SEDIMO ETO
Sedimo eto na velikoj terasi
Gde nadolazi veče dok se okolo čujе neki nepoznat jezik
Sve više bledi međa između neba i zemlje
I kao da iz zrcala vrcaju silovite zvezde
Da spokojno prominu
Podalje beli zid
Sa vencem mračnih prozora
Lik ti je blag kao kada se misli na nešto drugo
Prislanjaš čеlо uz moje
Čuju se neka vrata koraci odjekuju
Laki se pesak migolji po asfaltu
Као nejaki izvor što krklja
U ovaj kasni i nepomični čas
Predgrađa su žućkaste žeravice
Ne završavaš rečenice
Као da treba shvatiti pogledom
Samoću reči
Sediš na ivici posteljе
Dok povremeno blesak jare
Razotkriva krovove i tvoje telo
Prevod: Dragoslav Andrić
**********
Mari Ige, franc. Marie Uguay (1955-1981) bila je kanadska pesnikinja, poreklom iz provincije Kvebek. Za vreme svog kratkog života objavila je tri zbirke pesama. Jako mlada, u 21. godini, još dok je studirala književnost na Univerzitetu u Montrealu, ostala je bez desne noge, kao posledica raka kostiju koji je njen život naglo prekinuo u 26. godini.