Vaskršnja izložba slika Olgice Stefanović u Beogradu
Moje slike su sve ono što sam zaveštala ćutanju… U njima su mirisi i treptaji bezbroj voštanica zapaljenih za prijatelje i neprijatelje i za spas srpskog naroda. One su vapaj i molitva, krik i prećutana reč, rekla je Olgica Stefanović.
Srpski kulturni centar na čelu sa predsednikom Dobricom Erićem, u Skerlićevoj 12, u Beogradu, koji se nalazi pored hrama Svetog Save, i koji je izrastao iz Udruženja za odbranu ćirilice, organizovao je Vaskršnju izložbu slika slikarke i ikonopisca Olgice Stefanović iz Novog Sada pod naslovom „Moja ćirilica“ koja se može pogledati do 24. maja kada Udruženje proslavlja slavu Sveti Ćirilo i Metodije.
Ovu svetkovinu duha u ime Udruženja za odbranu ćirilice otvorio je Milorad Đošić, generalni sekretar udruženja, pukovnik avijacije u penziji, istakavši da su Olgicu Stefanović, grafičkog dizajnera, slikarku i ikonopisca upoznali preko njenih autentičnih radova, posebno preko autorskog projekta „Moja ćirilica“ i da su je zato pozvali da izlaže u Srpskom kulturnom centru u Skerlićevoj.
Autorski projekat Olgice Stefanović „Moja ćirilica“ , osoben je zapis o srednjevekovnoj srpskoj umetnosti i štit je od zaborava i potiskivanja ćirilovog pisma. Izložba predstavlja i umetničku faktografsku činjenicu kojom je autorka izrazila lepotu ćiriličnih slova. Izložbama ovih svojih radova umetnica se svrstala u red onih koji na najbolji način predstavljaju našu kulturu u Srbiji i u svetu.
„Moja ćirilica“ Olgice Stefanović
Olgica Stefanović je imala preko 35 izložbi u Srbiji, Rusiji, Sloveniji, Kanadi i Republici Srpskoj, a sa svojim radovima iz oblasti grafike, ilustracije i ikonopisa predstavljala je Srbiju na mnogobrojnim međunarodnim izložbama u Srbiji i inostranstvu (Finskoj, Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Kini, Meksiku, Argentini, Kanadi, SAD-u…
Ona je na svečanom otvaranju izložbe u Srpskom kulturnom centru, između ostalog, rekla: „Moje slike su sve ono što sam zaveštala ćutanju. Svoje misli, emocije, svoj pogled na sadašnjost i prošlost. U njih je utkan muk kamenih zidina, kiša na studeničkom mermeru, šuštanje monaških odora, beli oblaci iznad sopoćanske crkve i klepalo koje preseca mrak. U njima su mirisi i treptaji bezbroj voštanica zapaljenih za prijatelje i neprijatelje i za spas srpskog naroda. One su vapaj i molitva, krik i prećutana reč.“
Olgica Stefanović je sebe pronašla obilazeći srpske srednjevekovne manastire u dodirima kamenih zidova koji su upili bruj monaških molitvi, udišući vekove. Tu je i nepregledno polje njene inspiracije.
Otvaranje izložbe je umetnički obogatio mladi guslar Milan Kovačević u čijoj guslarskoj pesmi srpska publika sve više uživa. A stihove Dobrice Erića govorio je Dragiša Simić, domaćin i osnivač „Prela i posela“. Doživljaj je bio pravi praznični.
Autor: Slavica Đukić
Foto: Stefan Đukić