Transsibirska železnica – najduža pruga na svetu 9288 km

 

TRANSSIBIRSKA ŽELEZNICA

Pre 121 godinu u Vladivostoku je počela izgradnja Transsibirske železnice, najduže pruge na svetu. Ova magistrala povezuje 2 dela sveta, 12 oblasti i 87 gradova, i duga je 9288,2 km.

Putovanje kroz istoriju

Transsibirska železnica je jedna od najstarijih železničkih pruga Rusije. Izgradnja njene glavne deonice dužine 7,5 hiljada km između Čeljabinska i Vladivostoka trajala je od 1891. do 1916. Te godine, posle završetka izgradnje mosta preko reke Amur pored grada Habarovska, otvoren je direktni putnički saobraćaj između Moskve i Vladivostoka. Pre toga su za taj pravac korišćene deonice Kinesko-Istočne pruge, a putovanje u jednom pravcu trajalo je 16 dana.

Izgradnja ovako dugačke pruge za Rusku Imperiju je bila zaista važan događaj. O tome svedoči i činjenica da je na molebanu povodom početka izgradnje pruge prisustvovao lično prestolonaslednik Nikolaj Aleksandrovič, po nalogu Aleksandra III.

Za izgradnju Transsibirske železnice bila su potrebna ogromna sredstva. Prema preliminarnim proračunima Odbora za izgradnju Sibirske železničke pruge, ona je koštala 350 miliona rubalja u zlatu.

U završetak ovog grandioznog projekta pored materijalnih sredstava uloženi su i neverovatni ljudski napori. Izgradnja Transsibirske železnice realizovana je u surovim prirodnim i klimatskim uslovima. Gotovo na svim deonicama trasa je građena po nenaseljenim bespućima neprohodne tajge.

U završetak ovog grandioznog projekta pored materijalnih sredstava uloženi su i neverovatni ljudski napori. Izgradnja Transsibirske železnice realizovana je u surovim prirodnim i klimatskim uslovima. Gotovo na svim deonicama trasa je građena po nenaseljenim bespućima neprohodne tajge.

Transsibirska železnica ili magistrala prelazi preko mnogih reka i jezera, uključujući Volgu, Irtiš, Ob, Jenisej i Amur. Svaki put su radnici morali da podižu čvrste železničke mostove. Naročito je teška bila deonica oko jezera Bajkal, gde su morale da se miniraju litice, probijaju tuneli i grade prateći objekti u klancima planinskih reka koje se ulivaju u Bajkal.

Svi radovi su obavljani ručno, uz primenu primitivnih oruđa: sekire, testere, lopate, pijuka i kolica. I pored toga, svake godine je građeno oko 500-600 km pruge.

Čim su vozovi krenuli Transsibirskom magistralom, odmah je postalo jasno koliko veliki značaj ima ova pruga za razvoj privrede i koliko ona doprinosi ubrzavanju i uvećanju prometa robe. Ipak, kapacitet pruge nije bio dovoljan, naročito u vreme rata. Kasnije je brzina kretanja vozova povećana, kolosek je poboljšan i modernizovan, a privremeni drveni mostovi zamenjeni su čvršćim i pouzdanijim.

Železnički rekordi

Neki vozovi i vagoni koji putuju od prve do poslednje stanice „Transsiba“ pretenduju na zvanje rekordera. Na primer, do maja 2010. Transsibirskom prugom je saobraćao voz na najdužoj relaciji na svetu: od Harkova do Vladivostoka. Bio je to voz br. 53/54. Njegova kompozicija je prevaljivala 9714 km pruge za 174 časa i 10 minuta. Sada on putuje do stanice Ufa, ali su zadržani vagoni u kojima nema presedanja. Vagon u kome se bez presedanja prevaljuje najduža relacija na svetu danas saobraća od Kijeva do Vladivostoka i prelazi 10.259 km za 187 časova i 50 minuta.

Vozovi na liniji Moskva-Vladivostok kreću sa Jaroslavske železničke stanice u Moskvi, gde su, kao i na odredištu, tj. u Vladivostoku, postavljeni specijalni kilometarski stubovi sa obeleženom dužinom magistrale: „0 km“ na jednom kraju i „9298 km“ na drugom.

Rastojanje od Moskve do Vladivostoka najbrže prelazi putnički voz br. 1/2 „Rusija“. On pređe „Transsib“ za 146 časova ili gotovo 7 dana i noći. Ovaj voz u proseku godišnje prevozi 200 hiljada putnika i s pravom ga zovu „glavni voz u zemlji“. Prva kompozicija na ovoj liniji počela je da saobraća još u vreme izgradnje Transsibirske železnice i osvajanja Sibira i ruskog Dalekog Istoka.

Bilo je to 1903. godine, kada magistrala još nije bila završena. Savremeni voz „Rusija“ krenuo je na svoje prvo putovanje 30. septembra 1966. Vagoni su više puta renovirani i farbani u drugu boju. Najpre su bili boje višnje sa velikim metalnim slovima, zatim crvene, pa boje maline, pa zelene, a počev od 2000. vagoni voza „Rusija“ farbaju se u boje ruske zastave sa obaveznim reljefnim Državnim grbom Ruske Federacije.

Tihookeanski grad Vladivostok (ruski Daleki Istok), krajnja stanica Transsibirske železnice, udaljena od Moskve 9298 kilometara: mesto u kome je počela izgradnja pruge 1891. godine. Izvor: Lori / Legion Media.

Vozovi na liniji Moskva-Vladivostok kreću sa Jaroslavske železničke stanice u Moskvi, gde su, kao i na odredištu, tj. u Vladivostoku, postavljeni specijalni kilometarski stubovi sa obeleženom dužinom magistrale: „0 km“ na jednom kraju i „9298 km“ na drugom.

Što se tiče prevoza tereta, i tu Transsibirska železnica ima veliki potencijal. Tehničke mogućnosti „Transsiba“ se stalno povećavaju. Na primer, 2002. je potpuno elektrificirana dvokolosečna pruga. Danas „Transsib“ omogućava prevoz 100 miliona tona tereta godišnje.

Izvor: Ruska reč