Kupovina preko interneta u Nemačkoj preuzima primat

Johanes je bio među pionirima. Još je osamdesetih godina pisao tekstove na svom prvom računaru dok su njegove kolege u redakciji uporno lupale po svojim pisaćim mašinama. Devedesetih, dok su njegove kolege tek oprezno otkrivale da na svojim računarima mogu igrati pasijans, on je već surfovao po svetskoj mreži. Ubrzo nakon toga je otkrio i da preko interneta može i kupovati i u prodavnicama sa drugog dela naše planete, daleko pre nego što je to i dobilo ime e-commerce.

Danas Johanes gotovo ništa ne kupuje preko interneta. Naučio je da ceniti šta znači dobar savet prodavca u nedalekoj trgovini i koliko je bolje nešto zaista uzeti u ruke i uporediti sa drugim proizvodima nego kliknuti na ekranu računara pored fotografije proizvoda i upisati broj kreditne kartice. A onda je taj prodavac i tu ako se kupljeno pokvari ili ako ne radi kako treba. Ako se zbroje vreme i novac kad se neispravni proizvod šalje internet-trgovini, onda i razlika u ceni više nipošto nije velika.

Kupovanje iz fotelje

Ali, čini se da je Johanes opet ispred svog vremena. Posebno u ovim prazničnim danima, internet-prodaja beleži nove rekorde. Iako će konačna računica biti poznata tek početkom februara, nemački trgovci su i više nego zadovoljni ovim Božićem. Za ovaj tradicionalni praznični vrhunac poslovne godine je Udruženje trgovaca računalo sa rastom od dva odsto u odnosu na prošlu godinu i ukupan volumen od 86,7 milijardi evra koliko će se potrošiti na poklone i pripremu za praznike. Trgovina još traje jer su mnogi pod jelkom dobili tek kovertu sa novčanicama koje će tek potrošiti ovih dana – i po svemu sudeći, prognoza će biti i premašena.

Od tog iznosa je već oko 11 milijardi evra u ovim danima potrošeno u internet-trgovinama. Zbog navale su u nekima od njih već u prvoj polovini decembra prestali da jamče da će roba biti isporučena pre Božića. S druge strane, posebno u malenim i trgovinama srednje veličine čak i u ovim prazničnim danima nije bilo mnogo razloga za radost.

Jer dok udruženje koje okuplja trgovce beleži rast ukupnog prometa, isto tako upozorava da bi već u najskorije vreme mnoštvo prodavnica u centru gradova moglo zauvek da zatvori svoja vrata: „Pre svega male i porodične trgovine izložene su sve većem pritisku. Do 2020. bi zbog ove strukturne promene moglo da nestane i do 50 hiljada prodavnica u Nemačkoj“, procenjuje Štefan Gent, poslovođa Udruženja trgovaca, u razgovoru za list Rur nahrihten.

Gradovima preti pustoš

To je već ozbiljan problem o kojem se govori i u Udruženju nemačkih gradova i opština. Njen čelnik, Gerd Landsberg, upozorava da „prazni izlozi u centru naših gradova vode u spiralu u kojoj sve postaje još gore. Centralni delovi naših gradova gube na atraktivnosti.“ Spirala o kojoj govori je jasna: pored prodavnice koja je oblepljena papirom na kojem piše „iznajmljuje se“ nikad se neće otvoriti nekakva ekskluzivna prodavnica, nego će pre biti da će i susedna radnja uskoro staviti katanac. Jer čitava ulica dobija ugođaj propasti gde više ni kupci ne zalaze.

U Nemačkoj je posebno kritično u gradovima na istoku zemlje. Tamo se zapravo poklopilo više trendova: osim sve češće kupovine preko interneta u tim pokrajinama je i sve manje stanovnika. Povrh toga, mnoge porodične trgovine na zapadu zemlje spašava samo što su u neko zlatno doba možda kupili i čitavu zgradu u kojoj se njihova trgovina nalazi. Kada bi morali da plaćaju i zakup prostora kao što to čine nove prodavnice u mnogim gradovima pokrajina Saksonije-Anhalt, Tiringije ili Saksonije i one bi već morale odavno da zatvore svoja vrata.

S druge strane, savetnička agencija za menadžment Porše konsalting je u anketiranju mušterija utvrdila da je svakom drugom ispitaniku „veoma važno“ da isproba nešto pre kupovine. „To je jasan glas za lokalne trgovine u gradovima“, smatra stručnjak te konsultantske kuće David Bleher. Povrh toga, 85 odsto građana Nemačke polaže „veliki značaj“ na lično savetovanje pri kupovini proizvoda vrednijeg od 500 evra – dakle kod kupovine nameštaja, računara ili elektronskih uređaja. Osam od deset mušterija je tada takođe spremno i da plati nešto više nego što bi možda platili preko interneta.

U potrazi za „cipelama života“

Tako je i Klaudija iz Kelna provela sate na računaru u potrazi za novim crnim cipelama kakve je, bila je uverena, morala da ima. Mnoge internet-trgovine obuće jamče da se naručeno može vratiti ako je proizvod neoštećen, što je Klaudija redovno bila prisiljena da čini. Neke cipele su žuljale, neke uopšte nisu bile „to“ što je videla na ekranu… Ukratko, poštar je doneo mnoštvo kutija proteklih dana, a Klaudija je takođe gotovo svakog dana odlazila u poštu da vrati neželjene cipele internet-trgovini.

Sve dok pre nekog vremena nije našla – kao što kod pripadnica lepšeg pola ponekad biva – „cipele svog života“ u prodavnici jedva tri stambena bloka udaljenoj od njenog stana. Doduše, te cipele nisu crne nego smeđe i takve uopšte nije ni tražila na internetu. Ali isto tako kao što obično biva, to ipak nije toliki problem: sad traži i suknju koja bi pristajala cipelama, nekoliko bluza bi takođe dobro došlo…