Веселинка Стојковић
Биљана Ристић: Огњиште
Зељанче
Моја Србија
Зељанче од младог зеља –
Штавињка, кисељака, спанаћа,
Од белог зеља, тамног зеља,
Од лободе, од блитве, од репе…
Од баштенског, од ливадског зеља.
Foto-shutterstoc
Зељанче од младог црног лука,
Зељанче од зеља и младог лука,
Зељанче од дивљег лука.
Зељанче од перца празилука,
Зељанче од празилука,
Зељанче од зеља и празилука.
Зељанче од једног и другог
И трећег зеља заједно.
Зељанче од младих коприва.
Са сиром, киселим млеком, јајима.
Од чистог брашна (пшеничног),
Од кукурузног – друга је прича.
Зељанче од слатког купуса,
Зељанче од киселог купуса.
Свако зељанче има своје годишње доба.
Имају и више доба.
Зељанче од пролећне зелени – пролећно,
И зељанче од киселог купуса – зимско,
Имају краљевска места.
Имају ритуална места.
Зимско зељанче дочекује Божић,
Пролећно – слави Живот!
Свима је заједничко рубче,
Које као венац планински,
Као обала језерска,
Као обод шумски,
Као саће пчелиње,
И тако редом,
Као руб огњишта,
Чува своју равницу,
Своје језеро, своју шуму, мед,
Своје зеље под танким покривачем,
Своју ватру.
До првог залогаја –
Док дланом о длан, оде зељанче!
Тепсија се зачас испразни.
Али мајке су неуморне.
Зељанче буде и сутра, и прекосутра,
Само да су деца сита.
Ако је много деце, тепсија је велика.
Зељанче треба и да је танко,
Боље се испече, и слађе је.
У селу је увек било много деце,
Па су мајке месиле и по две и три тепсије,
Ако је било брашна.
Ех, како је свако зељанче било слатко!
Врање. Четвртак, 17. децембар 2015.