Od Balkana do Nemačke: Činjenice umesto mitova
KAKO SE ZAPOSLITI U NEMAČKOJ?
Saveti kako se zaposliti u Nemačkoj i uputstva kako legalno doći do posla
Za strance postoje legalni načini da se zaposle u Nemačkoj. Po pravilu važi: što je neko bolje kvalifikovan, tim ima veće šanse na tržištu rada. Postoji razlika između državljana zemalja EU i onih koji to nisu.
Za zapošljavanje u Nemačkoj nije potrebno tražiti azil. Naprotiv: ne postoji pravo da se , zbog potrage za poslom, dobije azil. Osim toga, podnosiocima zahteva za azil zabranjeno je da rade u prva tri meseca. Ukoliko je zahteva za azil „očigledno neosnovan“, podnosilac čak dobija zabranu ponovnog ulaska u Nemačku i čitav Šengenski prostor. To važi za skoro sve zahteve za azil osoba iz takozvanih „zemalja sigurnog porekla“. U njih spadaju Srbija, Makedonija, BiH, kao i (od 1. novembra 2015.) Kosovo, Albanija i Crna Gora.
O zahtevima za zil građana ovih zemalja odlučuje se brzo i po pravilo negativno. Tada moraju brzo da napuste Nemačku. Ukoliko to ne učine dobrovoljno, mogu biti proterani prisilno, a u tom slučaju uglavnom sami snose troškove povratka u zemlju porekla.
Kako mogu legalno da radim u Nemačkoj?
Postoji razlika između državljana zemalja EU i onih koji to nisu. Državljani EU imaju pravo da bez ograničenja traže posao i rade u Nemačkoj. Njima nije potrebna nikakva viza. Sličnu poziciju imaju i građani iz takozvanog Evropskog privrednog regiona odnosno iz Švajcarske. Za strance iz trećih zemalja postoje drugačija pravila.
Građani država Zapadnog Balkana u koje spada i Srbija, mogu raditi u Nemačkoj samo ako imaju dozvolu boravka i dozvolu za rad. Postoje razne dozvole boravka: ograničena ili neograničena, postoji i takozvana „plava karta EU“.
Za dobijanje dozvole boravka osoba mora da ima pasoš i ne sme da spada u one kojima je odbijen zahtev za azil, zatim mora dokaže da ima dovoljno sredstava za život: novac u banci, posao sa odgovarajućom platom ili da joj neko u Nemačkoj garantuje izdržavanje.
To znači da neko ne može da doputuje u Nemačku i da potom zatraži isplatu socijalne pomoći ili pomoći za nezaposlene. To mogu samo oni koji već duže vremena borave u Nemačkoj i koji su za to vreme plaćali doprinose.
Po pravilu važi: što su nečije kvalifikacije bolje i što bolje govori nemački jezik, to mu je jednostavnije da dođe i dugoročno ostane. Ako neko ima niže kvalifikacije ili nema završenu školu, vrlo je teško da pronađe posao i trajno ostane.
Tražim posao u Nemačkoj
Ko traži posao u Nemačkoj može zatražiti i „vizu za traženje posla“. Ta viza se dobija u ambasadi ili konzulatu Savezne Republike Nemačke. Pregled svih ambasada i konzulata Nemačke u svetu možete pronaći OVDE .
Čak i ako osoba dobije tu vrstu vize, ona još uvek ne može da radi. Ko pronađe radno mesto potom podnosi zahtev za dobijanje „dozvole boravka radi zapošljavanja“ (Aufenthaltstitel zum Zwecke der Erwerbstätigkeit). Nije potrebno da zbog toga napusti Nemačku, zahtev može podneti direktno u zemlji.
Dozvolu boravka može da dobije samo ako dokaže da može od svoje plate da finansira svoje izdržavanje.
Oni koji se već nalaze u Nemačkoj mogu da se, kao i ostali građani te države, obrate i Agenciji za rad. Radna mesta mogu da se potraže na brojnim portalima u internetu npr. OVDE .
Kako da pronađem radno mesto iz inostranstva?
Za dodelu radnih mesta strancima koji se nalaze van Nemačke zaduženo je posebno odeljenje pod nazivom ZVA pri nemačkoj Agenciji za rad . Radna mesta se mogu pronaći na raznim internet portalima ili direktno na internet stranicama pojedinih firmi.
Posao se lakše nađe ako se govori nemački jezik. Osim toga, potrebno je posedovati i dokaze o završenom školovanju i obuci (diplome). Priznanje tih diploma može se zatražiti preko posebnih internet stranica kao što su Bq-portal.de ili Anerkennung-in-deutschland.de .
Ako neko pronađe odgovarajuće radno mesto, postoji pravilo da on to mesto ne može da dobije sve dok se ne proveri da li za njega konkuriše neko od građana iz zemalja EU.
Izuzeci postoje u slučaju visokokvalifikovanih stručnjaka i ako neko ima diplomu za deficitarna zanimanja. To su zanimanja za koja se u Nemačkoj prijavljuje malo ljudi. U tom slučaju se odustaje od pravila koje nalaže prioritet za državljane zemalja EU. U pitanju su neki zanati te poslovi njege bolesnika. OVDE možete pronaći listu „deficitarnih“ zanimanja.
Želim da nastavim školovanje u Nemačkoj
Onaj ko ima mesto na nekoj školi ili mesto za obuku u nekoj firmi, ko raspolaže dovoljnim sredstvima za sopstveno izdržavanje, može da dobije ograničenu dozvolu boravka. Ona se izdaje na maksimalno dve godine i može da se produži.
Onaj ko dobije dozvolu boravka u svrhu školovanja, dobija i radnu dozvolu za posao koji može da radi maksimalno deset sati nedeljno. Ako je završio školovanje i želi da traži stalni posao, takođe može da zatraži i dobije produženje dozvole boravka.
Želim da studiram u Nemačkoj
Studiranje u Nemačkoj je moguće za osobe koje ispunjavaju uslove za upis na fakultet (univerzitet). U Nemačkoj je to po pravilu položena matura. Da li neka druga diploma stečena van Nemačke dolazi u obzir, proverava se od slučaja do slučaja. Više informacija o tome možete da pronađete OVDE .
Ukoliko je diploma stečena u domovini nedovoljna za upis fakulteta u Nemačkoj, može da se pohađa i takozvani „koledž za studiranje“. I u tu svrhu može da se podnese zahtev za dobijanje vize.
Ako je neko već dobio mesto na nekom fakultetu (univerzitetu) i ima dovoljno sredstava za život, taj može da dobije i dozvolu boravka. Bitno je da studiranje predstavlja glavni razlog boravka u Nemačkoj. Ne može, dakle, da se upišu neke vanredne ili studije preko interneta, pa da se onda zatraži dozvola boravka. Sa takozvanom „studentskom vizom“ može da se radi neki sporedni posao, ne duže od 120 dana u godini.
Za one koji su pronašli radno mesto u Nemačkoj
Ako je neko dobio konkretnu ponudu za posao, onda je mnogo lakše dobiti dozvolu boravka. On, opet, mora da dokaže da će dobijati platu koja je dovoljna za izdržavanje. Osim dozvole boravka, za većinu poslova je potrebna posebna dozvola Agencije za rad.
Za visokokvalifikovane, za naučnike, menadžere i posebna specijalna zanimanja to ne važi. Onima koji imaju fakultetsku diplomu nije potrebna dozvola za rad, nego potvrda da će zarađivati najmanje 48.400 evra bruto godišnje. U tom slučaju dobijaju „plavu kartu EU“ koja važi četiri godine. Pod određenim okolnostima, visokovalifikovane osobe mogu odmah dobiti i trajnu dozvolu boravka u Nemačkoj.
Greta Haman
Interesantne informacije za sve koji planiraju da se sele za Nemačku!