikakvog finansijskog sistema. Gde višak postoji, on se može dati, trgovati njime ili ga objediniti da bi se obezbedile osnovne potrebe. Ovaj predlog je često suprotstavljen konstataciji da samo primitivna društva funkcionišu na takav način, da je naše društvo suviše složeno, ali ta izjava nikada nije podržana od strane bilo kakve nepremostive prepreke. Takav sistem će se verovatno uskoro pojaviti u svojoj čistoj formi, tako da sistem ne osudi dete na glad, jer roditelj ne može da obezbedi hranu za njega.

Veliki strah u vezi sa ukidanjem plata ili obezbeđivanjem bilo čega „besplatnog“ je zbog toga što neki ljudi možda neće raditi. Taj strah potpuno zanemaruje činjenicu da je uvek bilo ljudi koji nisu radili i pod sadašnjim sistemom, a to su ljudi koji primaju najviše novčane nagrade.

Zbog veštačke monetarne vrednosti dodeljene nekim poslovima, ljudi koji biraju da rade zahtevan i vredan posao bez pridružene zarade podvrgavaju se ruglu da su «majke starateljke» i sl. i nameće im se uverenje da deluju kao paraziti društva, dok su rukovodioci korporacija oni koji ne pružaju nikakvu društvenu vrednost pozdravljani kao uspešni ljudi.

U sistemu gde je sav posao direktno vezan za proizvod ili uslugu, bilo bi daleko više društvenog pritiska na ljude da urade nešto od direktne vrednosti, a ljudi koji ne doprinose ništa bi bili izloženi.

Iako se sumnja da bi oslobađanje ljudi u dobijanju osnovnih potreba izvan korporativnog ropstva dovelo do toga da ljudi neće raditi više nego obično, vrlo je verovatno da će se povećati umetnost i inovativnost. To bi takođe promenilo percepciju u društvu vrednosti volonterskog rada, tako da mogu svi da učestvuju u njemu, a proizvodni rad će biti vrednovan od strane društva, a ne korporacije.

05/01/2012

. . .

Ovaj zanimljiv tekst o savremenim idejama koje se razmatraju u razvijenom svetu i medju intelektualcima nam predložila i sa engleskog za naš blog ljubazno prevela prevodilac Dubravka Milošević