NOVA STUDIJA PORIČE UVREŽENO MIŠLJENJE
Većina ljudi ne želi da umre, a još manje njih traži da umre u bolnici. Suočeni sa krajem, smrtno bolesni pacijenti radije bi da umru kod kuće, ali strahuju da bi mogli na ovaj način da izgube kvalitetnu negu.
Prema nedavnoj studiji, a suprotno popularnom uverenju, smrtno bolesni pacijenti koji izaberu da umru kod kuće ne samo da dobijaju dobru medicinsku negu, već imaju tendenciju da žive duže od terminalno obolelih pacijenata vezanih za bolničku ustanovu.
Udobnost kućnog doma i porodično okruženje produžava vek terminalnim bolesnicima
Autori japanskog istraživanja, objavljeni u časopisu “Kancer”, pregledali su 2.069 pacijenata koji su primali palijativno zbrinjavanje u periodu od septembra 2012. i aprila 2014. godine. Od tog broja, 1.582 pacijenta umrla su u bolnici, dok je preostalih 487 umrlo kod kuće. Tačan broj službi za palijativno zbrinjavanje uključenih u ovaj proces bio je 58.
Poštujući želje umirućih
Palijativno zbrinjavanje, koje je inače poznato kao “udobna uteha”, ne fokusira se na lečenje ili ublažavanje primarnog stanja. Umesto toga, ono ima za cilj da smrtno bolesni pacijenti budu zadržani u udobnosti, poštujući njihove želje.
Nakon praćenja nekoliko faktora koji imaju uticaj na stopu smrtnosti, kao što je mesto boravka pacijenta, tim naučnika je utvrdio da pacijenti koji su dočekali kraj životnog veka i bili zbrinuti kod kuće često znatno duže živeo od pacijenata koji su primili takvu istu negu u bolnici.
Istraživači su u svojoj studiji takođe naveli i podatke o životnom vremenu koje umirući bolesnici provedu u kući ili bolnici. U proseku, 36 dana je životni vek zbrinutog pacijenta u kući, dok je kod pacijenata koji su umrli u bolnicama, broj dana 29.
“Pacijent oboleo od raka i njegova porodica imaju tendenciju da misle da će kvalitet njegove zbrinutosti biti inferiorniji kod kuće u odnosu na bolnicu, pa će njegovo vreme umiranja biti manje”, kaže glavni autor studije dr Jan Hamano sa Univerziteta Tsukuba u Japanu.
“Međutim, naš nalaz je da smrt kod kuće u stvari nema negativan uticaj na preživljavanje pacijenata obolelih od raka uopšte, štaviše može da ima pozitivan uticaj, jer i smrtno bolesni pacijent i njegova porodica mogu da biraju mesto smrti u skladu sa njihovim preferencijama i vrednostima”, dodaje dr Hamano.
Autori veruju da bi rezultati studije podstakli lekare da poštuju prava pacijenata obolelih od raka dozvoljavajući im da umru kod kuće. Prethodna istraživanja su pokazala da više pacijenata koji ne primaju hemoterapiju umru gde žele u poređenju sa pacijentima koji primaju invazivnu hemoterapiju tokom poslednjih nekoliko meseci života.
Dolazak i povratak
Ovaj problem nije ograničen samo na Japan, upućuje studija. U drugim zemljama u kojima se zdravstvena zaštita zasniva na republičkom fondu, kao što je primer Kanade, oko 70 odsto smrtnih slučajeva terminalnih bolesnika dešava se u bolnicama. Međutim, kada su upitani da se odluče kuća ili bolnica, većina Kanađana kaže da bi radije da umru kod kuće.
Druga istraživanja, kao što je na primer jedno iz 2013. godine, pokazuju da ljudi koji su svoju smrt dočekali kod kuće imali su manje šanse da dožive pravi teret bolesti. Osim toga, nega kod kuće čini da se porodica umirućeg pacijenta ne oseća gore nego što bi to bilo da je on u bolnici. Prema jednoj drugoj studiji iz 2014. godine, kraj životnog veka proveden u kući povezan je i sa nižim medicinskim troškovima.
Na žalost, izbor pacijenta da umre kod kuće nije uvek izvodljiva opcija. Nekoliko faktora, uključujući i progresiju bolesti, potrebu da se kontrolišu simptomi, ograničenu podršku porodice i druge nepredviđene zdravstvene probleme, mogli bi da odvrate mnoge smrtno bolesne pacijente da skončaju u udobnosti svojih domova.
“Porodice i lekari bi trebalo da ohrabruju pacijente u tom smislu da dobra kućna nega ne skraćuje njihov život, već da im može omogućiti i duže preživljavanje”, zaključio je dr Hamano.
Izvor: Naturalnews.com