Prenosimo…
O IZDAJI I KRAĐI
Odbrana srpskog jezika i ćirilice od branitelja iste
U novogodišnjem i božićnom broju NIN-a, preneo sam optužbe samozvanih „branilaca ćirilice“ koji tvrde da i Matica srpska i SANU sprovode „hrvatsku jezičku politiku“ i da su to svojevremeno činili čak i Aleksandar Belić i Pavle Ivić, u želji da „srpski narod polatinče i pounijate“.
Čitalac, potpisan kao „Stari Vujadin“, sad mi piše: „Očekivao sam da ćete odgovoriti na te čudne optužbe, makar da biste odbranili uspomenu na dvojicu velikana. U sledećem broju, međutim, vi ste prešli na druge teme.“
Šta da vam kažem, čika Vujadine? Optužbe za izdaju u Srbiji padaju vrlo lako, a najlakše kad su u pitanju jezikoslovci. Pogledajte, samo, tog Vuka Karadžića: živeo u Beču, družio se sa Slovencem Kopitarem, oženio se Švabicom, ćerci dao ime Vilhelmina, posećivao Getea i druge Nemce, postao dopisni član Akademija u Beču i Berlinu, dobijao počasne doktorate s nemačkih Univerziteta!… A, tek, Đura Daničić? Otišao, zamislite, u Zagreb, i tamo Hrvatima, latinicom, pokrenuo „Rječnik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti“, JAZU, one iste koja će u naše doba promeniti ime u HAZU! Šta, onda, da očekujete od Belića, Ivića i njihovih naslednika?!
Uzgred, jedna od glavnih zamerki srpskim lingvistima u pomenuta tri pisma je da su se „perfidno politikantski… odrekli imena našeg, srpskog jezika, i zamenili ga Belićevim izmišljenim nazivom srpskohrvatski jezik“. Ako naši pismopisci veruju da je Belić „izmislio“ termin srpskohrvatski, varaju se. Taj termin je prvi upotrebio Jakob Grim, nemački filolog, još 1824, u predgovoru svog prevoda Vukove srpske gramatike.
Tokom devetnaestog veka i drugi slavisti širom sveta, prihvatili su taj dvočlan naziv jer su se uverili da ko jednom nauči srpski ne mora ispočetka da uči hrvatski i obratno. Jedino se na Balkanu ta bliskost smatra za nesreću, pa u jednoj državi razbijaju ćirilične table, u drugoj neki lingvisti optužuju Hrvate da su Srbima „ukrali“ jezik kao zamenu za svoj kajkavski i čakavski, dok u trećoj jedan profesor (Ferid Muhić iz Sarajeva) tvrdi da postoji, zapravo, samo, bosanski jezik, posvedočen još u 17. veku, a da su ga Srbi i Hrvati kasnije prisvojili i nazvali ga sopstvenim imenom.
Autor teksta: dr Ivan Klajn
Izvor: nin.co.rs
Priredio: pf Velibor Mihić, lingvist
oOOo
Немци су признали и Косово за „државу“, као што су Немци предлагали „српскохрватски језик“, али је Белић тај који се код нас питао и он се приклонио данас мртвом називу „српскохрватски језик“, господине Клајне. Не би требало да ми све признајемо оно што одговара Немцима.