Nemci i izbeglice – Da li Nemci zarađuju na izbeglicama?

Mogućnosti i potencijalne koristi od talasa izbeglica „mnogo su veće od rizika i mi samo moramo da ih prepoznamo i koristimo”, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel prekjuče poslanicima Bundestaga prilikom obrazlaganja briselskog dogovora o raspoređivanju 120.000 izbeglica među zemljama Evropske unije. Prema njenim rečima, neophodna je još pravednija preraspodela izbeglica među članicama EU, ali Nemačka može da se nosi sa izazovima.

Nemci i izbeglice – dobrodošlica izbeglicama

„Ko, ako ne mi, ima snagu da to uradi”, rekla je Merkelova, pri čemu je nekoliko sati kasnije na sastanku sa premijerima 16 nemačkih saveznih pokrajina „odrešila kesu” i rekla da će vlada iz saveznog budžeta pokrajinskim i opštinskim vlastima dati mesečno po 670 evra za svakog tražioca azila kojeg zbrinu.

Merkelina vlada je pristala da pokrajinama preusmeri najmanje 3,7 milijardi evra, a ne kako je početkom septembra najavila tri milijarde, za pokrivanje troškova smeštaja i brige za izbeglice i azilante. Pokrajine će i sledeće godine dobiti oko četiri milijarde evra, a savezna vlada se obavezala da će dati još pola milijarde za izgradnju kuća za izbeglice, kao i 350 miliona evra za brigu o maloletnicima bez roditelja.

Zvanična nemačka procena je da će u zemlju ove godine doći 800.000 koji traže azil, a nezvanično se procenjuje da će se na njihov smeštaj, ishranu, zdravstveno osiguranje, socijalnu podršku i „džeparac”, koji mesečno dobijaju, ukupno iz nemačkog saveznog, pokrajinskih, gradskih i opštinskih budžeta izdvojiti oko deset milijardi evra.

Uprkos toma vazda štedljivi nemački ministar finansija Volfgang Šojble za prvi kanal nemačkog javnog servisa ARD kaže da će on održati uravnotežen budžet „bez novih zaduživanja i povećanja poreza”. Doduše, ovaj zadatak Šojbleu nije pretežak jer se još u avgustu ustanovilo da će ove godine Nemačka od poreza imati pet milijardi evra više nego što je predvidela. Osim toga, Nemački institut za ekonomska istraživanja već je izračunao da će i ta dodatna javna potrošnja povećati ekonomski rast Nemačke sledeće godine za 0,25 procenata, što znači još veći prihod od poreza.

Osim ove dobrobiti, nemačke vlasti i poslovna elita sve više ističu da će od prijem izbeglica Nemačka samo imati finansijske koristi, jer ako ih potpuno integrišu u nemačko društvo, oni mogu da presudno doprinesu održanju životnog standarda i obezbeđivanju sigurnih penzija i socijalnih prinadležnosti sve starijeg stanovništva u najjačoj evropskoj ekonomiji.

Merkelova insistira da izbeglice ne smeju da ostanu na socijalnim jaslama države, već da se kroz učenje jezika i poslovnih veština što pre integrišu u nemačko tržište rada u čemu je podržavaju najveći nemački koncerni, koji u tome vide šansu da održe nisku cenu rada a povećaju proizvodnju.

Premda je prošle godine Nemačka zabeležila najveći porast broja stanovnika od 1992. od oko 430.000 ljudi, njeni demografi procenjuju da će sa sadašnja 81,2 miliona stanovnika do 2060. pasti na 68 do 73 miliona. Štaviše, sadašnje radno stanovništvo od 45 miliona ljudi već za 15 godina pašće na 39 miliona, a do 2050. na samo 29 miliona. Stoga Berlin procenjuje da je jedino prihvatanje mladih migranata izlaz, koji će omogućiti da Nemci koji sada rade primaju i penziju.

Prema podacima za prvu polovinu ove godine, oko 29 odsto ljudi koji su tražili azil u Nemačkoj jesu deca ili maloletnici, dok je 51 odsto uzrasta od 18 do 34 godine. To znači da je oko 80 odsto tražilaca azila mlađe od 35 godina i predstavlja ogroman potencijal za podmlađivanje radne snage.

Zbog toga Nemci planiraju da na izbeglice potroše i dodatne dve milijarde evra za učenje nemačkog jezika, što je jedan od najvažnijih uslova za dobijanje posla. Nezaposlenost u Nemačkoj beleži najniži nivo u poslednjih 30 godina i iznosi 4,6 odsto, pri čemu je slobodno oko 597.000 radnih mesta u oblasti zdravstva i pružanja nege, inženjerstvu, restoranima brze hrane…

I dok predsednica francuske ultradesničarske stranke Nacionalni front Marin le Pen optužuje Merkelovu da ohrabruje izbeglice da dođu u Evropu kako bi „regrutovala robove”, nemačke socijaldemokrate, koje su u Merkelinoj vladi, insistiraju da zbog zapošljavanja izbeglica ne sme da dođe do pada cene rada. Iako čelnici nemačke industrije u izbeglicama vide šansu, pojedini ekonomisti, koji ne spadaju u desničare i zagovornike antiimigracione politike, ističu da Nemačke možda potcenjuje finansijske troškove integracije prevelikog broja izbeglica, a pri tome precenjuje koristi od imigracije.

Prema oceni uglednog nemačkog ekonomiste Danijela Šteltera, Berlin precenjuje finansijski kapacitet Nemačke u ovom pitanju, a zagovornici migracija u Nemačku samo ističu da su trošak smanjenja radne snage i obaveze po osnovu penzija i zdravstvenog osiguranja procenjeni na iznos jednak četvorogodišnjem BDP-u.

„Niko ne može sa sigurnošću da kaže koje su kvalifikacije imigranata, naročito izbeglica, jer se to nigde ne registruje”, kaže Štelter dodajući da zagovornici migracija ističu veliki broj akademskih obrazovanih izbeglica, dok protivnici ističu veliki broj nepismenih ljudi. „Čak i ako optimistično pretpostavimo da je polovina od milion imigranata koji se u 2015. očekuje, zaista obrazovano, željno da se integriše i doprinese nemačkom društvu, druga polovina će većim delom zavisiti od podrške države, o čemu može da se napravi jednostavna računica.”

Štelter ukazuje da ako svaka osoba od pomenute obrazovane polovine primljenih izbeglica zaradi bruto godišnje 80.000 evra – što je znatno više od nemačke prosečne bruto plate od oko 40.000 – i pri tome plati porez od 40 odsto, njihova godišnji doprinos društvu u formi poreza biće oko 16 milijardi evra.

„Istovremeno, ako se pretpostavi da su socijalna davanja za ’neproduktivnog’ imigranta oko 25.000 evra, ovi troškovi će godišnje biti oko 12,4 milijardi evra. To bi predstavljalo pozitivan doprinos nemačkom društvu i ekonomiji”, kaže ovaj ekonomista, ali ističe da će se to dogoditi samo ako se privuče veliki broj „produktivnih” migranata.

On ističe i da nemačka industrija sve više zahteva nove veštine od radnika i da drastično opada broj radnih mesta za niskokvalifikovane radnike, dok nedostaje radnika u sektoru usluga, za šta je neophodno dobro znanje nemačkog jezika.

EU očekuje u naredne tri godine pet miliona novih tražilaca azila, a Štelter ističe da je mnogo verovatnije da je 30 odsto njih obrazovano, a 70 odsto bez radnih veština ili niskokvalifikovano, čime troškovi njihovog prijema rastu na 38 milijardi evra godišnje.

„Za 30 godina, to bi lako moglo da vodi do troškova od više bilion evra, što je blizu iznosu koji je od 1990. do 2010. potrošen na nemačko ujedinjenje”, kaže Štelter i dodaje da Nemačka nije toliko bogata.