Kako da uđemo u sami sebe! (KOLUMNA)

A SPISAK JE PODUGAČAK!

Lako je ući u Evropsku uniju, ući ćemo i mi, jednog dana, kud svi Turci, tu i jadni Mujo, ali… pre (!) tog (!)…

Idem iza njega i gledam ga, milo mi da ga vidim, bio mi je profesor na Filološkom fakultetu, dr (doktor) nauka, predavao mi je ruski jezik na grupi (naziv grupe poznat autoru!), predivan stručnjak, potkovan pedagog… dakle, ide ispred mene glavnom beogradskom ulicom… i jede jabuku… Kad zagrize, spusti ruku, vidim je u njegovoj ruci… Pa opet, tako se jede jabuka, doduše, ne na ulici, ali… Pa ogrizak baci preko ramena!…

Posmatram je, ženu srednjih godina, na pijaci, kupuje paprike. Preko leve ruke, prebacila je torbu i istom rukom drži kesu koju joj je dao prodavac. Desnom rukom uzima paprike, tri stavlja u kesu, a jednu u torbu!… Pa ponovo: jednu u kesu, jednu u torbu!… Pa pruža kesu da joj prodavac izmeri!…

Sjajan lik, velik administrator, organizator, inovator, istaknut stranački član, vredan do… On je sekretar u jednoj beogradskoj opštini (naziv opštine poznat autoru!). Oženjen je, ima divnu suprugu, imaju dvoje odrasle dece u srećnim brakovima, ali… on ima ljubavnicu… Čitam u večernjoj štampi: poginuo s ljubavnicom u kolima na putu Beograd – Novi Sad!… Nekad se s ljubavnicom vozilo odvojenim kolima, pa uzimane odvojene sobe u hotelu, pa. tek, kad padne mrak… prelazilo se iz kreveta u krevet!… A vidi, ti, ove bahatosti: bruka nad brukama!… I ode život!… Nije mi jasno kako je potpisnik teksta znao da mu je, to, ljubavnica!…

Svojim očima, što se kaže, gledao sam, dakle, niko mi nije pričao, prepričavao, podmetao… a radi se o dva približno slična slučaja, s tom razlikom što je u prvom slučaju tramvaj, a u drugom autobus gradskog prevoznika… Kočničarka… što je smešno, kao da, samo, koči, a ne vozi!… tramvaja – lepo vozi – ali i – lepo plete!… Da ponovim: dok vozi, ona plete!… Dugačkim pletećim iglama!… Na stanicama, prekine pletenje, uredno otvori vrata, pa, kad krene, plete, i dalje!… „Ubila“ se za Evropu!… Drugi „evropski“ slučaj: vozač autobusa na liniji 23 – Vidikovac – Krnjača – čita novine! Novine „drži“ na volanu, i čita! Malo gleda napred, malo u novine… i dan prolazi!… Ova dva slučaja jasno pokazuju… šta?… U pravu ste: i ja, to, isto, mislim!…

Svakako, bez ijedne-ikakve dozvole, sazidao je lepu kuću na sprat nasred reke, na simpatičnoj maloj rečnoj adi (ostrvcetu) od šljunka i peska, i, šta – njegovi radnici kopaju pesak i šljunak i njegovim kamionima se odvozi državna svojina njegovim mušterijama u (njegovom!) gradu, u (njegovoj!) okolini i širem (njegovom!) okruženju!… Pa kako je, to, postigao?!… Lepo. provereno: ispod ruke!… U taj njegov marifetluk, ugradili su se, počev od… do.. pa, čak, i… do… itd.!… Jedno muško ime se, tu, stalno pominje, neki g. Mito… Ko je taj Mito?!… Kako, ne treba velikim početnim slovom nego malim?!… Aha!… na to ste… itd. Zar ima, tog, kod nas!…

Niko-i-ništa… postaje – zna se kako! – neko-i-nešto i, s obzirom da ima četiri sina – počeo da zida kliniku, ma kakvi kliniku, Kliniku, još bolje KLINIKU za… Kliniku na 4 (on kaže četr’i!) sprata, svakom sinu po sprat! Pedijatrija, interna, psihijatrija, ginekologija… Ili: stomatologija, kardio-vaskularne bolesti, urologija, oftalmologija.. Ili… da ne pretpostavljamo, to zavisi za koju granu medicine se opredele njegovim sinovi! Zato četiri sprata, tata hoće da ih osigura za života!… I šta?… Odustao!… Od gradnje!… Ne, nije zbog tog… Ni zbog tog… Nego?… Pa, proradio srpski ključ: ‘teli da ga biju a, to, bogami, nije prijatno!… Odustao je: sigorno je sigorno, njegov je komentar! Navatiraće se, on, na drugi način, deca ištu!… Kad uđemo u Uniju, ovo, bogami, neće mo… itd.

Neugledan ali veoma sposoban… U osnovnoj školi, ničim se nije isticao, naprotiv, niko ne bi ni pretpostavio da će… on… takav kakav je… jednog dana da… itd. Ali, već na studijama medicine, pokazao je svu raznovrsnost svog dara: (pro)plivao je kao riba u vodi!… Uči da svira na gitari, nauči, svira… dok studira medicinu!… Redovan je u školi borilačkih sportova, ma, ima pojas-taj-i-taj… dok sudira medicinu!… Često menja devojke… ja znam za tri… dok studira medicinu!… Obožava biciklizam, ima trkački bicikl, često je u Mađarskoj i Rumuniji, poslovno!… Kakvi poslovi… dok studira medicinu… objasnite?… Pa, on, samo – švercuje!… Šta, ne znam ali stalno je tamo-amo, preko grane… dok sudira medicinu!… Čim je završio medicinu uz naveden trud i talent – postao je važan badža u gradu na… Već treći brak!… Već treće dete!… Svaka čast i čest!… Sad ima vilu na obali Palićkog jezera, garažu za auto, marinu za jahtu!… Kad mi se javi, s ponudom da idem s njegovim društvom u lov, kažem, ni-pet-ni-šest: nisam ovde, izašao sam!… A kakav je, on, lekar, to možete, sami, zaključiti: do-nekle – darmol, od-nekle – aspirin!…

Slučaj koji sledi… na našem dugom mukotrpnom klizavom punom iznenađenja prepreka… glava i glavica koje treba otvoriti i… tako, to,,, dakle, na putu do EU je – iz jednog velikog šumadijskog grada (naziv grada poznat autoru!)… Sin, baš, predugo studira medicinu! Što se kaže, prekardašio! Godina za godinom prolazi, a kraj studija se ne vidi… Otac, već, počeo da bogoradi: bre, sine, kad ćeš, već, jednom da privedeš tu medicinu kraju?!… Svi pre tebe odavno završiše medicinu, a ti – jok!… Tako danas, tako dogodine… i… jednog lepo dana – sin kaže tati: „Tatko, postao sam doktor!“… A tata, prvo poljubac u čelo, pa koktel u Opštini, pa, bogami, sina zaposlio u Domu zdravlja, radno mesto: lekar opšte prakse, ali… Dođe dan kad je trebalo da ga – kao i druge njegove kolege – Dom pošalje na specijalizaciju, ali… on… nikako da pokaže diplomu!… Danas-sutra… te ne može da je nađe, te zaturila se, ali… on će, sigurno, koliko sutra… Ne vredi: ne donosi diplomu! A mora da je pokaže-priloži direktoru… dok, jednog dana, direktoru ne prekipi pa pozove Medicinski fakultet: nek pošalju kopiju diplome, treba njegovom lekaru za napredovanje u… ali, gle!… nema ga u spisku završenih! Naravno, kad nije ni zavšio! Ostao na drugoj godini… i tu stao!… A radio kao lekar!… I ljudi se prisetili: čim je neki teži slučaj, on ima hitan telefonski poziv! Pa kolega vadi kestenje!… Za ovakvima vapi EU!… Spremnim na sve!… Kad se bruka Lazareva pročula, postao je dr Laža!… Nema te sile koja će mu taj nadimak skinuti, čak – predržite se da ne padnete sa stolicu! – što je on, zaista, kasnije, zagrejao stolicu, zavšio medicinu, sasvim uredno i redovno, što je, posle, i specijalizovao jednu granu medicine, što je dobar lekar, ali… ostade – dr Laža!…On više ne laže, ali, lagao je, nekad! Srbi pamte! A, tek, Šumadinci!… To su Srbi koji najduže pamte!…

Na kraju ovog priloga, a ne radi se o… u ovom slučaju koji sledi i konac dela krasi… plagijatu, ni o… kao ni o… već o… strpite se, on je pronašao način kako da zaradi na lak način… Ne tvrdim da tog nema ni u drugim državama, pa ni u državama EU, ali… ovo je naš slučaj… slučaj pomoću štapa, kanapa i pomalo (oko-ho!) lepka!… Evo šta je smislio… On, lepo obučen, kulturan, obrijan, okupan, očešljan, osmeh (na licu… pardon!… ne treba na licu, nije na ramenu!)… sedi na nekom prometnom delu ulice, najčešće kod pijace, i nudi da, na licu mesta, ispiše natpis za vaša vrata, ime i prezime, sprat, broj stana… Ima uzorke, cene, sve kako treba, ali… U nekom odlučujućem trenutku, kad on, genije kakvog je majka rodila, to oceni, kao uzgred vam spomene da bi mogao da vam sredi svedočanstvo, diplomu, uverenje, majstorsko pismo, porvrdu, rešenje i sl.!… Kaže da nije mogo skup! Napravio bi, to, bez greške! Njegov falsifikat je nemoguće otkriti jer ima sve: sve vrste hartije, sve vrste tuševa i mastila, sve vrste pera, sve vrste pečata… uključujući i suv… i voden… što nema, napravi dok rukom-o-ruku!… Košta… pa, kako se dogovore!… Bio bi, to, original falsifikata!… Iz drugih izvora, saznao sam kako je došao na tu ideju: pok. slikar Tapi, u jednoj TV-emisiji, ispričao je: kad je bio mlad, još dečak, crtao je vozne železničke karte i tako proputovao evropski svet! Njegove vozne karte, bile su vernije od originala!… Tako i naš junak, pozajmio je, samo, Tapijev trik… Kako?… Elektroprivredna škola… Stomatološki fakultet… Srednjotehnička škola… Škola za primenjenu… Hemijsko-tehnološki fakultet… Potvrda o položenom profesorskom ispitu… Medicinska škola u… Koje godine hoćete da završite?… U redovnom školovanju ili vanredno… samo recite!…

Autor: Velibor Mihić