U SPOMEN NA 40 MUČENIKA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 22. marta slave praznik Mladenci, uspomenu na Svetih 40 mučenika koji su svoje živote dali za hrišćansku veru. Običaj je da se na Mladence posećuju parovi koji su brak sklopili u prethodnoj godini i da se daruju.

 

Praznik Mladenci, koji proslavlja crkva, posvećen je četrdesetorici Sevastijskih velikomučenika i nema direktne veze sa načinom proslavljanja Mladenaca u našem narodu, ali na posredan način ipak ima. Pošto se praznuje u vreme prolećne ravnodnevice i buđenja proleća, na prenosan način mladi bračni parovi treba da dobiju snagu i energiju vremena koje dolazi.

mladenci

Mladenci su posvećeni uspomeni na stradanje Svetih četrdeset vojnika jednog puka u gradu Sevastiji, koji su 320. godine prešli u hrišćanstvo uprkos izričitoj carevoj zabrani. Zbog svoje vere, ovi hrabri hrišćani su najpre bičevani, a zatim bačeni u tamnicu.

Kada je otpočelo gonjenje u vreme cara Licinija, oni su izvedeni na sud pred vojvodu, i ovaj im je zapretio da će im oduzeti čast vojničku, na šta je jedan od njih, sveti Kandid, odgovorio: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega“.

Praznik mladih bračnih parova uvek se obeležava u vreme Vaskršnjeg posta. Međutim, kada Mladenci padnu u Čistu sedmicu, pravilo je da se pomeri u vikend pre. Proslavljanje Mladenaca kao praznika mladih bračnih parova postalo je intenzivnije sedamdesetih godina prošlog veka. Od crkvenog praznika Svetih 40 mučenika ostalo je mešenje kolača – mladenčića, kojim se pored ukućana daruju i mladi bračni parovi.

Praznik proslavljaju bračni parovi u prvoj godini braka, tako što u svoj dom primaju goste, koji donose poklone i na taj način pomažu mladencima na početku njihovog zajedničkog života. Smatra se da na Mladence moraju doći svi koji su bili na svadbenom veselju.

Dvadeset drugi mart je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani ljubavlju Hristovom, pa se tako i na venčanjima u crkvi mladencima stavljaju venci. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.