Poema za Božić…
MATIJA BEĆKOVIĆ: SLAVA, TEBI, BOŽE !
„Šta je skupa ovo svekoliko
Do opštega oca poezije.“
Njegoš
Slava Tebi Bože
Alfa beše nigde a ništa omega
Kad si sazdao sav svet ni iz čega
Bez igde ičeg im’o si od čega
Bez igde ikog znao si za koga
Bez nigde nikog sem sebe samoga
I onog Tebi jedinom znanoga
Silom sveljubećeg slova ljubljenoga
Setio si se svega i svakoga
A koga god si na biće pozvao
Već si ga po liku i imenu znao
I onako kako se razvidela tama
Videlo se kako stvaraš sebe sama
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini.
Bez prethodnika i istodobnika
Bez parbenika i sagovornika
Bez učitelja i bez urednika
Bez recenzenata i predgovornika
I bez lektora i bez korektora
Bez pera papira trica i kučina
Oče slobodnog stvaralačkog čina
Bez poetika kalupa modela
Sebe si uzeo za uzor svog dela
I sve što je svoga lika ugledalo
Bilo je Tvoje verno ogledalo
Slava Tebe Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Čim reče kopno nebo voda trava
Vide da je dobro i da je reč prava
I kako si koje slovo proslovio
Novi jezik si izjezikotvorio
I kako si koji slog izgovarao
Nove svetove si olicetvarao
Zmija i jabuka i jaje i pčela
Prve su reči prešle i na dela
Tvojim ustima što je urečeno
Došlo je u život u reč obučeno
I za ižicu si zadnju od počela
Vezao sudbinu celokupnih dela
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Silo što okean čupaš iz korena
I polažeš ga Sebi pred kolena
Sluša Te svaki šum bez pogovora
Pokoravaju Ti se i kopna i mora
Kao reč Te nije niko poslušao
Nit si ikom teži zadatak zadao
Nit se umarala nit izneverila
Dok je sudbinu svoju ispunila
Vaseljena se u reči začela
Iz nje se izlegla sva nebeska tela
I slava joj stigla do vrhunca
I kotur Zemlje tera oko Sunca
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Sve što je iz Tvoje reči isplivalo
Vidno i nevidno veliko i malo
Prva su pevanja nad skazima skaza
I prve pobede tačnoga izraza
Nebeske vode i ledene gore
Neprevaziđene su žive metafore
Ptice i krtice bašte na dnu mora
Stilske su figure Tvoga pesmotvora
A gde Si mašti pustio na volju
Izeleni zelen po Svom pustopolju
Gde god je greben nad ponorom stao
Tu si se od reči i Ti uzdržao
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Svim što je bujalo sjalo promilelo
Otpočeo Si svoje stihodelo
A boje zvuci oblici mirisi
Mladalački su Tvoji rukopisi
Puž i pauk su Ti rana ostvarenja
I nepojamno smela poređenja
Prosjaji prostrujci svitaju razdanci
Neprocenjivi su srećni pronalasci
Krila u jajetu biseri u školjci
Nezaboravni su duhovni pogoci
Repovi kljunovi i kreste i rese
Bez premca efekti akcenti finese
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Nema pesništvo većeg iskoraka
Od razmaka između svetlosti i mraka
Klik belog orla i crnoga kosa
Sva simbologija Tvojega eposa
Plava mesečina nebesa beskrajna
I sva ostala sredstva izražajna
Gde je reč dostigla svoju pravu meru
Uznoseći slavu nevidljivom peru
I svaka travčica širom zemljopisa
Samo je faksimil Tvojega potpisa
I sve što je iznad i ispod nebesi
Dokaz je da Si onaj koji jesi
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Najpre si sažetu u jednom mikronu
Uskladištio celu vasionu
A u mikronovim mikron mikronima
Vence vasiona u vasionima
Najmanja čestica je najveća planeta
Gde si sva Sunca čuvao sažeta
Nebo si smotao i u trun savio
I najsitniji prostran mu je bio
I nisi ga nikom iz ruku davao
Smanjivao ga i povećavao
Umivao ga češljao kitio
Dok si nad pesmom pesmu iznitio
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Kad je najdalje s najbližim spojeno
Prelo je crno jaje oznojeno
I trunčica se svetla ispilila
Iznad nedoglednih dina ništavila
A od Tvoga glasa zvuka i imena
Zajapurila se tmuša nepismena
Gledao si svoje reči ispred Sebe
I one su prvo ugledale Tebe
Više no ikad je u rečima bilo
Nešto ljudsko je iz svake virilo
Ništa živo nije još propiskavalo
Niti je pile propijuktavalo
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Oduvek postojiš pre sveta si bio
I niko ne zna kad si se rodio
Iz veka vekova kad Te put naneo
Glas se kroz gluva prostranstva proneo
Da je budućnost i zdrava i živa
Da je daleko ali da je ima
Sve žive duše ka njoj si pozvao
A kuda da idu samo si Ti znao
Sada su samo traženi junaci
Za zadati život po Tvojoj čitanci
Da smisao svega iz nje gonetaju
A smisao je da ga i ne znaju
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Kresivom si čoveka u trud ukresao
I od rebra mu ženu istesao
Jer nije dobro da čovek sam bude
Samoća je za Boga a nije za ljude
U prah od zemlje si nausto dahnuo
I u blato živu dušu udahnuo
Pred kojom svako znanje odustaje
A počinje tamo gde znanje prestaje
O njoj ne može niko ništa znati
Samo pesnik je može nazirati
Niko mesto drugog ne može živeti
Ni pričestiti se ni ispovediti
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Gde god je koja suknula varnica
Iz Tvojih košnica i radionica
Otvarala se nova pozornica
Postavljana nitra i stvaraonica
Gde se plete veze prespaja pretkiva
Predivo velikog Tvoga narativa
Dovodi u vezu što se razdesilo
Spaja što spojeno nikad nije bilo
I prebacuje sve na onu stranu
Transponovanu i resetovanu
Bez ijednoga truna suvišnoga
S čunka i tocila trancendentalnoga
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Za šestodneva si ceo svet stvorio
Uvremenio i uprostorio
Al’ sve jednom zauvek nisi obavio
Pa ostavio i zaboravio
Nego i dalje stvaraš i pretvaraš
I nikad ne staješ niti se umaraš
A zidanica što je izidana
Rukama ljubavi i čistih usana
Zaglavnim kamenom nije dokončana
Ni pod krov stavljena za nedelju dana
Niti ta nedelja sedam dana ima
Već sedam dana traje vekovima
Slava ‘Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini.
Od bića po Tvojoj slici i prilici
Najverniji su Ti odlivci pesnici
I gde god se plameni poeta rodio
Sebe si u njemu još jednom odlio
Sve što si na svojoj nitri izatkao
Pesničkom si bratstvu podatkivao
Sokoleći ga da se ospoljava
S tobom ramenuje gornja nadpevava
I od začelja i od prapočetka
Sve prepočinje s Tvojeg započetka
I netremice drži večnu stražu
Za slučaj da nešto imaju da kažu
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Nisi naučio ništa niotkoga
Ni podražavao nikada nikoga
Niko pre Tebe nije reč rekao
Niti s manje reči više postigao
Slavoslovio si i nisi prestao
A Bog si ostao i pesnik postao
Svet je Tvoja knjiga slika i prilika
A pesme su dela neznanih pesnika
Što od stvorenoga novo prestvaraju
I od sazdaoca presazdavaju
Svaka pesma ima više autora
U Tvojoj o tome nema ni govora
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Od svih svemira bezdana vidika
Dublji je svemir i bezdan jezika
A u jeziku svakog naciona
Svi su jezici i sva vasiona
Stvoreni zbog nekog razloga i smisla
Kao delovi Božjega promisla
A pesniku je svakom otadžbina
Ona nepoznata daleka jedina
Čiji je građanin jedino i bio
I nikada je nije napustio
Da ne peva jedan ceo život jedno
Već da svi pevaju to jedno zajedno
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini.
Klikom na miša na početku sveta
Započela je era interneta
S najveće daljine njim si upravljao
Do zadnjeg pauka mrežu razgranao
U devet jama što se ikad krilo
Niko nije znao koji je svet stvarni
Koji digitalni koji izmaštani
Postoji li svemir i Zemljina kugla
Ili su skinuti sa Tvojega gugla
Dovoljno je jedno slovo ukucati
Pa za čas tili sve tajne saznati
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Samo onaj koji iza svega stoji
Zna šta postoji a šta ne postoji
Gde je tačka stajna a gde prestonica
Onome čije carstvo bez granica
Ima li sveta sem izmišljenoga
Svepočetnoga od Bespočetnoga
Svestvorenoga od Nestvorenoga
Da uđe u radost Gospodara svoga
Svo blago ispod nebeskoga svoda
Oda je u počast pesničkih sloboda
I dok god bude bilo poezije
Tu je i njen Tvorac i onda kad nije
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Alfa na početku postaće omega
Suština stvari i smisao svega
I biće pesma i nesmrtno slovo
Samo ono što je moderno i novo
I neće nestati pesme ni pesnika
Dok god pesnik bude svirala jezika
Da dopisuje knjigu bez stranica
U pesmi nad pesmom nad piscima pisca
Smakom sveta su svaki čas pretili
A kad god je bio nisu primetili
A onaj ko je verovao Satani
I sam je bio na njegovoj strani
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Gde nije niko pesnici su bili
Sve što nije bilo to su zapamtili
Ko god je srknuo iz svoga korenja
Zna da je stvaranje duša ostvarenja
Svetlo netamnelo vodo nečekana
Ime nenošeno dušo nepredana
Ko huli na ljubav i lepotu sveta
I kad ima snage ne ima talenta
Niti je čovek Gospoda stvorio
Nit je tajnu života otkrio
Zato ni Tvorca ne može ubiti
Nit će miglior fabbro iko drugi biti
Slava Tebi Bože pesniče jedini
I aliluja Tvojoj tvorevini
Matija Bećković
Priredio: pf Velibor Mihić, dipl. fil.
oOOo
Majstorski! A čista magija.