Šta je Hepatitis A, B, C i koje vrste hepatitisa imamo

 

ŠTA JE HEPATISTIS A, B, C, D, E, G

Koje vrste hepatitisa sve imamo i posledice koje nastaju

 

Hepatitis je zapaljenje jetre. Hepatitis se manifestira abdominalnom boli, povišenom telesnom temperaturom, hepatomegalijom (povećanje jetre) i dr. Neki se hronični oblici hepatitisa manifestiraju malim brojem znakova i simptoma i to tek kada je došlo do dugotrajne upale koja je dovela do zamene jetrenih stanica vezivnim tkivom, odnosno kada je došlo do ciroze. Alkoholni hepatitis najčešće nastaje nakon dugotrajne konzumacije alkohola i manifestira velikim brojem simptoma, neki od njih su: malaksalost, povećanje jetre, stvaranje tekućine u abdomenu (ascites).

Veliki broj lekova može uzrokovati hepatitis. Lek za diabetes Troglitazone, 2000. je povučen iz prodaje zbog uzrokovanja hepatitisa. Ostali lekovi koji mogu uzrovati hepatitise:

• Halothane (posebni anestetički plin)
• Methyldopa (antihipertenziv)
• Izoniazid (INH) i Rifampicin (antituberkulotici)
• Phenytoin i valproic acid (antiepileptici)
• Zidovudine (antiretroviral npr. protiv AIDS-a)
• Ketoconazole (antifungal)
• Nifedipine (antihipertenziv)
• Ibuprofen i Indomethacin (NSAID)
• Amitriptyline (antidepresiv)
• Amiodarone (antiaritmic)
• Nitrofurantoin (antibiotik)
• Neke ljekovite biljke i nutricionalni dodaci

Vrste hepatitisa 

amebni hepatitis izazvan Entamoebom histolyticom; vodi apscesu jetre;

anikterni h., u kojeg ne postoji žutica; obično u dece;

h. cholangioiitica, virusni hepatitis u kojeg dolazi do intrahepatičke holestaze zbog zapaljenja holangiola. Ima produžen tok;

epidemijski h., zapaljenje jetre koje je prouzrokovano virusima. Javlja se sporadično u obliku epidemije, a i inokulacijom infektivnog agensa putem parenteralno datog seruma ili ljudske krvi. Oboljenje se odlikuje degeneracijom i destrukcijom ćelija jetre s pojavom reakcije inflamacije. U ekstenzivnim nekrozama tkiva jetra je smanjena, purpurno-crvenkasta, na preseku s gradjom koja se ne raspoznaje. Žutica koja prati oboljenje nije u korelaciji sa rasprostranjenošću i stepenom oštećenja tkiva jetre. U većini slučajeva dolazi do restitucije promena na jetri bez posledica, mada i ciroza može da bude posledica prebolelog epidemickog hepatitisa;

h. fulminans, akutni fulminantni oblik virusnog hepatitisa u kojeg dolazi do difuzne nekroze hepatocita (akutna žuta atrofija jetre). Bolest se završava jetrinom komom;

holestazni h. cholangiolitica; homolognog seruma h., serumski hepatitis; hronični aktivni h., hronični perzistentni hepatitis;

hronični agresivni hepatitis je težak hronični oblik hepatitisa; na autoimunoj osnovi, s progresivnom nekrozom hepatocita, limfoplazmocitnim infiltratima i makronodulskom cirozom na kraju. Pozitivnost mnogih testova koji govore za autoagresiju;

hronični perzistentni hepatitis je blag oblik hroničnog hepatitisa u kojeg postoje ćelijski infiltrati u portnim prostorima i vrlo slaba nekroza hepatocita;

h. infectiosa, infektivni hepatitis, vrlo rasprostranjena virusna bolest jetre koja se prenosi fekalno-oralnim putem (virus A) ili parenteralnim, a verovatno i oralnim putem (virus B);

inokulacijski h., nosi još naziv serumski hepatitis, a nastaje parenteralnim unošenjem proizvoda ljudske krvi latentno inficiranih osoba. Inkubacija je duža (oko 100 dana) za razliku od infektivnog hepatitisa (10 do 40 dana). Anatomski postoje proširene nekroze ćelija jetre s infiltracijom ćelija zapaljenja, prouzrokovana promenama na tkivu jetre kao u žutoj atrofiji;

lupoidni h., hronični agresivni hepatitis uglavnom u mladih žena u kojeg postoje LE-ćelije u perifernoj krvi;

h. neonatorum, nepoznate etiologije koji se javlja brzo posle rodjenja, hroničnog toka koji se relativno često završava fatalno. Jetrene ćelije se pretvaraju u džinovske ćelije s više jedara, koje prati dugotrajna žutica, koja se završava cirozom jetre;

posttransfuzijski h., serumski h., izazvan virusom B. Ranije se smatralo da se isključivo prenosi parenteralno putem zaražene krvi ili njenih proizvoda, nesterilnim iglama i drugim instrumentima. Danas se smatra da se može preneti i oralnim putem. Inkubacija ovog hepatitisa mnogo je duža od infektivnog (epidemijskog) hepatitisa. U serumu ovih bolesnika u prodromalnoj fazi i u početku ikterusnog stadijuma može se otkriti australijski antigen (AuAg);

h. suppurativa, hepatitis praćen apscesima u jetri;

h. toxica, hepatitis izazvan direktnim dejstvom toksina na jetru;

transfuzijski h., serumski hepatitis;

trofopatski h., izazvan deficitom nekog nutritivnog činioca;

hepatitis virosa, akutni virusni hepatitis (AVH), kontagiozno oboljenje s pojavom žutice, oštećenjem jetre i poremećajem metabolizma. AVH izazivaju dva srodna virusa. Virus A izaziva »hepatitis A« (VHA) odnosno epidemički hepatitis, koji se širi fekalno-oralnim putem, te su česte epidemije. Virus B izaziva »hepatitis B« (VHB), koji se prenosi preko seruma ili krvi bolesnika, odnosno virusonoše, te zato ima i sledeće nazive: inokulacioni, posttransfuzioni, serumski hepatitis. Klasični AVH ima cikličan tok bolesti i prolazi kroz sledeće stadijume: preikterički, ikterički i stadijum rekonvalescencije. U početku je bolesnik umereno febrilan i malaksao, ima digestivne poremećaje, a posle 3-8 dana primećuje sve tamniju boju mokraće i sve svetliju boju stolice. Zatim nastaje ikterički stadijum koji traje 1-5 sedmica. Pojavljuje se ikterus, koji se pojačava do 10-15. dana, pri čemu se nivo bilirubina u krvi obično kreće od 8 do 20 mg %. Na kraju nastaje dugotrajna rekonvalescencija. Potpuno kliničko izlečenje nastaje posle 8-10 sedmica. AVH najčešće prolazi kao lako oboljenje, tj. kao anikterički oblik. Medjutim, sreću se svi stepeni u težini kliničke slike uključujući i smrtonosnu žutu atrofiju jetre, koja je, srećom, retka.

PREHRANA BOLESNIKA KOD HRONIČNE BOLESTI JETRE

Dijeta za hepatitis

Dijetalna ishrana je sastavni dio lečenja bolesnika s jetrenim oboljenjima. Ona je osobite važnosti za bolesnike koji boluju ili su bolovali od zarazne upale jetre – virusnog hepatitisa. Ispravnom dijetom postiže se brži i potpuniji oporavak, a nakon preboljenog hepatitisa dijetalna ishrana zaštićuje jetru i omogućuje joj potpuni oporavak i ispravnu funkciju.

Treba imati na umu, da je za jetrena oboljenja dobra i relativno obilna ishrana, koju treba provoditi prema sledećim uputstvima:

1) Hranu treba uzimati u što više dnevnih obroka, pri tome dnevni obroci moraju biti obilniji i kalorično vredniji od večernjih.

2) Suviše vruća i suviše hladna, te suviše začinjena jela su štetna.

3) Jesti treba uvek polako, bez žurbe. Svaku hranu treba dobro sažvakati.

4) Bolesnici moraju izbegavati masnoću u svakom obliku, a kod pripremanja jela treba imati na umu da se masnoće smane na najmanju moguću meru. Svinjska mast i loj su naročito štetni.

5) Kod jetrenih oboljenja naročito su vredna jela s mnogo belančevina.

6) Preporučuju se slatka jela.

7) Upotreba alkoholnih pića je STROGO zabranjena! Alkohol i kod zdravog čoveka oštećuje jetru, kod oboljenja od hepatitisa on izaziva neizlečiva oboljenja.

Dozvoljena jela i pića:

Supe: sve vrste nemasnih supa: supa od nemasnog mesa, ovčja, supe s jajetom i sve supe s kuvanim testeninama, pirinčom i krompirom.

Mesa i belančevinaste namirnice: teletina, jagnjetina, ovčetina, riba (bela), obrano mleko, obrano kiselo mlijeko, jaja.

Povrće: šargarepa, paradajz, špargla, krompir, mlade tikvice, karfiol, spanać, zelena salata. Povrće se može uzimati sirovo ili kuvano. Sve salate se mogu pripremiti s malo ulja ili sirćeta ili s limunovim sokom.

Voće: banane, narandže, grejpfrut, jagoda, borovnica, grožđe, jabuka, limun, trešnje, breskve. Sve voće treba biti zrelo i sveže.

Napitci: čaj, kakao, obrano mleko, bela žitna kafa, razni kompoti i voćni sokovi.

Zabranjena jela i pića:

Svinjska mast, loj, suvo meso, kobasice, salama, oštri začini i sosovi, pikantni sirevi, orasi, lešnici. Sva alkoholna pića bez obzira na postotak alkohola – vino, pivo, cider, rakija, viski.

 

www.prirodanadar.rs