LEČENJE POTIŠTENOSTI
Šta je depresija, kako nastaje, uzroci depresije i kako se leči anksioznost i potištenost kao posledica depresije
Samo ime depresija dolazi od latinske reči i znači potištenost. Kada lekari govore o depresiji, misle na niz srodnih psihofizičkih stanja koje karakteriziraju poremećaji raspoloženja, tj. afektivni poremećaji. Oni se prepoznaju kao sniženo raspoloženje, negativni osećaji, te crne misli. Prate ih i telesni simptomi poput umora, iscrpljenosti, te poremećaja sna i apetita.
Ko oboleva od depresije
Podaci govore da trenutno od depresije boluje 3 do 4 posto stanovništva industrijski razvijenih zemalja. Zasad se čini da su žene ugroženije od muškaraca, jer se kod njih depresija dijagnosticira dva do tri puta češće. Trenutno u Hrvatskoj od nekog oblika depresivnog poremećaja pati između 100.000 i 200.000 osoba, a svaki peti Hrvat doživrće barem jednu depresivnu epizodu u životu. Prema podacima, oko 15 posto najteže obolelih, koji su lečeni u bolnici, sami okončaju vlastiti život zbog velike patnje. Smatra se da više od dve trećine samoubistava počine bolesnici koji su u teškoj depresiji.
Šta uzrokuje depresiju?
Depresija je bolest centralnog nervnog sistema koja nastaje zbog promena u živčanim stanicama i hemijskim procesima u mozgu. Najčešći uzrok za razvoj bolesti su spoljni činioci, kao što su pretrpljeni stres, nepravilna prehrana, manjak svetla, slaba telesna aktivnost, alkohol te neki lekovi i narkotici. Pokazalo se da neke osobe imaju urođenu sklonost (predispoziciju) depresiji, koja se genetski prenosi. Biološka psihijatrija stoga govori o depresivnoj građi, koja je zapisana u genetskom kodu, a označava osobitu sklonost razvijanja depresivnoga poremećaja.
Simptomi depresije
Depresija se može prepoznati po nizu simptoma, a svaki se bolesnik jačinom i vrstom simptoma razlikuje od drugoga. Najčešći simptomi depresije su:
- potištenost, turobno raspoloženje, navala crnih misli i osećanja;
- intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača;
- osetljivost, ranjivost, razdražljivost („sve mi smeta“);
- strah, teskoba, zabrinutost, strepnja („nešto strašno će se dogoditi“);
- pesimizam, beznađe i bespomoćnost („nema mi spasa“, „nikad mi neće biti bolje“);
- osećaj bezvrednosti, krivice i suvišnosti („niko me ne voli“, „niko me ne treba“);
- osamljenost, osećaj nepripadanja ili nezaštićenosti („potpuno sam sam na svetu“);
- nesposobnost uživanja u ranije ugodnim stvarima ili aktivnostima („ništa me ne veseli“);
- bezvoljnost, letargija („ništa mi se ne da“);
- oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja;
- umor, iscrpljenost, manjak energije;
- značajno smanjen ili povećan apetit;
- nesanica ili prevelika potreba za snom;
- telesni bolovi koji nemaju telesne uzroke;
- želja za smrću ili planiranje samoubistva („ne mogu više izdržati“, „bolje da me nema“).
Lečenje depresije
Prvo pitanje koje se nameće kada nas pogodi depresija je šta učiniti. U svakom slučaju treba potražiti pomoć lekara. To može biti lekar porodične medicine, koji će sam prepisati antidepresivne lekove ili će po potrebi obolelog uputiti psihijatru. Može se otići i psihijatru koji ima privatnu praksu. Na žalost, veliki broj obolelih teško prihvataju da boluju od psihičkog poremećaja i s nelagodom odlaze psihijatru.U lečenju depresije najčešće se koriste lekovi, tzv. antidepresivi. Oni uklanjaju ili ublažavaju simptome bolesti u roku od jednog do šest nedelja, a mogu se kombinovati i s drugim postupcima te psihoterapijom. Antidepresive valja uzimati neprekidno i tačno prema uputstvu lekara, bez odstupanja ili „improvizacija“ kojima su oboleli ponekad skloni. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje uzimanje antidepresiva i šest do deset meseci nakon nestanka simptoma, a neki stručnjaci zagovaraju višegodišnje ili čak doživotno uzimanje lekova kod pacijenata s hroničnom depresijom.
Prirodni preparat protiv depresije koji vam preporučujemo su BioMind kapi protiv depresije i anksioznosti. Potpuno prirodan biljni suplement koji se koristi kod lakših oblika depresije, kao pomoć lekovima kod hronične depresije i uspešno pomoćno sredstvo za odvikavanje od antidepresiva. BioMind kapi jačaju vaš imuni sistem i nerrvni sistem, podstiču vitalnost i stimulišu nervnu otpornost. Mogu se bezbedno piti uz lekove, nemaju kontraindikacija sa lekovima, ne stvaraju zavisnost i nemaju nikakvih nus pojava. Naručite ih na kućnu adresu mailom [email protected] ili telefonom 065 970 7777
Vrste antidepresiva
Na tržištu postoje deseci antidepresiva koji su prema svome delovanju svrstani u nekoliko glavnih skupina. Glavne skupine su inhibitori monoaminooksidaze, triciklički antidepresivi te inhibitori ponovne pohrane serotonina. Svima je zajedničko djelovanje da pojačavaju delovanje jednog ili više neuroprenosnika te tako ublažavaju simptome.
Šta treba znati o uzimanju lekova protiv depresije
- Antidepresivi NE deluju odmah, poput aspirina ili sredstava za smirenje. Ovisno o obliku bolesti, potrebno je između jednog i šest nedelja da lekovi dovedu do poboljšanja. Presudno je da se uzimaju neprekidno i uz potpuno pridržavanje uputa.
- Sve vrste antidepresiva podjednako uspešno suzbijaju simptome depresije kod gotovo 80 posto obolelih. Kada se jedan lek pokaže nedelotvornim, lekar može povisiti dozu istog leka, prepisati drugi lek (najčešće s drukčijim mehanizmom delovanja), ili prvom leku dodati drugi lek.
- Antidepresivi ne izazivaju ovisnost. Ako pacijent mora lek uzimati dugoročno, to je zato što to zahteva priroda bolesti, a ne zbog toga što lek stvara ovisnost.
- Antidepresivi ne ometaju obolelog u rešavanju problema u životu, ako problemi postoje. Zapravo, osposobljavaju ga za njihovo rešavanje.
Najbolji biljni antidepresiv koji nema nus pojave kao klasični antidepresivi su biljne kapi BioMind Plus koje deluju na potpuno prirodan način. Često se koriste uz lekove i kod odvikavanja od lekova da se ubrza oporavak.
Psihoterapija i depresija
Psihoterapija je dobrodošla pomoć depresivnom pacijentu, prvenstveno u razdoblju prije nego počnu delovati lijekovi. Kada mu se stanje poboljša, od terapeuta može naučiti neke praktične „antidepresivne“ veštine: kako se kvalitetnije ophoditi s ljudima, kako bolje organizovati život i izbegavati stresne situacije, kako tražiti ono što želi i suprotstaviti se onome što mu ne ide „u račun“, kako se afirmirati u društvu.
Alternativne terapije za depresiju
U lečenju depresije pokazali su se efikasnima neki postupci koji utiču na biohemijsko-električne procese u mozgu. Jedan od tih postupaka je i elektrokonvulzivna terapija ili terapija elektrošokovima (ECT). Terapija elektrošokovima još uvek je najbolja metoda lečenja teške depresije te manične faze bipolarnog poremećaja. Provodi se u bolnici i potpuno je neškodljiva.
Obolelom se daju sredstva za opuštanje mišića i uvodi ga se u punu anesteziju. Potom mu se na jednu ili obe strane glave stavlja elektroda, koja u mozak pušta slabu struju radi izazivanja grča (konvulzije). Taj je grč ključni terapijski element ECT-a. Postupak se ponavlja 6 do 12 puta u razmacima od po dva do tri dana.
Svetlosna terapija se prvenstveno koristi kod zimske depresije, odnosno one koju uzrokuje manjak svetla. Oboljli gleda u lampu snage 2.500 do 10.000 luksa između 30 i 120 minuta (što je slabija lampa tretman traje duže). Učinak se postiže već nakon 3 do 4 dana.
Terapija nespavanjem pomaže depresivnim pacijentima kojima se značajno ublažavaju simptomi bolesti nakon neprospavane noći ili nakon 3 do 4 sata ranijeg buđenja. Može se kombinovati sa svetlosnom terapijom, tako da se odmah nakon buđenja pacijent izvrgava jakom svetlu. Čini se da se moždani elektro-hemijski procesi remete tokom spavanja, a osobito tokom REM-faze (faze sanjanja), dok produžena budnost „vraća“ poremećene procese u normalnu funkciju.
Izvor: Plivazdravlje.hr