SVAKI ZANAT JE ZLATAN, A PEKARSKI NASJLAĐI

Crtica iz svakodnevnog života otkriva nam šta znače vešte ruke majstora za burek, koji svoje pekarske proizvode peče na neuobičajenom mestu… ili se bar tako naizgled čini.

 

Blizu Vidikovačke pijace, u Beogradu, na jedno stotinak metara, u uličici prometnoj kao Knez-Mihailova, zapazih novootvorenu pekaru s čudnim nazivom: „HLEB S PATOSA“ (!)

o siru

Viri prodavačica kroz šuber, pitam je za patos, čudim se… Ko će, bre, da kupi hleb s patosa, s poda, a ona, mirno, nisam u pravu, kaže, patos nije ono na šta mislim, nije pod nego se odnosi na kameni deo pekare na drva!

E, to je, onda, druga stvar! Izvinjavam se!

Uzmem burek, tek da probam, nikad nisam jeo s patosa.

Tog dana sam uzeo burek sa sirom. Izvanredan! Kao u dobra stara vremena, nalik na burek sa sirom koji sam jeo u Aleksincu, Nišu, Leskovcu, Zemunu, Novome Sadu, na Dorćolu. Ma ne nalik već baš onakav kao preslikan!

Sutra, da promenim, uzeo sam burek s mesom. Izvanredan! Kao u dobra stara vremena, nalik na burek s mesom koji sam jeo u Aleksincu, Nišu, Leskovcu, Zemunu, Novome Sadu, na Dorćolu. Ma ne nalik već baš onakav kao preslikan!

Pa otkrijem: majstor Veljko, tu, da ga mušterije lako vide, kroz šuber i izlog, kao u nekoj bajci o čarobnom pekaru, čist, uredan, uigranim pokretima vrhunskog majstora ove veštine, mesi burek, a tu se i peče!

Pitam ga gde je učio zanat.

Kaže: u Mlinsko-pekarskoj industriji, u Beogradu. Nije trebalo ni da pitam.

E pa, sad mi je jasno: iz prave najveće škole, pravi najveći majstor na radost i ukus potrošača, gladnih originalnih stvari a ne kopija i falsifikata!

Ko jednom kupi, opet će!

S patosa!

Iz majstor-Veljkove ruke, tu, iz pekare, u pekari!

Autor: Velibor Mihić